RAFAEL POV
"Je l se Luis vratio sinoć s tobom ?"
"Amm...ne, ja sam odlučio da dođem ranije i nije ga bilo...mislim, svakako si čuo kad sam došao..."
"A jebaću mu sve kad se vrati ! Znaš li da su ga sreli s nekom prostakušom u gradu ?! Taj mali nam kvari reputaciju !"
Gunđajući ode niz stepenice, te ja smoreno zatvorim vrata. Tek što se okrenem, susretnem se sa besnim pogledom čupave devojke. Osmehnem se lagano, ali se njena isuviše čvrsta ruka nađe na mom vratu dok me pribija uza zid. Okej ?!
"Šta si jebeno uradio sinoć ?!"
Ou, izgleda ipak ništa od rizikovanja života i zajebavanja je...
"Možda ti i budem rekao ako...me pustiš"
Isfrustrirano skloni ruku
"Iii ?!"
Nestrpljivo doda
"Ništa se nije desilo. Popila si previše i mislim da su ti ubacili nešto u piće, zato sam te doveo ovde"
"A gola sam jer smo igrali monopol, a ?!"
Nasmejem se glasno
"Gola si jer si pokušala da me siluješ. Jebote, znaš li koliko je bilo teško odbiti te ?! Da si te gaćice skinula ne bih izdržao !"
"I ja sad trebam da ti poverujem, je l'?"
Upita sumnjičavo krsteći ruke
"U našim sobama svakako ima kamera, tako da, ukoliko želiš videćeš šta si radila. Takođe...moje obećanje od sinoć važi, znaš ?"
Skupi obrve upitno
"Paa, obećao sam ti da ćemo, ukoliko budeš želela to, ujutru da uradimo šta god želiš"
Zakoluta očima, te se ja nasmešim
"Ne"
"Onda se obuci jebote !"
Pogled joj u sekundi odšeta do izbočine na mojim trenerkama, te se zadovoljno nasmeje što me dodatno uzbudi. Besno uhvatim prstima njenu bradu i podignem je na gore kako bi me gledala u oči
"Prekini !"
Naredim joj, te se ona slatko nasmeši
"Znači...stvarno ništa nisi pokušao, iako si mogao ?"
Približi mi se malo
"Priznajem da sam popustio u jednom trenutku iii...počeo da ti ljubim vrat, ali sam odmah svatio da grešim. Ništa više od toga"
Prstom pređem preko pomešanih nijansi ljubičaste boje na njenom vratu
"Mhm..."
Još malo mi se približi, i tek što poželim da oslonim usne na njene...likuša prasne u glasan smeh udaljavajući se
"Šta se ložiš tebra, pa nisam baš tolika kurva..."
"Puši ga"
Već iziritirano kažem dok se smeštam na krevet okrenut njoj leđima. Čujem glasan smeh što me još više iziritira. Jebote, ne može ovako da se igra sa mnom !
"Aaa nee ljuutii see"
Procvili i dalje kroz smeh dok ruke obavija oko mog vrata s leđa
"Trebalo da ideš, ali ne znam kako...ako te bilo ko od mojih vidi najebao sam"
Kažem skrećući sa teme i okrenem se ka njoj
"Na kom smo spratu ?"
"Drugom"
"Skočiću s prozora brate"
Kaže kao da je to nešto najlogičnije, te ja širom otvorim oči
"Jesi li retardirana ?! Hoćeš da pogineš ?!"
"Neću ako me budeš uhvatio. Takođe...gde su mi ostale stvari ?"
Još jednom skeniram njeno telo mučeći sebe još više. Ovog puta je imala barem brus, koji je u mrđuvremenu obukla, na sebi...
"Generalno su svuda"
Cinično dodam te skeniram svoju sobu
"Uff, daću ti ja nešto da obučeš"
Odem do svog ormara preturajući po istom i tražeći nešto što mi je malo
"Alo, to mi je bila omiljena trenerka !"
Bacim na nju trenerke maslinastozelene boje
"Onda ću ti je vratiti nekom drugom prilikom. Eto, jedan od razloga da se vidimo"
Namignem joj, te ona izdahne smoreno, ali se slatko nasmeši
"Sad trči dole. Mislim...mogu ja i ovako da skočim, ali..."
"Ne seri !"
Spustim se dole trudeći se da izbegnem susret s većinom ukućana, te odem tačno ispod svog prozora koji je, na sreću, gledao na zadnji deo dvorišta. Obe noge prebaci s druge strane prozora, te joj ja dam znak da može da skoči, što bez imalo straha u sekundi uradi. Uspaničim se plašeći se da neću da je uhvatim, međutim, ubrzo se nađe pribijena uz moje grudi. Zbunim se pošto na kratko osetim isuviše mekane usne na svojima
"Ups, nisam htela"
Cinično kaže odmaknuvši se od mene, te se okrene krenuvši ka zadnjem izlazu iz dvorišta
"Stani !"
