Ljubav Pobeđuje

Epilog

Šest godina kasnije...

Stefan

"Patrik, nemoj da dosađuješ malenoj Anastasiji, moraš da razumeš da je ona mala ti si stariji od nje i moraš se tako i ponašati... Nemoj je zadirkivati stalno."

Patrik se okrenuo ka meni i dalje držeću malu Anastasiju za ruku Borisova i Lejlina ćerkica bila je poput anđela, imala je dugu plavu kosicu i najprozirnije plave oči koje sam ikada video. Patriku se odma svidela čim ju je upoznao još kao bebu stalno ju je čuvao i mazio, sada ona ima šest godina, a Patrik je četri godine stariji od nje i kako to biva ponaša se kao stariji zaštitnik. Aleksandar, Borisov i Lejlin sin je vidno ljuibomoran na povezanost njegove sestre i Patrika. Bilo je to sve jako slatko, dečija posla, Patrik je stalno zadirkivao Anastasiju kako je ona njegova devojka i kako mora da ga sluša, na šta bi se ona uvek postidela, a Aleksandar je večito govorio kako mu on nikada neće dati svoju sestru.

"Ali ona je moja devojka tata i mora da me sluša, kao što moja mama sluša tebe..."

Rekavši to okrenuo se ka Anastasiji i poljubio je u obraz, a onda rekao, "Izvini Ana, neću više vikati, znaš da te volim."

Na te njegove reči mi odrasli prsnuli smo u smeh, Borisu su usta bila otvorena, kao da ne veruje u šta gleda Lejla i Ešli su se kikotale veselo zabavljene dečijim ispadima, a ja nisam mogao da se ne nasmejem na izraz lica svog najboljeg prijatelja.

"Pa Borise izgleda da će tu biti neke svadbe... " Zadirkivao sam ga i još više prsnuo u smeh.

Boris je zatvorio usta okrenuo se ka meni i suzio oči, "Samo da znaš da će do doga proći još mnogo, mnogo godina... " A onda smo se svi zajedno nasmejali.

Ĉesto smo se družili sa Borisom i Lejlom išli bi na izlete, pravili roštilje kao što obično i rade pravi porodični ljudi, da imao sam porodicu, i moja sreća ne može se rečima opisati.

Razlog naše današnje poseti međutim bila je posebna prilika, pročistio sam grlo i okrenuo se ka Ešli, mojoj prelepoj supruzi koja je u rukama držala našu malenu ćerkicu Melaniju koja je trebala uskoro da napuni godinu.

Poljubio sam Ešli u čelo, pročistio grlo ponovo i pogledao Borisa. "Hmm, ne znam kako će se ta ljubav nadalje odvijati ako budu neka vrsta kumova..." Boris je digao glavu iznenađeno, a ja sam brzo nastavio.

"Želeo sam da te pitam da budeš kum našoj Melaniji, ne postoji druga osoba na ovom svetu koja bi bila bolja za tu ulogu, i meni bi zaista bila čast..."

Boris je ustao, imao je mešavinu osmeha, šoka i iznenađenosti na licu prišao mi je pružio ruku i ja sam ustao i on me je zagrlio.

"Naravno da pristajem biće mi čast, ti si moj kum i volim te više nego bilo kog drugog muškarca, ti si moj drug, moj brat... "

Sva ta sentimentalnost bila mi je malo previše pa sam se nasmejao potapkao ga po leđima,

"Dobro dobro ajde nećemo se sad raspekmeziti... ko neke sekeperse... "

Sobom je opet odjeknuo smeh, ručak smo nastavili uz neobavezan razgovor o svemu i svačemu, bilo je sve na svom mestu.

Imao sam ženu koju volim najviše na svetu, sina koji je rastao u pametnog mladog čoveka, i ćerkicu koja je bila poput anđela, uz sve to imao sam najboljeg prijatelja, brata, kuma...

Šta mi je više u životu trebalo?

Sećam se da sam jednom sanjao malu belu kuću, sa lepo uređenim dvorištem, zlatnim retriverom i ljuljaškom na kojoj se Ešli ljuljala sa stomakom do zuba, Patrik se igrao po dvorištu.... I znate šta?

Možda nismo živeli u takvoj kućici, živeli smo i dalje u mom stanu, ali ja sam se pobrinuo da ostvarim svoj san odveo sam Ešli i Patrika na odmor pored mora u upravo jednu takvu kućicu tamo smo proveli mesec dana.

Makar na mesec dana ja sam živeo i taj deo svog sna, a kada smo se vratili Ešli je rekla kako ni za šta na svetu ne bi menjala naš stan u kome je sve i počelo...

I tako shvatio sam da san nije bio kuća sa belom ogradom, moj san je bila ona, porodica i život sa njom... Ljubav je pobedila, nakon svih nedaća našli smo način da pobedimo i ponovo budemo zajedno...

Ja sam ostvario svoj san... da li ste vi?

Dragi moji pošto sam bila bolesna ovih dana, danas sam se potrudila da objavim sve do kraja ove priče nadam se da vam se svidela priča... Uživajte uskoro ću krenuti da postavljam i svoju četvrtu priču do tada... komentarišite, kritikujte, pišite... ljubim vas sve puno...