Emilly

Part 5

"Ne vrišti." Šapuće i osećam njegovu blizinu.

"K-ko si ti?" Pitam drhtavim i jedva čujnim glasom.

"Ja sam Kristijan." Odvratio je hladno. Prelazi rukom preko mojih golih ramena, povlačeći bratele u stranu.

"Sta hoćeš od mene?" Ponovo pitam dok osećam da mi se oči pune suzama.

" Šta ti je Mihajlo?" Steže me je jače.

"Nije mi ništa,pusti me." Pokušavam da se izvučem iz njegovih ruku.Ali uzalud. Krv mi se ledi na samu pomisao da nešto uradi Mihajlu. Pamtiću njegove prelepe crte lica, jer će možda Kristijan da mu ih razbije.
Okreće me ka sebi, lice u lice. Prišao mi je tako blizu da sam pomislila da će...

"Možeš da budeš njegova, ali ja ću da budem na svakom ćošku, i moze da bude tvoja prva ljubav ali budi sigurna da ću ja da ti budem poslednja." Gleda me je direktno u oči. To je on. Dečko iz poslednje klupe.

Plave oči mu izgledaju tako mračno ispod crnih obrva. Izgleda tako privlačno. Gledamo smo se nekoliko minuta dok očima prodiramo jedno drugom u dušu. Želi me. I sigurna sam da neće da stane dok me ne dobije. Pušta me, ostavlja još jedan poljubac na vratu I zlobno se smeje. A onda izlazi ostavljajući me zatečenu u mestu. Kad sam izašla njega nigde nije bilo. Odnosim haljinu i plaćam je. Pronalazim Andreu i trudim se svim silama sa joj se nasmejem.

"Hejj, devojko,rekao mi je Stefan da moram odmah da te vratim kući. Gde si bila do sad?" Pita me dok kupim svoje kese.

"Ma probala sam još neke stvari" kažem. U autu je tišina. Andrea ne progovara, izgleda da je primetila da nisam raspoložena i verovatno neće da me guši pitanjima. Zahvalna sam joj na tome.

"Emilija,gde si do sad?"Viče Stefan sa prozora dok sam izlazila iz Andreinog auta.

"Vidimo se u osam!" kaže kroz smeh, maše i odlazi.

"Požuri!!!" mlati rukom.

Ulazim u kuću i trčim u svoju sobu da ostavim stvari i odmah silazim da pomognem Stefanu. U trenutku kada silazim u hodnik, čuje se kucanje na vratima.

"Idi ti,moram da iseckam salatu."okrećem se mrzovoljno ka Stefanu i on je skače sa stolice od uzuđenja. Mislim da je zaljubljen u Andreu. Tiho se smejem pri toj pomisli i odmahujem glavom.

"O, zdravo. Mihajlo,je l' tako?" Čujem Stefanov glas i razmišljam šta bi tačno trebalo da uradim. Da zagrlim Mihajla ili da mu jednostavno pružim ruku?

"Tako je." Čujem samo pljesak ruku i glasno smejanje. Imam osećaj da će se njih dvojica dobro slagati.

" Em, stigao ti je dečko!" Stefan viče iz hodnika i dođe mi da ga ubijem. Jebaću mu mater. Znači, gotov je. On meni ceo dan priča kako ne trebam da ga blamiram... e dobro Stefane, samo da vidim Andreu. Ulazim u trpezariju i baš kad sam htela da mu pružim ruku, on me privlači u zagrljaj.

"O." Kažem iznenađeno. "Razgovaraćemo." Pokazujem kažiprstom ka Stefanu i gledam ga pretecim pogledom.

"Misliš,ti pričaš ja ćutim?" Smeje se i dodatno me nervira. "Kako god, idem da se presvučem." Kaže i odlazi uz stepenice.

"Aham,samo idi." Mrštim se i uzdišem. Nakon što čujem da je zatvorio vrata kažem sam Mihajlu "Ume da bude prilično duhovit" Kažem čisto da bih nešto rekla. Mihajlo klima glavom i smeje se.

"Hej, želim da ti pomognem. Samo kaži šta trebam da radim."Prilazi i spušta ruku na moj struk.

"E pomoć bi dobro došla. Stefan i ja prvi put spremamo večeru pa nemoj da zameriš ako nešto nije kako treba." Podižem obrve od iznenađenja. Kao da struje prolaze kroz mene od njegovog dodira ali nekako uspevam da se nasmejem. Šta ako Kristijan sve ovo gleda? Zašto uopšte razmišljam o njemu?! Odlazimo u kuhinju. Kažem mu da može da postavi sto i objašnjavam mu gde stoje tanjiri i ostali pribor.

"Hej, neko kuca." Kaže i nastavlja da ređa tanjire.

"Ma sigurno je Andrea." Brišem ruke odlazim do vrata.

"Hejjj. Gde je Stefan?" pita Andrea čim me je ugledala.

"Gore je." Kažem zbunjena njenom reakcijom.

"E onda mi kaži, kako izgledam? Ne previše napadno?" Gleda me je kao da je pitanje zivota ili smrti.Nosi belu haljinu sa rozom, cvetnom ogrlicom. Obula je roze salonke i rozu torbicu. I izgleda super. Bolje nego ja, sigurno.

"Prelepa si bre. Uđi." Zatvaram vrata za njom.

"Stefane,stigla ti je devojka."Vičem što glasnije kako bih bila sigurna da čuje. "Vraćam mu za nešto što je malopre rekao" šapućem Andrei.

Andrea se smeje i prevrće očima. Ulazimo u kuhinju i sto je postavljen, sveće su upaljene, jos samo hrana fali! Mihajlo ustaje i zdravi se sa Andreom a zatim ide za mnom u kuhinju.
Stefan je sišao, pozdravio se sa Andreom, i pridružuje se meni i Mihajlu u kuhinju. Nosi ogromnu pečenu piletinu,a Mihajlo i ja razne salate.

"Prijatno!" Kažemo Stefan i ja u isto vreme, a zatim upućujemo jedno drugom zbunjeni pogled. Sedam pored Mihajla, a preko puta nas sede Stefan i Andrea.
Za stolom nije bilo neke posebne priče, sem pohvala za piletinu. A nakon večere, prešli smo u dnevnu sobu i svi smo polegali.
Stefan donosi čaše i svima nam sipa po čašu crnog vina.

"Za nova prijateljstva" Diže čašu u vazduh i primećujem da namiguje Andrei a ona se stidljivo smeje.
Kada smo lepo nazdravili, uključujemo TV, i počinje film Twilight. Odlično! Nesvesno se oslanjam na Mihajla ali mi je udobnije, a on me grli jednom rukom. Ne obraćam pažnju na Stefana i Andreu, znam samo koliko sam umorna i svakog časa bih mogla da zaspim.