Njena igračka. Ili ipak ne?

6. deo; "Ljubomora"

JOVANA POV
"I...i bio je tako jebeno dobar i...toliko me palila ta njegova nevinost, pa ALO ! Jedva čekam da ponovimo to, okej..."
Smoreno izdahnem slušavši istu priču po jedno 500ti put...
"Zar nije tvoje glavno pravilo da se nikada ne jebeš dvaput s istom osobom ?"
Smoreno upitam kako bi konačno prestala da brblja o njemu
"Bilo je. Nego...kako je tebi bilo ?"
Primetim Vukov kratak i potpuno hladan pogled na sebi. Apsolutno mu se nije svidela ova tema, kao ni činjenica da sam kući došla u tuđim, muškim stvarima
"Šta ? Sigurno se nisam pojebala s njim odmah nakon što dam ga upoznala Matea..."
"A jok, a kod njega si bila da berete maline i jurite sove po krovu"
Zakolutam očima
"Odvezao me kod sebe jer sam popila previše i mislio je da su mi ubacili nešto u piće, u šta sam ja sada već potpuno sigurna. Ništa se nije desilo"
"Sećaš li se uopšte šta se desilo sinoć devojko ?"
Odmahnem glavom
"Pa kako onda znaš da se ništa nije desilo ?!"
"Rekao je da ništa nije pokušao"
Slegnem ramenima, te čujem ciničan Vukov smeh
"Lutko moja, niko ti neće reći 'e, pojebao sam te sinoć jer sam znao da se nećeš sećati toga', ali te niko neće ni odbiti ! Normalno je da će da izmisli desetu priču ujutru tebra..."
Zakolutam očima na njegov ljubomorni komentar
"Čak i da se desilo nešto, ti mi nisi ništa i nemam nikakvog razloga da ti se pravdam ! Da si ti bio na njegovom mestu - sigurno ne bih poverovala da se ništa nije desilo, jer ti šansu da jebeš nikada ne bi propustio !"
Ustanem, te i on u sekundi uradi isto
"Bitno da ti veruješ nekom liku kog prvi put u životu vidiš !"
"Verujem, i, imaš nešto protiv ?! Da ti nije krivo što si ti sve, samo ne osoba od poverenja ?!"
"Krivo mi je što ćeš verovatno ponovo da se spanđaš s nekim krelcem težim ! Ne nadaj se da ćemo ponovo da te izvlačimo iz sranja !"
"Nikada i nisam tražila vašu pomoć, sami ste želeli da pomognete, ali stvarno se nisam nadala da ćete to da mu nabijate na nos svaki jebeni put ! Ako mi ikada više bude trebala pomoć, od vas to neću tražiti !"
Besno istrčim iz dnevne kako bih otišla do teretanice u garaži

