Emilly

Part 16

Hodali smo do kuće u tišini. Shvatila sam da nemam ključ kod sebe, a vrata su zaključana.

''Pozvaću Stefana, ja nemam ključ...''Zastajem i preturam po torbi.

Andrija mi prilazi, spušta ruku na moje rame i gleda me u oči. Drugom rukom mi vadi ukosnicu iz kose.Gledamo se par sekundi, osećam da teže dišem onda kada slučajno pogledam u njegove pune usne. Skrećem pogled, moram da prestanem. On se odmiče i stavlja ukosnicu u bravu, posmatram šta radi i ništa mi nije jasno. Vrata se otvaraju.

''Jebote, kako si uradio to?''Pitam ga dok se on uspravlja.

''Mogu da te naučim ako hoćeš...''

''Da,da,da!!!'' Opet ga prekidam. Moraću jednom da se izvinim zbog toga. Bila bi fora da znam da obijam brave. Oduševljena sam i za divno čudo, smejem se, onako iskreno.

Ušli smo u kuću i on je dodelio par komplimenata što se tiče doma. Zavalila sam se u ogromnu fotelju i razmišljala o tome šta bi mogli da radimo. On je predložio da gledamo film ali ja nisam raspoložena za to. Onda je rekao da možemo da igramo igrice, takođe sam odbila.

''Dobro,Emili, šta onda hoćeš da radimo?'' Podigao je ruke u vazduh kao znak da se predaje.

''A što ja?'' Smejem se i prebacam noge preko naslona od fotelje.

''Pa zato što nećeš ono što ja predložim. Tako da kaži mi šta hoćeš i ja ću da se složim.'' Smeje se. Posmatram njegove prelepe crte lica. Malo me podseća na Kristijana, samo što je Andrija plav. Možda će mi pomoći da na neki način zaboravim Kristijana, makar na tren.

''I, šta si odlučila?'' Andrijine reči me vraćaju u realnost. Možda bi mogao da bude dobar prijatelj. Možda će Kristijan da se pojavi od nekuda sa njegovom ljubomorom. Nekako mi je žao da ga iskoristim da bih privukla osobu koja odavno nije deo mog života.

''Šta misliš da ipak pogledamo neki film?''Spuštam noge na pod i ustajem sa fotelje kako bih nam donela neke grickalice. Andrija klima glavom uz blagi osmeh.

Našla sam kokice u fioci u kuhinji. Verovatno je to Stefan kupio za njega i Andreu ali preboleće on to. Sipam kokice u veliku staklenu činiju i vraćam se nazad u dnevnu sobu. Andrija gleda u telefon i izleda da nije primetio da sam se vratila.

''Hej, čemu si se posvetio toliko?'' Spuštam činiju na stočić ispred garniture i sedam pored njega. Želela sam da sama otkrijem šta gleda ali to je ipak njegova privatnost. Ne želim da je narušim ni na koji način.

''Ma neka dosadna devojka ne prihvata ne kao odgovor.Nebitna je. Šta gledamo?'' Odlaže telefon u stranu i primećujem da mu se izraz lica uozbiljio. Šta ga je toliko uznemirilo? Nemoguće da jedna devojka može tek tako da utiče na njega, još kaže da je nebitna.

''Hm... Pa ja obično gledam tinejdž filmove, ali gledaćemo šta god hoćeš.'' Smešim se. Ignorišem želju da saznam o čemu se radi i zbog čega se tako unervozio.

''Čekaj samo trenutak. Pitaću drugaricu, ona zna prilično dobre filmove.''

Uključujem lap top i čekam da se učita. Krišom bacam pogled na Andriju koji je maksimalno posvećen telefonu.

''I šta kaže drugarica?'' Prekidam tišinu i okrećem se ka njemu.

''Zapravo, moram da idem. '' Promrmljao je sebi u bradu.

''Čekaj, šta se desilo?'' Hvatam ga za ruku na samom pragu kuće.

''Ništa. Samo moram da idem.'' Jako je povukao ruku i izvukao je iz moje šake. Ne želim da vičem za njim kao neka jadnica. Zalupam vrata i toliko su jako lupila da sam zadrhtala na sekund.