• SUTRADAN •
DARIO POV
"Sine stigli su !"
Čujem glas svoje majke, te izdahnem prolazeći rukom kroz gustu, tamnu kosu
"Silazim !"
I sam viknem, te brzinski stavim parfem pre nego što siđem dole. Ugledam dva dečka, jednog visokog, svetle, gotovo plave kose i maslinastih očiju, Luisa, koji je bio dosta pristojno obučen, a drugog malo nižeg rasta, braonkaste kose i očiju iste boje, Rafaela, koji je pak nasuprot nama bio u nekoj klošarskoj trenerci. Ko bi rekao da su njih dvojica braća, i to blizanci ? Čak im ni ponašanje nije niti približno. Uz to...zar Rafu nije glupo da izlazi ovako ?
"Idemo li ?"
Upita svetlokosi skupljenih obrva dok promatra svoj skupoceni sat na levoj ruci. Čini se kao da se ovaj lik u životu nije nasmejao. Još jedna suprotnost Rafu, kog pak bez osmeha nikada nisam video
"Naravno"
Odgovorim mu, te krenemo ka vratima
"Imaš li novac Dario ?!"
Začujem glas svog oca iz susedne sobe, te se okrenem u tom pravcu
"Imam !"
Uzvratim mu, pre nego što izađem s ovom dvojicom. Smestimo se u skupoceni automobil koji je Rafael vozio ovog puta. Neko vreme smo ćutali, ipak, družimo se isključivo zbog roditelja i nemamo neke teme za razgovor
"Ovde stani"
Zbunjeno skupim obrve čuvši glas iza sebe dok Raf parkira
"Amm...zašto ovde?"
Zbunjeno upitam
"Lui ide da se vidi s ribom. Samo napred tebra !"
Raf mi objasni pre nego što se pozdrave i Luis napusti auto
"Ou, nisam čuo da su i njemu promašli izabranicu"
Cinično se nasmeje na ovaj moj komentar
"I nisu, ja sam mu je pronašao. Naši ne znaju za ovo, ostaće tako ?"
Pogleda me značajno, na šta mahnem glavom. Kako može tako nešto da krije od roditelja ?
"Ekstra. Ti i ja idemo u provod"
Nagazi na gas, što se trgnem
"Amm...zar nismo trebali u restoran ?"
"Auu, jesi naivan liče...i idemo u restoran. Restoran u kakvom do sada, verujem, nisi bio. Svideće ti se, znam to"
Skupljenih obrva mahnem glavom. O čemu on govori?JOVANA POV
Vrisnem radosno bez nekog određenog razloga pošto se konačno nađem u dobro poznatom prostoru, ali ne privučem previše pažnje zbog ionako preglasne muzike. Renovirali su izgleda...uhvatim Mateu za zglob ruke povlačeći je ka šanku dok usput pevušim pesmu koja mi para uši
"Večeras ću da se olešim !"
Viknem joj na uho kako bi me čula, te se ona nasmeje
"Ou, i ja ! Definitivno mi je nedostajalo sve ovo !"
Uzvrati mi. Odem do šanka gde me dočeka dobro poznati lik za šankom; štaviše, moj bivši
"Ono naše Kris !"
Kut usne šmekerski izvije u stranu dok potvrdno maše glavom. Oslonim se na šank i pridružim Matei u odmeravanju tipova ovde
"Je l se meni čini ili su svi nekako...isti ?"
Izdahnem te mahnem glavom i dalje šetajući pogledom po prostoriji
"Nijedan ovde nije moj t..."
Prekine me naglo hvatajući moju rukuDARIO POV
"Rafael šta je ovo ?! Želim da idem odavde !"
Viknem glasno kako bi me čuo od nenormalne muzike
"Ne seri ! Idemo da uzmemo neki alkohol, moraš da se opustiš malo liče !"
"Ja ne pijem !"
"Puca mi kurac !"
Zakolutam očima. Ja nisam za ovakva mesta ! Ovde je užasno, sve smrdi na alkohol i cigarete, uz to neki jeftini parfemi i...prosto je užasno ! Pošto se približimo šanku, ovaj kaže nešto konobaru dok ja razgledam okolo
"Rafael želim da idem odavde !"
"Ne ideš ti nigde ! I pomeri se malo jebote, uočio sam nešto..."
Primetim da prelazi jezikom preko donje usne koju potom zagrize dok gleda negde iza mene. I sam se okrenem te se susretnem s prodornim plavim pogledom. Čoveče kakve oči ! Osetim se kao omađijan ne uspevši da skrenem pogled
"Hej ti !"
Okrenem se ka Rafu koji se izgleda javlja liku koji tu radi
"Odnesi piće onoj niskoj devojci, jedinoj u trenerci tamo, na moj račun"
"I onoj pored takođe !"
Viknem brzinski ne znajući kako da reagujem. Dečko se nasmeši te pogled vrati na Rafa
"Žao mi je, ali Jovana ne prima pića ! Matei ću odneti !"
Izgovarajući drugu rečenicu vrati pogled na mene. Matea...želeo bih da je upoznam. Možda je devojka s kojom imam slična interesovanja, i...
"Nemoj da si seljačina i ne bleni tako ofirno ! Hajde, priđimo im"
"Ček...tek tako ?!"
"A ne tebra, sačekaj da ona tebi priđe ! Polazi !"
