Midnight Assassins

1.

Ulazila sam u policijski auto krvavih ruku i sa osmehom na licu. A to se odigralo jednog ponedeljka.
5 sati ranije~
Aleksandra: Bože opet ova dosadna škola, ko uopšte izmisli školu? - pričala sam sama sa sobom dok sam izlazila iz kuće sa rancem na leđima.
Ušla sam mnogo ranije nego što je trebalo, škola je bila prazna, samo su profesori bili u kancelariji. Odjednom pala mi je super ideja na pamet. Otrčala sam kući i uzela tatin pištolj. Moji roditelji nisu bili kući, nikada i nisu. Svako misli na sebe. Ali ja sam sad samo jednu ideju imala u glavi. Ubacila sam pištolj u trenerku i trčala ka školi presrećna. Ušla sam u kancelariju. Svi su me gledali u čudu, izvadila sam pištolj i uperila u njih.
Aleksandra: Mrzim ponedeljke. - rekla sam i krenula da pucam. Ubila sam ih sve. Zašto bi oni bilo kome bili potrebni. Ušla je čistačica kada me je videla počela je da vrišti i pozvala je policiju. Nju nisam htela da ubijem pa nisam ja psihopata, žena ima decu. Policija je došla i odmah su mi stavili lisice. Pitali su me zašto sam to uradila, zašto ljudima nije jasno da ja mrzim ponedeljke? Nisu me odveli u zatvor nego u ludnicu. Zašto ja ne znam, ja nisam luda. Ispitivala me je policija i jedan čovek i zaključili da ostajem u ludnici.
Nije bilo loše mesto mada je bilo puno ludih ljudi. Bilo mi je dosadno niko nije bio moj vršnjak dok nisam saznala za jednu devojku mog godišta, ona je bila na drugom kraju zgrade u specijalnom odeljenju što je probudilo moju radoznalost.