14.deo

38 2 0
                                    

Brzo trcim u svlacionicu da me nebi niko video.

Alisina perspektiva:

izlazim na teren i trazim Skota, ali vidim kako bezi. Krecem ka njemu da vidim sta mu je. A otac me samo cudno gleda.

Stajlsova perspektiva:

Sedim na klupi i slusam kako otac prica telefonom

"Tata? Sta nije u redu?" pita ga, a on mi samo pokazuje prst da sacekam i nastavlja da prica telefonom.

Skotova perspektiva:

Krecem se po svlacionici i pokusavam da zadrzim bes u sebi, ali glava me uzasno boli i vatam se za nju. Bacam kacigu sa glave dok se krecem ka svlacionici.

Alisina perspektiva:

Ulazim u svlacionicu jer sam videla Skota da je uso ovde. Krecem se ka svlacionici i na podu vidim skotovu kacigu. Mora da ju je bacio.

Skotova perspektiva:

Osecam da je neko ovde, osecam neciji miris, to je Alison. Pokusavam da smirim, ali nista. Priblizavam se prema lavaboima i gledam se u ogledalo. Vidim svoje promenjeno lice i kako me bes obuzima. Razbivam rukom ogledalo i ono pada na pod lomecise u sve manje komadice.

Alisina perspektiva:

Krecem se po svlacionici i cujem neko lomljenje stakla sa druge strane. Polako prilazim.

"Skot?" Zovem ga i nadam se da se nista ozbiljno nije desilo, ali se ipak krecem polako i pomalo uplaseno. "Scott, jesi li ovde?" Ponovo ga zovem jer sam videla da je ovde uso, ali sad ga nema nige i imam neki cudan osecaj.

Prilazim lavaboima i vidim da je jedno ogledalo razbiveno i da se na podu nalaze komadici stakla. Gledam svuda okolo ali Skota nema. Cujem neke korake i necije disanje, ali ne vidim nikog.

Skotova perspektiva:

Hodam po gredama na plafonu svlacionice. Stojim na sve cetri i sunjam se oko nje. Sudrzavam se da je ne povredim ili da me bes obuzme jos vise. I ne smem da dozvolim da me vidi. Osecam da je uplasena i zbunjena. Prelazim na drugu gredu i odlazim sto dalje da bi siso, a da me ne vidi.

Alisina perspektiva:

Gledam grede na plafonu jer sam cula neke korake i disanje na plafonu, sto mi je jako cudno, gledam ali nikog ne vidim. Cujem neke korake ali sada na podu. Osecam da mi srce lupa dvesta na sat i sklanjam se iza nekih ormarica.

"Skot?" Ponovo ga zovem, ali ovaj put sa puno straha i tise nego malo pre.

Cujem neki tus i vodu kako kaplje. Priblizavam se tusevima jer cujem neko disanje i sa hrabroscu se priblizavam jer sam sigurna da je on.

"Skot?" Ponovo ga dozivam i priblizivam se sa puno straha u nadi da je on tu i da vidim da li je okey. Vidim ga kako je glavu naslonio na plocice, a iznad glave mu lije voda iz tusa. "Hej, jesi li dobro? Skot." Priblizavam se ka njemu i hvatam ga za rame. Okrece svoju glavu i vidim da je on. "Prepao si me. Jesi li dobro?" Pitam ga zabrinuto iako mi izgleda okej, ali me je bas prepao.

"Da. Oprosti, ja... Samo mi došlo na trenutak slabo." Kaze mi i sad sam uverena da je dobro

"Mozda je to adrenalin." gledam ga jos uvek malo zabrinuto, ali tada mi pada na pamet da sam dosla da mu cestitam. "Bio si fenomenalan tamo." Kaze mu sa osmehom na licu

"Oprosti što se danas ponašam stvarno čudno." Gleda me i vidim da mu je stvarno krivo

"U redu je. Mogu podneti cudno." Kazem mu ponovo sa osmehom jer to i mislim.

"Da budem potpuno iskren ti... činiš me nekako nervoznim." Kaze to sa polu osmehom i njegove reci me ostavljaju bez daha

"Stvarno?" Pitam stvarno zacudjeno sa milijon leptirica u stomaku

"Da, nekako... stvarno nervozno." Ovaj put mi kaze sa osmehom preko celog lica, sto i mn tera da se smejem kao budala. "Ja samo... želim biti siguran da cu dobiti svoju drugu priliku." Sad me pita malo ozbiljnije i čudim se kako dosad nije shvatio.

"Već je imaš. Samo je čekam da je uzmeš." Kazem i vidim da mu se ponovo stvara osmeh na licu, dok se ja odaljavam od njega uz osmeh i pognute glave, jer me je pomalo sramota i od smeha. On krece ka mn i priblizava mi se.

"Pa... mozda moram naučiti uzimati više prilika." Kaze mi dok mi se sve blize priblizava.

"Mozda, da." Priblizava mi se i pocinjem da ga gledam u lice. Osecam koko mu se lice priblizava mom i imam sve manje vazduha. Sve dok ne osetim njegove usne na svojim. Ovo sam cekla. Osecaj me obuzima i pocinjem da ga ljibim najlepse sto mogu.

Stajlsova perspektiva:

Trcim ka svlacionici da nadjem Skota, cujem ga kako prica sa Alison, zurim ka njima, ali pre nego sto istrcavam pred njema vidim kako se ljube i bezim brzo iza ormarica. Gledam iz daljine i vidim da njemu bas ide. Posle par sekundi odaljavaju se jedno od drugoh.

"Moram se vratiti ocu." Alison kaze Skotu sa osmehom i pruzaci mu jos jedan poljubac. Alison krece ka izlazu i pokusavam da se sakrijem da me ne vidi, ali me ipak vidi. "Stiles." Kaze mi sa osmehom i dok mi mase i vidim da je ne cudi sto sam ovde.

"Hej! Da..." pravim se da nista nisam video i masem joj takodje.

Kada napokon odlazi priblizavam se Skotu, kao i on meni sa velikim osmahom na licu.

"Poljuvio sam je." Kaze mi i vidim da je izbezumljen

"Video sam." Kazem sa osmehom

"I ona mene." Ponovo mi kaze

"I to sam video." Kazem klimajuci glavu. "To je prilicno dobro, ha?" Pitam ga

"Ne znam kako, ali sam to kontolisao. Povukao sam to natrag. Možda ovo mogu učiniti. Možda nije toliko loše." Kaze mi sa osmehom i vidim da je bas srecan i mozda ovo nije trenutak da mu kazem.

"Da." Kazem sa osmehom. "Priča ćemo kasnije, onda." Kazem mu i brzo se okrecem da bih otiso pre nego sto unistim ovu njegovu srecu. Hvata me brzo za rame i okrece me da vidi sta je.

"Šta je?" Pita me i vidim da je shvatio da nešto nije uredu i naravno da mu sad moram reci.

Teen Wolf (Moja verzija)Opowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz