Ljubav Pobeđuje

Poglavlje 14

Stefan

Kako se vreme sastanka sa Ešli približavao bio sam sve nestrpljiviji, nedostajala mi je jako.

Ponekad sam se pitao šta se to sa mnom dešava, da li imam podvojenu ličnost? Hmmm... u surovoj stvarnosti bio sam onakav kakav sam trebao biti surov, nisam se plašio nikoga, imao sam autoritet nad svojim ljudima, svi su me se bojali i svi su me poštovali, kada je u pitanju bila zaštita mojih devojaka u lokalima nisam se libio ni da ubijem ako treba, bio sam čvrst, jak i nisam se bojao nikoga.

Sa druge strane kad je u pitanju Ešli nekako sam si izgledao kao pičkica, kao neko pokislo malo mače, kao pubertetlija, poređenja ima milion. Nisam znao zašto je to tako, možda zato što sam se žestoko zagrejao za nju, možda zato što mi je toliko izmicala ne znam, jedino što sam znao da je u mojim mislima bila samo ona i ni jedna druga....

Da li će to sve prestati jednom kad je dobijem? Ali dobijem zaista ne samo na par tu i tamo usputnih valjanja po krevetu, koji mi usput uopšte ne smetaju, ali mi ni svakako nisu dovoljni.

Želeo sam da je upoznam, želeo dam da je uvučem u svoj svet, da bude samo moja, da samo ja budem u njenoj glavi kao što je i ona u mojoj, želim da mi bude drug, domaćica i kurva sve u jednom...

Želim da mi bude sve, isto tako Želim da i ja njoj budem sve... Želim da je razmazim želim da joj ako je potrebno sazidam jebeni dvorac, želim da ima sve što je ikada poželela, da li to znači da sam lud?

Boris mi je jednom rekao da je sa Lejlom doživeo nešto slično, pa, možda je onda to, to... Možda je Ešli za mene ona prava, možda sam zato toliko od lepio.

Sva ta pitanja koja imam u glavi naravno ostaće bez odgovora bar još neko vreme, ali žudeo sam za njom, njenim mirisom, njenim ukusom, žudeo sam da je upoznam, da znam kako diše kako razmišlja, žudeo sam da i ja njoj budem onaj pravi.

Ceo svoj život bio sam, sam, od kako su mi mamu ubili, borio sam se sa surovim životom na jedini način koji sam umeo silom. Bio sam čvrst, bio sam drkadžija, nisam dozvoljavao nikom da me zajebava, nikom da me pređe, svako ko je to čak i pokušao završio bi ili pretučen ili još gore, nisam se ponosio tim delom svog života, ali jednostavno to je bio način da preživim na ulici, tu je uvek vladao zakon jačeg. A ja sam se još od malih nogu potrudio da budem najjači. Sada po gradu svi znaju za mene, svi me poštuju, i svi me se plaše, moje devojke niko ne sme da dira u mojim klubovima niko se ne drogira i niko ne pravi sranja. Droga je bila nešto što sam prezirao, još od mladosti kad sam se zakleo da nikada više to sranje neću uzeti u ruke.

Ali nije droga jedini posao koji nije legalan, dosta stvari koje sam radio nisu bile ilegalne... Ali sve to je život.

Imao sam sreću da nikada nisam bio uhvaćen nikad zateknut, pa sam samim tim bio čist, jedina loša stvar je bila ta što nisam mogao tako lako iz nekih stvari da se izvučem.

Pogledao sam na svoj sat i video da je vreme da krenem ka klubu. Namerno sam pozvao Ešli ovamo, jer sam znao da tu nećemo imati privatnost, pa ću moći da igram na tu kartu i odvučem je negde gde ćemo biti sami. Želeo sam da je imam nasamo, a ne da gomila radoznalih očiju pilji u nas. Nisam znao šta će mi ovaj susret doneti, ali nadao sam se da će biti nešto u moju korist.

Kada sam sišao dole otišao sam do šanka za kojim su bili šankeri koji su pripremali sve za večeras, punili su frižidere, čistili i dopunjavali, uzeo sam jedan viski i popio ga na iskap, uzeo sam još jedan, a zatim prešao za sto.

Nakon pet ili deset minuta ušla je Ešli, obučena u farmerice i majicu, sviđao mi se taj njen opušten stil izgledala je kao devojčica, kosa joj je bila vezana u rep, na očima je imala tek malo šminke, a u ruci je držala sportsku torbu.