Pođem s njim zbunjeno dok prilazimo devojci s očima kakve do sada nisam video. Rafael se fokusira na brinetu, te mene ostavi u nezgodnoj situaciji. Šta sada da uradim ?! Plavooka se nasmeši i ustane s šankerske stolice te priđe meni
"Želiš da...igraš sa mnom ?"
Prošaputa tiho uz moje uho, zbog čega mi dah zastane. Čoveče, kako da se ponašam u ovakvoj situaciji ?!
"N..naravno"
Nekako promumlam, te ona uz osmeh ispreprlita naše prste povlečeći me u masu tinejdžera. Opušteno krene da pomera svoje telo, te i ja počnem, ne baš tako opušteno...
"Nisam dobar u ovome..."
Kažem više za sebe, te primetim njen smešak dok se okreće ka meni
"Da pređemo odmah u sobu, a ?"
Osetim kako mi vilica visi dok mi se zenice šire. Je l ona to meni...RAFAEL POV
"Zašto toliko insistiraš da ti platiš ? Ja sam muško ovde"
"Zato što ne želim da mi piće plati neka plačipička od dečka koja mi je prišla isključivo jer joj se prijebalo, i sad će da ode kod neke druge kurave pošto sam je odbila"
Izvijem kut usne u stranu
"Ne moraš da mi veruješ, ali apsolutno nisam osoba koja tek tako prilazi devojkama. Uostalom, ovde sam došao zbog one pederčine koja se ponaša previše vaspitano i radi sve što mu mamica kaže. Ovo mu je prvi put da dolazi u klub, a dodir s devojkom bukvalno nikad nije ni imao, tako da ono..."
"Ou, nije u dobrim rukama. Garantujem ti da će večeras da proba i ono što ti nikada nisi"
Nasmejem se glasno na ovo
"Moguće. Negoo...plaćam ja, je l tako ?"
Zakoluta očima
"Ne znam ti ni ime liče..."
"Rafael"
Prekinem je pružajući joj ruku, koju prihvati
"Pa, Raf...JA SVOJE piće plaćam isključivo SAMA"
"Pa, Jokice...pravićeš izuzetak večeras"DARIO POV
Pošto se nađemo u jednoj od brojnih soba u ovom hodniku, Matea zaključa vrata pribivajući me uza zid
"Čoveče...deluješ mi kao neki klinac koji će prvi put da jebe i toliko me pali to alo !"
"Amm...znaš, ja...ja...stvarno nikada nisam..."
Trepne par puta gledajući me s nevericom te prasne u smeh
"Aha, a ja sam pokemon. Ma daj...nema šanse"
"Ozbiljan sam čoveče, ja...tako sam odgajan i...možda ne bismo trebali da radimo ovo..."
Uz smešak prisloni telo uz moje
"Ako ne želiš nećemo, ali...da li stvarno ne želiš ?"
Njen senzualni glas koji mi para predeo vrata učini da se naježim i na kratko zatvorim oči pošto osetim vibraciju u boksericama
"Meni ne deluješ kao neko ko ne želi ovo. Slušaj...oboje znamo da će ti se svideti. Uradiću sve da bude tako. Želiš li to ?"
I tek što poželim da prihvatim i prepustim se ovoj devojci, zazvoni mi telefon...brzinsku gurnem ruku u džep te izdavidim isti. Tek što zapazim ime svoje majke na ekranu, telefon se nađe u njenim rukama
"Ej, ej, možda je bitno !"
Viknem pošto prekine i baci ono na stranu. Stani... TELEFON ?! Zar mi nije ukrad...a da...ostao mi je u ovim pantalonama...logično...
"Nisam dobila odgovor na svoje pitanje dečko"
Izdahnem usmeravajući pogled na savršene oči
"Da...želim...želim te"
"To sam čekala"
Promrmlja kroz osmeh, te rukom lagano krene da odkopčava dugmad s moje košulje
"Šta tačno želiš ?"
Upita senzualno dok usne naslanja na moju ključnu kost, pre nego što lagano krene naniže
"Matea..."
Izgovorim kroz izdah. A šta da joj kažem na ovo ?!
"Reci mi šta tačno želiš odmah ili ću da prestanem !"
"O Bože želim da...ne želim da budem prost !"
"Ali ja želim !"
"Okej !"
Uzdahnem nervozno sklapajući oči
"Želim...da te...jebem"
Jedva čujno izgovorim poslednju reč. Glupo mi je...
"Nisam te čula"
"Želim...da te jebem"
"Ponovo ?"
"A jebote želim jebeni sex s tobom, okej ?!"
Izvije kut usne u stranu
"Tako je. Sada se opusti"
Nastavi da niže poljupce niz moj stomak, sve dok se ne spusti na kolena ispred mene. Spretno uhvati moj kaiš koji završi na podu, a za njim spusti i moje pantalone do članaka. Zubima uhvati rub poslednjeg komada tkanine na meni, te i to povuče na dole tako da ostanem potpuno nag. Dah mi zastane pošto osetim te nežne, mekane usne na njemu•••
Nadam se da vam se svidelo. Želite li da opišem njihov odnos do kraja ili da ipak stanem ovde ? 🤔✌🏼💙
YOU ARE READING
Njena igračka. Ili ipak ne?
ActionKroz ovu kriminalističko-ljubavnu priču pratićemo dve životne priče osoba koji su po apsolutno svemu skroz drugačije, ali im se sudbine ipak prepletu u jednom trenutku njihovih života. Tu će početi i njihova ljubavna priča. Ili ipak ne?