FATE

Part 32

15 dana i on se još ne budi.. 15 dana sedim na bolničkoj stolici i samo sam išla kući da se istuširam i presvučem.. Evo već drugu noć sedim pored njegovog kreveta držeći ga za ruku sa raščupanom kosom.. Ne izlazim iz sobe sem kad moram.. Ne želim da bude sam.. Pričam sa njim i da me neko vidi pomislio bi da sam luda.. Harry je zabrinut za meni i non stop je samnom sem dok sam u sobi.. Uspravljam se sa stolice te se naginjem ka njemu i ljubim ga u obraz.. Ispred sobe su Agustas i Harry i Agustas je stalno sa nama, a ostali dolaze povremeno u posetu.. Gemmu su već pustili iz bolnice pre dva dana, ali ne sme da se umara pa joj Anne ne dozvoljava da dolazi u bolnicu.. Izlazim iz sobe te Harry i Agustas brzo ustanu i gledaju me zabrinutim očima.. Nisi ni reč progovorili od kada je Agustas došao.. Obmotam ruke oko Harryjevog vrata te naslonim glavu na njegovo rame.. Kosa mu je vezna u pundjicu i neke loknice mu beže iz gumice te ih je pričvrstio rajfom.. On obmota ruke oko mog struka te me čvrsto približi sebi.. Osetim da mi se suza sliva licem i zahvaljujem bogu što se ovih dana ne šminkam inače bi bila kao čudovište mada mislim da ni ovako nisam ništa bolja.. Harry nas polako pomera do stolice te sedne i mene stavi u svoje krilo.. Naslonim glavu na njegova prsa te se sa jednom rukom igram njegovom pundjicom.. Doktori ulaze u sobu te nakon nekoliko minuta izlaze i prolaze pored nas kao da ne postojimo.. Jedna sestra je ostala unutra i kad izadje sa osmehom pogleda u nas
„Ko je ovde Samantha?“ Upita i ja skočim iz Harryjevog krila i pridjem joj
„Gospodin Max se probudio i želi da vas vidi“ Osmeh koji se širi mojim licem i brzinsko ulaženje u sobu i radost koja me obuzme kada ugledam Maxsa malo uspravljenog kako sedi sa slabašnim osmehom.. Zaletim se ka onoj stolici i sednem na nju uzimajući njegovu ruku i ljubeći je..
„M nemoj više to da radiš, ok.. Znaš kako sam se uplašila ovih dana, nisam bila pri sebi..“ Govorim dok mu ljubim i stiskam ruku.. On se nasmeje te privuče moju ruku svojim usnama..
„Koliko je prošlo?“
„16 dana“ Kažem i on zatvori oči te ih otvori uzdišući
„Gde je Gemma?“ Upita sa dozom straha u glasu..
„Ona je dobro, odmah nakon operacije se probudila i već su je pustili kući, videćemo da je dovedemo danas“ Kažem i on klimne glavom
„Sve me boli“ ali se i ja se slabo nasmejem
„I gladan sam, ali neću budjavu hranu iz bolnice“ Kaže..
„Sačekaj sada ću reći Harryju da ide da ti kupi nešto“ Kažem
„Ne možeš“ Zaustavi me
„Ne smem sve da jedem, moram samo ono što mi doktori daju“ Kaže i ja se setim da ni ja nisam smela
Potpuno sam zaboravila na to..

(Bio mi je komp na popravci I sve mi se pomesalo I sada ne ynam kako da yamenim slova pa u nastavku ovog dela necu moci da stavljam slova sa crticama, cim nadjam to menjam ih I nastavljam sve kako je bilo)

Vrata sobe se otvaraju te plava duga kosa se pojavi na vratima te kada vidi da je Max budan tr;e’I pridje krevetu I yagrli ga..
“Malo da se oporavis I mrtav si..Zmas sta sam sve prosla dok si bio u komi” Kroz suze govori I ja se nasmejem te ih pozdravim I izadjem iz sobe.. Zagrlim Harryja I poljubim ga u usne kratko..
“Mislim da bi trebala da odes kuci I da se odmoris” Agustas govori I ja klimam glavom
“Idemo zajedno” Harry govori I hvata me za ruku te pokazuje Agustasu da krene sa nama.. Ovo je prvi put das u progovorili od kada je Agustas dosao.. Izadjemo iz bolnice ispred koje stoji par fanova te one pocnu da vriste I grle Harryja.. On im svima uzvrati zagrljaj I slika se sa njima te nastavi sa nama put ka kolima.. Sednemo u njih te polako krenemo ka kuci.. Tako mi se ide u London! Ovih nekoliko dana ovde su bili jako stresni za mene I potreban mi je odmor.. Naslanjam glavu na prozor I posmatram uzurbane ljude kako ostavljaju tragove u snegu koji ne prestaje da pada.. Zatvaram oci I tonem u san.. 
-Otvaram oci I ne nalazim se u kolima pored Harryja..Nalazim se u sumi I ispred mene se nalazi ivica I jako puno ljudi.. Gledam u njih, ali oni ne obracaju paznju na mene vec gledaju u jednu tacku..Usmerim pogled ka njihovima te vidim Maxsa obucenog u crno kako ima belu boju I otvorena usta I iygleda kao da ne dise.. Promatram ga kako yatvorenih o;iju ide ka litici I sve sto joj se vise priblizava strah u meni da ce skociti je veca I veca.. Pokusavam da ga dozovem ili da potrcim ka njemu, ali noge su mi zakovane za  pod, a usne zalepljene jedna za drugu I mogu samo da posmatram mog najboljeg druga kako pravi I poslednji korak nakon cega pada u ambis..Odjednom glasan vrisak se cuje iy mojih usta I padam na kolena..Zasto malopre nisam mogla da placem? Opet glas nestaje te posmatram kako slatke kovrdze yelenookog decka idu ka toj provaliji opet pokusavam, ali sve sto mogu je da gledam kako I on pada I glas se ponovo pojavljuje-
“Harry” Uspravljam se od sedista te prolazim rukom kroz svoje znojavo cello I duboko disem dok jecaji izlaze iz mene..
“Malena jesi li dobro?” Harry je presao na moje seiste stavljajuci svoje noge oko mene..
“Samantha?” Agustasov glas je iza mene, ali ja samo obmotavam ruke oko Harryjevog vrata gladno spustajuci usne na njegove.. Kada odvojim usne od njegovih cvrsto ga stisnem uz sebe ne zeleci dag a pustim
“Malena, sta si sanjala?”
“Samo cuti ok, ne zelim da se prisecam toga” Kazem ten as on obrne tako da mu sada ja sedim u krilima..Kaze Agustasu da sedne I da vozi sto ovaj I uradi..Yatvaram o;I I jako ga grlim udisuci njegov miris.. Ne bih prezivela da ga izgubim.. San je bio tako stvaran I ne zelim da razmisljam o njemu, ali mi se stalno vraca u glavu..