Midnight Assassins

15.

Aleks' POV
Ležala sam u sobi i razmišljala o svom detinjstvu.
Flashback:
Aleks: Mamaa, idem ja u školu. - poljubila sam je u obraz i krenula ka vratima.
Vrata su se naglo otvorila i uleteo je moj otac. Bio je lekar. Takva životinja je lečila ljude, za ne poverovati.
Otac: Šta si mislila kad si to uradila?
Mama: Šta je bilo? - okrenula se ka njemu.
Krenuo je ka njoj da je udari.
Presekla sam mu put i stala ispred njega.
Otac: Pomeri se malo pseto.
Gurnula sam ga i povukla majku za sobom.
Popele smo se na sprat.
U sobi sam imala bokser, zaključala sam vrata i stavila ga.
Majka je govorila da se smirim, ali ja sam samo želela da ga ubijem...

Sadašnjost:
Neko me je drmao i naglo sam ustala. Jimin me je gledao zabrinuto.
Jimin: Ljubavi jesi dobro, tresla si se u snu?
Samo sam ga zagrlila i počela da plačem.
Jimin: Sve je u redu, niko ne sme da te dira, ja sam tu. Reci mi šta je bilo, hoćeš li?
Klimnula sam glavom. Poljubio me je i počela sam da mu pričam.

Jin's POV
Bio sam napolju sa decom. D je sela pored mene i zajedno smo ih posmatrali.
Jin: Baš se dobro slažu, jel da?
D: Da, a i imaju lepo detinjstvo za razliku od nekih i treba da budu srećni, imaju roditelje koji se vole.
Pogledao sam je to je rekla nostalgicno.
Jin: A mi imamo lep život sa njima, zar ne?
Okrenula se ka meni i nasmejala se.
D: Život nam je zaista divan, presrećna sam.