FATE

-Dinner-

Otvorim oči i shvatim da nisam u svojoj sobi.. Na sebi nemam svoju odeću, na meni se nalazi muška figura dečka kom ne vidim lice.. Nosim belu mušku majcu na sebi i glava me boli užasno.. O Bože, šta se sinoć desilo.. Pogledam oko sebe i shvatim da sam u Maxsovoj sobi.. Nije valjda da sam spavala sa najbolim drugom. O moj Bože pa to bi bilo čudno zar ne? Drmam ga po ruci i on se polako budi. Kada shvati da leži na meni i da je samo u boksericama dok ja nosim njegovumajcu skoči sa mene i sedne na rub kreveta..

„Šta se sinoć desilo.. Nismo valjda?“ Zbunjen je kao i ja. Joj i sama znam da mi alkohol ne prija i već znam da sam se jako napila

„Nadajmo se da se ništa nije desilo“ Govorim i ustajem sa kreveta... Kupim svoju odeću i izlazim iz njegove sobe.. On ide zamnom i usput navlači farmerke.. Otvara mi vrata kuće te me ljubi u obraz i maše mi dok ulazim u svoju kuću.. Na samom ulazu čujem smeh ženske osobe i očev glas kako priča nežnim glasom kao da priča sa detetom od godinu ipo dana.. Krećem ka dnevnom te na podu pored male komodice u hodniku nadjem knjigu.. Sagnem se te je podignem.. Okrenem je kako bi videla koja je knjiga te se odmah pokajem kada vidim naziv.. **Anna Karenina by Leo Tolstoy**

Sam naziv knjige me vrati u kraj drugog razreda srednje skole kada smo je obradjivali.. Vrati sećanja na mukotrpno čitanje tog i ne tako dosadnog romana u kom Leo vise opisuje okruženje nego radnju.. Sećam se dela kada na neznam koliko strana opisuje njenu haljinu. Pa ni da tri dana opisujem svoju odeću ne bi mi trebalo toliko stranica.. Kada sam pročitala taj opis haljine shvatila sam da je njemu u životu bilo jako dosadno. Pa ni lud čovek ne bi jednu običnu haljinu opisivao satima.. Pitam se koliko dugo ju je zamišljao...

Vratim knjigu na mesto te sitnim koracima udjem u dnevni zatvorenih očiju.. Bojim se da ih otvorim, bojim se da cu zateći tatu sa nekom ženskom.. Ne želim da ima drugu ženu u svom životu.. Mama mu je bila dovoljna i ako ju je stvarno voleo onako kako je pričao nikada neće naći drugu.. Otvaram jedno po jedno oko te vidim malu devojčicu kako sedi na tatinim ledjima i viče djiha djiha, dok na trosedu sedi devojka plave kose sa stomakom do zuba.. Moja sestra Anna i njena mala ćerkica..

„Hej“ Javim se te pokušam da se išunjam kako ne bi slušala predavanje o tome gde sam sinoć bila i ne znam ni ja više šta, ali naravno moj otac se ovog puta strogim glasom oglasio..

„Samantha Fox da si se nacrtala ovde“ Ljuto govori te se ja polako okrećem na petama i sa stvarima u rukama i Maxsovoj majci na sebi upućujem ka njemu.. On uzima novine te mi ih daje u ruke.. Spuštam stvari na fotelju i uzimam novine.. Na svačijoj naslovnoj strani sam ja.. Na jednim sam sa ocem u svečanoj haljini, na drugima kako pričam sa Harryjem i to baš onaj trenutak kada sam mu liznula uho.. Pa zar su uspeli i to da snime, a na trećima sam sa maksom na motoru.. Ova slika mi nije poznata. Ne sećam se ovoga.. Slika je snimljena ispred Zaynove kuće, pored nas ide još jedan motor.. Ja sam okrenuta tako da su mi ledja uz Maxsova dok nas zajedno drzi jedan kaiš i moje ruke.. On je propeo motor na zadnji točak i moje lice se nalazi na nekoliko centimetara od zemlje.. Nasmejem se jer shvatim da smo se trkali sa nekim i bar se tog dela sećam..

„Objašnjenje?“ Moj otac pita, a ja spuštam novine i sležem ramenima

„Da li shvataš da si se vratila kući jako kasno, da si bila mrtva pijana, da si se vozila sa Maxsom na motoru i to ovako“ Pokazuje na sliku na naslovnoj

„I još plus odbila da spavaš kući već si objahala Maxsa koji te drzao za kukove i malo je falilo da te pojebe napolju i na kraju se vratiš u kuću u njegovoj majci“ Drekne i ja opet slegnem ramenima i okrenem se na petama i izadjem iz dnevnog.. Čujem ga da još priča, ali ignorišem to i ulazim u sobu i bacam se na krevet..  Taman sto zatvorim oči čujem kucanje na vratima a zatim i nežan ženski glas..