JOVANA POV
Pošto improvizovani jojo bacim u stranu, smoreno izdahnem. Okej, ja razumem da sam ubila par ljudi na malkice brutalan način, ali šta oni očekuju da ja radim u sobi bez ičega bukvalno ?! Ako sam ubila njih par ne znači da ću da izvršim samoubistvo cevčicom ukoliko mi daju čokoladno mleko ! Ne razumem kako još uvek nisu shvatili koliko ja ustvari volim sebe. A te pičke...pa, zaslužili su ! Nevoljno uspravim glavu čuvši otvaranje ćelije, međutim, smešak mi se ocrta na licu ugledavši dobro poznato lice u policajskom odelu na vratima
"Kreni"
Vuk procedi kroz zube, te brzo ustanem ne bi li smo sproveli taj plan, konačno ! Mesec dana visim ovde, još su razdvojili Mateu i mene...okej, nije bilo loše...zapravo - prilično je bilo zabavno nabadati kuravicu koju niko ne želi da brani, al' tebra stavili me ljudi samu u sobi...čemu to ? Nisam toliko opasna...ta kučka me provocirala jebeno ! Ona će meni "ola ole", dala ja njoj fino i ola i ole u facu. Puca meni kurac za njenu nacionalnost i izbor muzike, ja ne volim to i nema prava da mi se penje na kurac !
"Spremna ?"
Upita me pošto me komotno izvede u dvorište. Pošto mahnem glavom približi telo mom kako bi
neprimetno otključao lisice dok i dalje hodamo
"Na 3 krećeš, Stefan je na poziciji"
Mahnem glavom oslanjajući telo na njegovo
"Jedan..."DARIO POV
Užurbano se smestim pred ogledalom zakopčavajući poslednju dugmad na beloj košulji
"Dario požuri, zakasnićemo ! Znaš koliko mi je ovo bitno !"
Vikala je histerično s prizemlja, iako svesna da imamo još sasvim dovoljno vremena. Ovo je jedinstvena prilika da potpiše ugovor s jednom od većih firmi, razumem je
"Znam majko, daj mi minut !"
Skupoceni parfem se kroz par pokreta nađe na mom vratu, a nakon toga uzmem crnu kravatu. Tu stvar nikada nisam znao da vežem kako treba, uvek bi mi trebalo dosta vremena zapravo. Pošto završim s istom, prebacim crni sako preko ramena žurno silazeći do prizemlja
"Možemo da krenemo"
Obavestim je, te ona duboko udahne prateći svoje pokrete na odrazu u ogledalu
"Izgledam li dobro ?"
Okrenula se ka meni. Iako u četrdesetim, moja majka je zapravo bila jako lepa žena. Nikada joj nisam rekao da mi se njeno oblačenje ne sviđa, smatram da ima pravo da radi i nosi šta želi, kao i da ja nemam prava da komentarišem tk. Ukoliko ocu ne smeta, zašto bi meni smetalo njeno, po mom ukusu, previše provokativno odevanje ?
"Kao i uvek. Idemo li ?"
Promrmlja gotovo nečujno "Aham" dok otvara vrata koja vode pravo u garažu. Vozač je strpljivo čekao pored jedne od skupocenih limuzina. Pošto mu se približimo, prvenstveno otvori vrata majki, a zatim i meni. Nismo se vozili dugo jer je firma poprilično blizu naše vile, ali je majka kroz tih par minuta jedno 20ak puta nanela karmin i maskaru koje je čuvala u maslinastoj torbici, uklopljenoj uz haljinu iste boje. Pošto se nađemo pred zgradom i vozač nam otvori, zajedno uđemo u istu pridobijajući pažnju svih zaposlenih. Odmah produžimo do lifta ne bi li smo otišli do sale s sastancima
•••
Pošto se sastanak, na našu sreću, veoma brzo i uspešno zavešio, vratili smo se kući spremni da proslavimo to
"Doći će ti Katarina večeras Dario, lepo se sredi"
"Naravno da hoću majko"
Tek što u glavi stvorim sliku crnokose, solidno lepe devojke tamnih očiju, majkin glas prekine moje misli
"Filipe !"
Dozivala je jednog od naših sluga, koji se ubrzo stvorio tu
"Možeš li do prodavnice ? Treba mi..."
"Majko mogao bih ja, želim da prošetam i malo protegnem noge"
Prekinem je, te dobijem prekoren pogled
"Ne budi nekulturan, šta sam ja rekla za prekidanje ?!"
Oštro mi odgovori, te pognem glavu
"Izvini..."
"Uhh...možeš, uzmi novac, a namernice ću ti poslati u poruci. Eto, Filip će da te odveze"
"Rekao sam da želim da protegnem noge majko..."