Okrene se ka meni podignutih obrva, a ja izvadim telefon iz džepa
"Mogla bi da mi daš broj, znaš...čisto da se dogovorimo oko vraćanja trenerke"
Osmehne se te prihvati telefon koji joj pružamDARIO POV
Osmeh mi se ocrta na licu pošto osetim nežne usne koje nižu poljupce niz moj vrat, te lagano otvorim umorne oči
"Dobro jutro"
Prošaputa mi uz uho, te otisne poljubac na malo ispod istog
"Mmm, dobro jutro"
Uspravim se lagano te bacim pogled na zidni sat koji predhodnu noć nisam ni primetio. O čoveče !
"O Bože ja moram kući hitno ! Majka će me ubiti !"
Pokušam da ustanem, međutim, spreči me
"Ne ideš ti nigde. Inače...zvonio ti je telefon par puta"
"Sigurno brine, obećao sam da neću do kasno !"
"Tebra o'ladi malo i opusti se"
"Kako ?! Čoveče, kad čuje da želim da ostavim Katarinu zadaviće me !"
"Ček, ček...zašto bi ostavljao bilo koga ?"
Skupim obrve
"Da bih bio s tobom ?"
Prasne u glasan smeh, čime me zbuni
"Ma daj dečko...veza ? Ozbiljno ? Ni ne znamo se !"
"Ali...imali smo odnose...mislio sam..."
"Ostaće na sexu, okej ? Tvoji ne moraju ni da saznaju, ne vidim problem u tome"
"Ne mogu da krijem tako nešto od njih čoveče !"
"Onda nećeš imati šta da kriješ. Nećemo se videti nikad više i to je to"
"NE ! To nikako !"
Izdahne smoreno te ustane
"Sam odluči šta želiš. Zvaću te...ne znam, zvaću te uglavnom"
Mahnem glavom dok i sam ustajem
"Želiš da te odbacim kući ?"
"Nahh, pešaka ću"
Trudio sam se da ćutim dok smo navlačiki stvari na sebe, ali jedno pitanje me ubijalo u pojam...
"Matea ?"
"Mmm ?"
"Ja...nisam se proslavio sinoć, je l' ?"
Usmeri pogled na mene te se zbunjeno nasmeje
"Odakle ti to ?"
"Pa...neraspoložena si..."
"Neraspoložena sam zbog činjenice da možda nećeš želeti da ponovimo to jer se tebi očigledno nije svidelo"
"Nije tako !"
"Ali meni deluje tako ! U svakom slučaju...bio si stvarno, stvarno odličan. Ako odlučiš da želiš da ponovimo ovo...isprobaćemo još neke stvari"
Izvijem kut usne u stranu
(•••)
Nervozno lupam nogom o pod čekajući Rafa. Gde je taj lik više ?! On me uvalio u ovo, sada treba i da me izvuče ! Pošto ga primetim u daljini, krenem ka njemu
"Iii, kako je bilo mali ?"
Upita me razigrano, te ja ne uspem da suzdržim smešak prisećajući se predhodne noći
"Stvarno savršeno, ali šta ja sada da kažem svojima ?!"
"Tebra jednostavno kaži da si ostao kod mene jer se dugo nismo videli, ionako žele da se družimo"
"Misliš da trebam da ih lažem ?"
Zakoluta očima
"A ne tebra, fino baneš u kuću i razdereš se 'ĆALE, KEVO, JEBO SAM !' "
Ne uspem da suzdržim glasan smeh na ovo
"A čoveče stvarno ne znam kako bih se ponašao u ovakvim situacijama, znaš već da nisam takav...a i ne znam da lažem"
"Naučiću ja tebe svemu. Nego...mala je dobra, je l' ?"
"O, stvarno jeste. A kako je tebi bilo s onom...?"
"A u suštini se ništa nije desilo, popila je dosta i nisam želeo da je iskoristim, ali dobio sam broj"
Mahnem glavom uz smešak
"Hoćeš i večeras na bleju ?"
"Ne znam da li će da mi dozvole..."
"Ma lagano, ja sve rešavam. Ako želiš, javiću Jovani da izlazimo pa ih možda ponovo vidimo"
"Može !"
Neko vreme smo bez reči koračali ka kući, međutim, odlučim da prekinem tišinu
"Čoveče...ko bi rekao da ćemo mi da počnemo da se...pa, družimo na neki način..."
Izvije kut usne u stranu
"Iskreno, uvek si mi delovao pederasto, ali ako samo malkice promeniš stil oblačenja u nešto opuštenije i regulišeš ponašanje maminog sina...biće mi i više nego drago da izlatim s tobom, ortak"•••
Nadam se da vam se sviđa, i izvinite zbog grešaka, žurila sam ✌🏼💙
ESTÁS LEYENDO
Njena igračka. Ili ipak ne?
AcciónKroz ovu kriminalističko-ljubavnu priču pratićemo dve životne priče osoba koji su po apsolutno svemu skroz drugačije, ali im se sudbine ipak prepletu u jednom trenutku njihovih života. Tu će početi i njihova ljubavna priča. Ili ipak ne?