Ljubav Pobeđuje

Poglavlje 19

Stefan

"Ćao mili... nešto si izgubio?"

Ustao sam iz stolice i prišao stolu prikačio sam mobilni na kabel da ga spojim na kompjuter i napisao na papir Marku da uključi program za snimanje. Što je on iste sekunde uradio. Radnom sobom odzvanjao je njen glas uključio sam je na zvučnik.

"Pa Stefane, nemoj da kažeš da te nisam na neki način upozorila."

Pogledao sam ka Marku koji je radio na tome da uđe u trag njenom broju, ovo je sve ličino na scenu iz nekog krimi filma, a mi smo ličili na jebeni FBI. Ovo nije bio prvi put da radimo nešto ovako, bili smo uigran tim.

"Stefanija, kakvo iznenađenje, da li je sve u redu, kako si..."

Blefirao sam, pravio se da ništa ne znam, iako sam u sebi ključao od besa, da sam je mogao ubiti upravo sada uradio bi to.

"O, ja sam dobro... sve je u najboljem redu... Kako si ti da nisi možda nešto izgubio?"

Ponovila je pitanje, a ja sam pogledao u Marka koji mi je pokazao da nastavim da je zagovaram.

"Ne znam o čemu pričaš, nisam ništa izgubio... zar jesam?"

Ona se nasmejala, smeh je trajao, a ja sam menjao boje od besa trudeći se da ostanem miran, pogledao sam ka Marku, koji je napisao da se u pozadini čuje puno saobraćaja, kao da je na nekoj stanici. Napokon kad je smeh prestao rekla je.

"O da mislim da jesi jednog malog dečaka, Stefane, zar ga ne tražiš, zar ne tražiš sina tvoje kurve?"

To je bila zadnja kap nisam više mogao da izdrţim.

"Stefanija, ako mu se nešto desi ako bude falila samo dlaka sa njegove glave..."

Prekinula me je.

"A ne, ne, ne nemoj mi pretiti to neće upaliti, vidi ovako mali je za sad dobro. Ali neće biti ukoliko ne budeš uradio kako ti kažem."

Udahnuo sam duboko da se smirim nakon što mi je Marko prstima pokazao 'samo još malo'

"Šta treba da uradim?" pitao sam je. Ona se nasmejala, a onda rekla.

"Tako brzo si se predao, hmm zar ti mali toliko znači, pa dobro onda nek ti bude... Ovako prvo želim da uplatiš na moj račun svotu novca koja će me obezbediti za neko duže vreme... ukoliko mi bude malo tražiću ti još. E sad sigurno se pitaš šta se dalje dešava, e pa reći ću ti Stefane, dalje se dešava to da ne smeš da me prijaviš policiji, i moraš da ostaviš tu kurvu, možda nećeš biti moj, ali nećeš biti ni njen..."

"Uplatiću ti novac odmah samo ga vrati majci Stefanija..." prekinuo sam je, a onda se ona cinično nasmejala i nastavila svoje.

" Ne, ne... nije sve tako lako kao što ti misliš... Tek kad ja budem daleko odavde mali će biti vraćen njoj, e sad se sigurno pitaš kako, tako lepo, jer mali nije sa mnom, on je sa nekim drugim stoga, ako me prijaviš policiji znaću, ako se vratiš njoj znaću, toliko da znaš da sam na sve mislila."

Seo sam na stolicu, nisam imao snage ni da stojim više, "Zašto Stefanija?"

"Zašto? Zašto? imaš hrabrosti to da me pitaš ti si moj, ona mi te je otela posle onoga što smo proživeli zajedno, nakon mnogo godina napokon sam te imala i onda mi te je ta kurva preotela..."

"Niko me nije preoteo, i ti to znaš nikada nisam bio tvoj, onaj... ono je bilo zato što mi te je bilo žao, to je bilo sve i ti to znaš..."

"Neee..." vrisnula je i prekinula me. "Ne, to nije istina, nemoj da me nerviraš uradi kako sam ti rekla i mali će živeti, tik-tak Stefane, nemaš još puno vremena." Pogledao sam ka Marku znajući da će ona uskoro prekinuti, a ja nisam imao snage da je više zagovaram. On je podigao pet prstiju i krenuo da odbrojava kad sam čuo Stefaniju kako govori. " O da, reci Marku da me džabe traži na tom svom kompjuteru Stefane, ja sam na stanici, i čekam da mi legne uplata, da krenem na put, da si me pitao sama bi ti rekla gde sam... A što se tiče toga da kreneš ka meni bolje nemoj, jer dovoljan je jedan poziv sa moje strane i mali je... pa da znaš na šta mislim, dođi jedino ako si spreman poći sa mnom i biti sa onom sa kojom si i trebao biti, a to sam ja... i ne zaboravi imam te na oku Stefane..." a onda je prekinula.