Mi (ni)smo okej

446 21 0
                                    

Čim uđemo u stan on izvadi svu prvu pomoć što ima. Ja natapam krpu vodom i odlazim u sobu. Legao je preko kreveta i stavio ruke na lice. Brzo dolazim do njega skidam mu ih sa lica. Njegov pogled je slomljen. Oči su mu crvene
"Žao mi je !" Kaže i suza mu pređe preko krvavog obraza.
" Ne znam zašto ali mislim da je pametnije da ćutiš!" kažem i počnem da mu čistim rane prvo po stomaku. To su ogromne ogrebotine iz kojih lopti topla krv.Nikada ovo nisam radila osim one noći poslije žurke za 18. rođendan.
Kada dođe vrijeme za lice zamolim ga da ustane jer će to biti teži dio. Sjednem mu preko jedne noge tako da izgleda kao da mu sjedim u krilu. Baš kad krenemda se primjetim jer se bojim da će se čudno osjećati on me zadrži "Ostani" kaže.
To i činim i polako mu brišem rane.
"Sad moj red " kaže i privuče me bliže. Polako mi čisti rade po licu . I onda dođe onaj neugodni dio.
" Ja mislim da tu nema ogrebotina" kažem i blago se nasmijem.
On samo ozbiljno klimne glavom i ustane.
"Odo do WC-a . "Kaže prije nego sto stignem da pitam kuda ide.
Kratko "okej" je sve sto kažem.

Brzo skinem posteljinu i počistim sve. I tada on izlazi iz kupatila u donjem dijelu trenerice same.
Da se ovo sve nije desilo vjerovatno bih blenula u te pločice. Ali za danas mi je svega dosta.
"Idemo." Kaže i ja znam na šta misli. Vodi me u studentski dom. Ništa ga ne pitam jer bi onda značilo da mi znači ili da me zanima sve ovo što i jeste istina. Ali sto više da pokažem emocije to se više može igrati sa njima.

Polako se pridignem i klimnem...

Potpun preokret Où les histoires vivent. Découvrez maintenant