VUK POV
Iznervirano izdahnem te šutnem krevet pre nego što se nervozno smestim na isti. Laktove naslonim na kolena, te rukama prekrijem lice
"Preterao si"
Čujem nežniji glas osobe koja se smešta pored mene, te osetim ruku na ramenu
"Jebeno nisam Matea ! Ne može tek tako da ide i jebe se s kim hoće jebote !"
Preusmerim pogled na nju
"Zašto si toliko ljubomoran čoveče, ako veruje liku znači da ima dobar razlog za to ! Ili te ipak više pogodila činjenica da tebi u takvoj situaciji ne bi poverovala ?"
Ponovo spustim pogled
"Znaš da si sam kriv što je izgubila poverenje u tebe, a ovim ponašanjem samo pogoršavaš stvari"
"I sama si mi rekla da joj previše popuštam..."
"Ali ti si to pogrešno protumačio ! Trebaš da prihvatiš činjenicu da grešiš, ali ne i da joj popustiš ako već znaš da nije u pravu. Sada jeste"
Izdahnem te ustanem
"Ej, ej, ne sada, udaviće te ! Sačekaj da o'ladi malo"
Odmahnem glavom
"Neka se istrese na meni...zaslužio sam"
Krenem ka vratima, ali se ona stvori ispred mene
"Alo, razumem ja da je tebi simpatično da gledaš kako u filmovima povređena devojčica udara dečka i sve to, ali devojke iz filmova nisu trenirale MMA od pete godine ! Udaviće te čoveče !"
Odgurnem je te požurim ka garaži. Još s vrata primetim da besno udara džak dok je Stefan gleda sa strane. On preusmeri pogled na mene, te mu ja očima pokažem da izađe. Nevoljno me posluša, a ja joj lagano priđem. S leđa naslonim obe ruke na njene kukove pribijajući njeno telo uz svoje
"Vuče..."
Procedi moje ime kroz zube, te jače stegnem njeno telo
"Izvini"
Dopustim joj da se okrene ka meni, te se susretnem s hladnim pogledom
"Idi odavde"
"Neću"
"Vuče !"
"Neću !"
Pošto dobijem snažan udarac u predelu vilice, stegnem mišiće lica prinoseći ruku istom. Jebote...ne, ne sad biti pička !
"Jebeno idi !"
"Jebeno neću !"
Kolenom snažno udari moj stomak, te budem primoran da se savijem uz bolaz izdah
"Molim te idi..."
"Ne...ne želim !"
Uspravim se nekako. Nemo je promatrala moje lice, te sam mogao da primetim da mekša
"Nateraćeš me da te ubijem"
Ili...ipak ne ?
"Može. Ako umrem, neću morati da te gledam ljutu na mene"
Spusti pogled odmahnuvši glavom
"To...mora da prestane Vuče !"
Skupim obrve gledajući je upitno, te uz izdah nastavi
"Ta tvoja...zaljubljenost. Kvari sve jebeno, i...ne želim da te izgubim zbog toga, a sve vodi ka tome !"
I sam izdahnem
"Joks ne mogu da se nateram da ne budem zaljubljen u tebe ! Misliš li da ja želim ovo ?! Znaš li koliko sam se samo borio protiv sebe, nisam želeo ni sebi da priznam da mi se to dešava ! Kasnije nisam želeo da ti kažem, mislio sam da će da prestane, ali...nije...i neće"
Odmahne glavom skrećući pogled
"Trudim se da kontrolišem sve ovo, stvarno, ali jebeno sam previše ljubomoran, i...izvini"
Mahne glavom te obe svoje ruke nasloni na moja ramena
"Nećemo da sjebemo odnos zbog toga, 'kej ?"
Mahnem glavom
"Nećemo"
Nasmeši se i zagrli me. Ovo me zbuni, jer ipak, bukvalno nikad nikoga ne grli...čvrsto obavijem ruke oko njenog struka privlačeći je k skroz sebi. Telefon joj zazvoni, te se odvoji od mene a potom javi

JOVANA POV
"Halo ?"
Zbunjeno kažem gledajući u Vuka
"Šta ćemo da radimo što se tih trenerki tiče lutko ?"
Osmeh mi se u sekundi nađe na licu
"Kad ?"
"Možeš li večeras ?"
"Pff, večeras nikako...možeš li ti sutra, ali u toku dana ?"
"Trebalo bi da mogu"
"Ekstra. Samo...nemoj da očekuješ da ću ja ono savršenstvo da ti vratim"
Čujem prigušeni smeh s druge strane, te se i sama nasmešim grizući donju usnu
"Ma nije problem, i onako mi je malo. Onda...sutra ?"
"Sutra"
Mahnem glavom kao da može da me vidi
"E da, ako želiš povedi i drugaricu, ovaj krelac ne prestaje da priča o njoj, udavi me čovek..."
"Ou, ni kod mene nije ništa bolje. Naći će ona vremena za njega. Nego...gde ćemo da se nađemo ?"
"Zovi me kad budeš mogla večeras ili sutra pa ćemo da se dogovorimo"
Mahnem glavom i prekinem, te podignem pogled i susretnem se s Vukovim nervoznim
"Nisam znao da ćeš nastaviti da se viđaš s njim..."
"Idem samo da uzmem trenerku"
"Mhm, samo toliko..."
"Vuče ako ne prestaneš iste sekd..."
Prekine me naslanjajući svoje usne na moje. Pokušam da se oduprem, međutim, isuviše je jak. Pošto mi ne dozvoli da se odvojim, odlučim da iskoristim najefikasniji način, te se u sledećem trenutku moje koleno nađe među njegovim nogama, zbog čega se blago odvoji od mene, ali, na moje iznenađenje, samo čvrsto stegne zube i privremeno zatvori oči stežući me uz sebe. Oslabila sam ?!
"Ti si jebeno moja !"
"Ja ću tebe jebeno da sahranim ! Ne pustiš li me iste sekunde kunem ti se da neću ni r..."
Pošto se njegove usne ponovo nađu na mojima, snažno ga odgurnem od sebe
"Sam si tražio ovo"
Bez reči krenem ka izlazu iz teretane dok slušam dozivanje svog imena iza sebe. Požurim, čisto kako ne bih imala kontakt s njim više i odmah produžim do svoje sobe
"Jovana jebote !"
Osetim snažan stisak na zglobu, međutim, istrgnem ruku i bez reči nastavim dalje

•••
Izvinite što nije bilo nastavaka dugo, škola..