Teen Wolf (Moja verzija)

16.deo

"Mislim i da se dogodilo." Stajls kaže dok gledamo u razrusen autobus. Brzo se vraćam u školu i pokušavam da je nadjem. "Verovatno je dobro." Stajls kaze, ali to mi ne pomaže, adrenalin mi raste i mnogo sam zabrinut.

"Ne odgovara mi na poruke. Stajls." Kazem uznemireno dog brzo hodamo hodnikom i pokusavam da je nadjem i samo ugledam, da budem uveren da je ok.

"Mogla bi da bude slučajnost, zar ne?" Kaze Stajls koji takodje užurbano hoda iza mene. A ja se sve vreme okrećem iza sebe i sa strana da bi je našo, ali ništa. "Zaista velika slučajnaot." Ne stižem da odgovorim Stajlsu jer sam mnogo uzrujan i gledam svuda iza sebe.

"Samo mi pomozi da je nadjem." Konacno kazem nesto, ali uzrujano i stresno. "Vidiš li je?" Pitam Stajls jer pocinjem da ludim jer je nigde ne vidim. Ubicu samog sebe, ako sam joj nešto uradio.

"Ne." Kaže Stajls koji se baš i ne okreće samo gleda ispred sebe i ide sa mnom. Počinje da me boli glava i da se nerviram, naslanjam se na nečiji ormarić i od besa ga udaram s pesnicom i vičem. Ormaric se od udarca iskrivio i otvorio. Kad sam shvatio šta sam uradio brzo se sklanjam unazad ne gledavši gde idem. Odjednom sam nekog udario sa ranac od pozadi i obori necije knjige. Okrećem se i vidim Alison. O bože, ona je. Živa je, ništa se nije dogodilo sa njom. Dobro je i pravim na sebi polu osmeh od olakšanja.

"Prepao si me." Kaže mi sa velikim osmehom na licu. Vidim da je mnogo srećna kad je sa mnom.

"Dobro si." Pitam je, još uvek malo zabrinuto

"Bicu, kad srce počne da mi kuca." Kaže dok se savija da podigne njene knjige koje su joj pale i ja se savijam da joj pomognem. Gledam je sa osmehom.

"Šta?" Pitam me dok gleda kako je gledam sa osmehom

"Samo sam srećan što te vidim." Kazem sa velikim osmehom na licu.

"Pažnja učenici, obraća vam se vaš direktor. Znam da se priča o incidentu koji se dogodio sinoć u jednom od naših autobusa." Cuje se direktor sa skolskih zvučnika, tako da ga čuje cela škola. Ja i Alison slusamo dok se dizemo sa poda i drzim Alisinine knjige, pa joj dodajem. "Dok policija radi na slučaju, nastava ce se obavljati po rasporedu." To je bilo zadnje što je direktor reko i svi ucenici su nastavili da se krecu ka svojim ormaricima i ucionicama.

"Sačuvaj mi mesto u menzi." Kaze mi Alison dok mi sa rukom prelazi preko kose.

"Naravno." Kažem joj i ona odlazi sa osmehom na licu. Ja stojim još na mestu gde je ispustila knjige od sreće što je dobro. Gledam u nju kako ide i krećem polako ka učionici, okrećem se i vidim Dzeksona kako gleda u svoj ormaric i ne veruje šta se desilo sa njim. Polomjen je i iskrivljen. Pokušava da ga na mesti i hvala bogu ne zna da sam ga ja razbio. Gledam ga začudjenog. I u trenutku me vidi kako ga gledam.

"Šta gledaš glupane?" Kaze mi dok ga gledam i on vraca pogled na svoj ormaric kad mu ispadne katanac sa njega. Ja se okrecem i smejem. I ako mi nije baš krivo.

Nalazim se na prvom času hemiji. Ispred mene sedi Dzekson sa nekom devojkom, a iza mene Stajls.

"Možda je to moja krv na vratima." Okrećem se prema Stajlsu koji se nalazi iza mene.

"Možda je to krv neke životinje. Znaš, možda si uhvatio zeca ili nešto slično." Objašnjava mi Stajls dok drži olovku u ruci i knjige na klupi.

"I šta onda?" Pitam Stajlsa

"Pojeo je." Kaže mi

"Živu?" Pitam jer mi je sad na pomisao da pojedem zivo meso fuj.

"Ne, pre toga si je skuvao po receptu vukodlaka." Kaze ocajno Stajls "Ne znam, ti si onaj koji se ničeg ne seća." Kazem mi i profestor nas prekida.

"Gospodine Stilinski ako je to za vas šapat izvadite slušalice iz ušiju." Kaze profesor Stajlsu i on ga samo gleda otvorenih ustiju, dok se ja okrećem napred. "Mislim da ce i vama i gospodinu Mekolu prijati da budete malo odvojeni, zar ne?" Kaže profesor.

"Ne." Odmah odgovara Stajls. A profesor samo pokazuje prstom na nas da se razdvojimo. Oboje kupimo knjige i stvari i razdvajamo se. Ja u prvu klupu do prozora, a Stajla u zadnju klupu do zida.

"Recite mi ako vam razdvojenost postane neizdržljiva." Sedam u klupu i osecam kako me neko gleda pozadi, okrećem se i vidim Džeksona.

"Hej, mislim da su našli nešto." Kaže devojka koja sedi sa mnom u klupi sa leve strane. Svi ustajemo za njom ka prozoru da vidimo šta se dešava. Ja i Stajls gledamo i vidimo kako se hitna kola nalaze napolju i kako neki ljudi odvode nekog coveka u kolicima.

"To nije zec." Kaže Stajls i ponovo počinje da mi se diže adrenalin i stres. Šta ako sam povredio tok čoveka. Čovek u kolicu se odjednom diže i počinje da se dere. Svi smo se prepali od straha. Ali hvala Bogu je živ. Počinjem da idem unazad i da se odaljavam.

"U redu." Kaze Stajls koji se upravo prepao kao i svi mi. "Ovo je dobro, ovo je dobro." Kaže Stajls koji mi se približava i hvata me za rame. "Ustao je, nije mrtav. Mrtvi ne mogu to da urade." Stajls kaze i adrenalin mi uzasno raste. Osecam tugu i bol i ne znam šta da radim.

"Stajls." Kazem Stajlsu i on vreca pogled na mene. "Ja sam to uradio." San je izgledao tako stvaran, ali izgleda da nisam Alison povredio, nego tog coveka.

Konacno je poceo veliki odmor i ja još ne mogu iz glave da izbacim onog coveka. Nalazim se u menzi i zauzimam mesta sa Stajlsom i jedno cuvam Alison.

"Ali snovi su sećanja." Kaže mi Stajls.

"Onda nije bio san." Kazem mu "Nešto se sinoć desilo, a ne mogu da se setim šta." Kazem mu.

"Zašto si tako siguran da Derek zna sve odgovore?" Pita me

"Zato što se tokom punog meseca on nije promenio. Imao je potpunu kontrolu, dok sam ja jurio unaoklo u sred noći i napao nedužnog čoveka." Kažem Stajlsu uverljivo

"Ti to ne znaš." Uverava me

"Znam." Odgovaram mu

"Ne mogu da izadjem sa Alison, otkazaću." Kažem jer sam zabrinut, ako sam povredio ovog coveka da mogu i nju.