Teen Wolf (Moja verzija)

15.deo

"Patalog je pregledao drugu polovinu tela koje smo nasli." Kazem mu ozbiljno

"I?" Pita me i vidim da zeli da zna pa cu mu ovo reci na jednostavan nacin

"Da budem jednostavam." Pocinjem da pricam i gledam u vis. "Petalog je odlučio da je ubica cure životinja, a ne čovek. Derek je čovek, a ne životi ja. Derek nije ubica. Derek je pušten iz zatvora." Rekao sam mu što brže i jednostavnije

"Šališ se?" Pita me ozbiljno i ne moze da veruje sta sam mu sad rekao

"Ne. A ima jos gora vest. Moj otac je indetificirao mrtvo telo devojke. Obe polovine." Neznam kako da mu ovo kazem jer je ovo meni diglo adrenalin i siguran sam da ni njemu neće biti sve jedno. "Ime joj je Laura Hale." Ima isto prezime kao Derek Hale.

"Hale?" Skot ne veruje sta je cuo i gleda me skroz zbunjeno

"Derekova sestra." Dodajem

Dzeksonova perspektiva:

Bribližavam se terenu na kojem smo pre sat vremena igrali utakmicu. Svi su otisli i samo su reflektori bili jos ukljuceni. Priblizavao sam se na sredinu terena i uzeo Skotovu rukavicu koju je tu bacio kad je pobegao posle utakmice. Podizem je i vidim neke rupe ne vrh prstiju rukavice sto je jako cudno. Cujem nekog iza sebe okrecem se i vidim nekog coveka u crnom koji samo stoji i gledame. To je Derek Hale, koji se okrece i odlazi.

●●●

Skotova perspektiva:

Izlazimo iz skole, drzeci je za ruku. Trcimo prema autobusu.

"Hajde." Kazem joj

"Gde me vodiš?" Alison me pita

"Negde gde možemo da budemo sami."

"Sami smo." Kaze mi dok me drzi za ruku i hoda iza mene

"Negde gde ce mo biti više sami." Kazem i naslanjam se na vrata jednog autobusa i nju privlacim sebi. Zatim otvaram vrata autobusa i ulazimo zajedno unutra. "Dodji." Krecemo se ka autobusu i sedam sa jedne strane autobusa, a ona skroz sa druge strane.  Gledam njeno prelpo lice i ustajem se da joj se priblizim. Pocinjem da je ljuvim i imam najlepsi osecaj na svetu. Takav kao da cu odjednom odleteti kao neki leptir. Pocinjem da joj otkopcavam majicu i nastavljam da je ljubim po usnama. Stiskam sediste i osecam kako mi se kandze zabijaju u sediste. Brzo se odvajam od nje.

"Sta nije u redu?" Pita me i odvajam se na sediste na kom sam bio malo pre . Pocinje da me boli glava i ne mogu da se kontrolisem.

"Baži." Kazem joj, jer ako ostane plašim se da ću da je povredim

"Skote?" Zove me i pokusava da vidi sta nije uredu sa mnom. Okrecem se sa druge strane i osecam kako mi se lice menja.

"Bazi od mene?" Okrecem se ka njoj i ona vidi moje lice. Uplasena pocinje da bezi ali pre nego sto uspe da pobegne hvatam je za nogu i ona pada. Vucem je i ona pokusava da se uhvati za neko sediste. Sva je krvava i pokusavam da je ponovo napadnem, ali ona ispruzuje svoju nogu sa stiklom i udara me. Ponovo se okrece i pokusava da pobegne, ali vrata od autobuda ne moze da se otvore. Cucnula je ispred vrata i gurala ih da bi ih otvorila. Za to vreme ja sam uzimao sedista i bacao u pravcu nje. Uspela je da otvori vrata do pola, ali pre nego što je izašla povukao sam je i stavio ruku na njena usta.

●●●

"Da li si je ubio?" Stajl me pita dok zajedno ulazimo u skolu i dok sam mu prepricao svoj najgori san koji sam sanjao.

"Ne znam." Vrtim glavu i jos uvek nisam siguran da li je to bio samo san jer je izgledalo kao stvarno. Jos uvek sam zabrinut i nadam se da cu je videti i uveriti se da je ok. "Sad sam se probudio. Bio sam sav znojav, i nisam mogao da disem. Nikad ranije nisam imao takav san." Objasnjavam Stajlsu i jos uvek sam pod stresom

"Zaista? Ja jesam. Ali se zavrsava malo drugacije." Kaze Stajls

"Mislio sam, nikad nisam imao san koje je izgledao tako stvarno, i drugo, više mi ne pricaj takve detalje o sebi." Kazem mu malo uzrujano zbog tog sna.

"U redu." Stajls samo uzdise i drzi usta tvorena "Da pogadjam." Pocinje ali ga ptekidam

"Mislis da ima neke veze... sa tim što izlazim sa Alison sutra da cu izgubiti kontrolu i preklati je." Kazem drzeci se za ranac i hodajuci hodnikom ka ormaricima.

"Ne, naravno da ne." Stajls kaze i gledam ga sa facom da prizna da je to. "Da, definitivno mislim na to." Kaze mi i nimalo mi nije bolje. Uzdisem.
"Ma hajde, biće sve u redu. Iskreno mislim da ti sve ovo odlično podnosiš. Jer ne postoji 'početnički kurs za vukodlake' na koji bi mogao da ideš." Kaze mi i onda znam da postoji neko ko moze da mi pomogne.

"Kurs sigurno ne postoju, ali učitelj definitivno postoji." Kazem mu

"Ko, Derek?" Staje na pola hodnika i kaze to glasno i iznenadjeno. I ako sam na njega i mislio. Stajls me samo gleda i udara po glavi u smislu da li sam normalan. Znam da to i bas nije dobra ideja, ali ce mi stvarno trebati pomoc. "Zaboravljas da je zbog nas u zatvoru?" Gleda me sa rasirenim rukama

"Da, znam, ali jurnjava i odvlacenje te devojke u zadnji deo autobusa, bilo je tako stvarno." Pokusavam da mu objasnim koliko sam uveren

"Koliko stvarno?" Pita me

"Kao da se zaista dogodilo." Nalazimo se na kraju hodnika i otvaramo vrata da izadjemo ispred gde su autobusi.

Gledamo i oboje ne verujemo sta vidimo, oboje nam su usta otvore i sada mi se popeo adrenalin i osecam dozu straha i samo razisljam da li je dobro? Sta ako sam je povredi? Gde je ona? Zasto je jos nisam video? Ako se to stvarno desilo, da li je ziva? Milijon pitanja su mi se vrtela po glavi dok smo gledali u autobus koji polu razrusen i sa svih strana se nalazi krv. Policija je vec tu i stavila znak za zabranjen pristup, dok istrazuju slucaj.