"Protegnućeš ih kad se budeš vraćao. Ne želiš valjda da nosiš tolike kese i bez razloga se baprežeš ? Uostalom, šta će komšije reći ? Sigurno ne želiš da ona mala tračara id prekoputa prenese svima da bankrotiramo i da moraš sam da nosiš to..."
Nabrojila bi ona još 20ak dobrih razloga zbog kojih ne mogu tek tako u prodavnicu da je nisam prekinuo. Jeste nekultirno, ali morao sam...
"U redu je, neka me odveze onda"
"Dario !"
"Majko, da si nastavila ne bismo završili dok gosti stignu..."
Kažem gotovo bezobrazno, te ona skupi obrve
"Ne budi drzak !"
Pošto mi oštro uzvrati, uz izdah mahnem glavom. Preterujem...
"Izvini. Idemo li Filipe ?"
"Naravno gospodine"
Odemo do garaže te se smestimo u poveći automobil, a zatim krenemo do malo dalje prodavniceMATEA POV
"...to je to ukratko...ne mogu nam ništa, znaš to. Ne bi ni završila u ćuzi da nisi htela nas da spasiš..."
Kad je Stefan već bio pri kraju s objašnjavanjem, kuja ga, naravno, prekine. Jovanina specijalnost...
"Ne kapiram samo čemu to tebra, da sam na tvom mestu..."
I sama prekinem u startu njena sranja ispuštajući dim iz pluća pravo u njenu facu. Znam koliko je to nervira
"Mislim da je već jasno da ja nisam kučka kakva si ti, kao i da svi znamo da bi ti nas sve ostavila samo da spaseš svoju guzicu"
Odbrusim joj, na šta samo zakoluta svojim tamnim očima
"Nazovi to kako želiš, ja samo cenim sebe"
Ispije poslednjih par kapi alkoholnog pića iz čaše. Nikada nisam bila osoba kojoj je alkohol nešto bez čega ne može, dok bi se pak ova devojka davila u tome. Ja sam uvek bila za cigarete, koje je ona iz dna duše prezirala. Nas dve smo, zapravo, i inače karakterno, kao i fizički, skroz drugačije. U svakom slučaju, bez svađa ne funkcionišemo zajedno, a opet smo toliko jebeno iste...
"Dobro, Mat, ideš li onda ?"
Odmahnem glavom uvlačeći dim cigarete u usta
"A daj tebra, ne mogu nam ništa..."
Stefan još jednom pokuša da me nagovori, ali ga ponovo presečem
"To si i prošli put rekao !"
"Da si samo otrčala s nama ništa se ne bi desilo !"
"Da je Jovana poštovala plan i nije, po običaju, radila po svome, ništa se ne bi desilo !"
Pokušam da isprovociram tu devojku, ali dobijem samo opušteni pogled
"Tačno"
Potpuno hladno se ubaci u razgovor vrteći staklenu čašu još nekog alkoholnog pića u ruci. To me toliko jebeno oduvek nerviralo kod nje, pa zadaviću je !
"I šta sad, visila si tamo mesec dana i prekinućeš s svim tek tako ? Teebraa, tvorza je moja druga kuća, i..."
Nastavi ona, ali je ponovo prekinem jer mi se njena sranja apsolutno ne slučaju
"Neću da odustanem jebote, ali murija je svuda, traže naa, ne možemo odmah na ulicu !"
Zakoluta očima dok ustaje
"Ideš li Stef ?"
Upita ga smoreno
"A možda bismo..."
Prekine ga, kao da zna ostatak rečenice. E, to je ono što me fascinira; kažem jebeno jednu reč i ona zna na šta mislim ! Kako ?!
"Vuče !"
Visoki smeđokosi dečko dotrči s sprata do nje. Izvijem kut usne u stranu shvativši da pored njega ta devojka deluje još minijaturnije nego što jeste
"Ideš li sa mnom ili si i ti post'o pička ?"
"Naravno da idem !"
Izdahnem uputivši pogled Stefanu koji uradi isto.•••
Nadam se da vam se sviđa. Znam da nije baš najbolje, ipak nisam navikla da pišem ovako, ali trudim se. Ostavite mišljenje ukoliko želite, nastavak uskoro✌🏼💙
YOU ARE READING
Njena igračka. Ili ipak ne?
ActionKroz ovu kriminalističko-ljubavnu priču pratićemo dve životne priče osoba koji su po apsolutno svemu skroz drugačije, ali im se sudbine ipak prepletu u jednom trenutku njihovih života. Tu će početi i njihova ljubavna priča. Ili ipak ne?