Midnight Assassins

3.

Saznala sam da je ambulanta blizu tog odeljenja. Dakle samo sam morala malo da se isečem i stiću tamo. Ali čime? Ovo je ipak ludnica ne mogu se tek tako naći oštri predmeti. Razmišljala sam kako stići do ambulante i kada sam silazila niz stepenice shvatila sam da je potrebno samo da se skotrljam niz njih i eto me tamo. Tako da sam to i učinila izgledalo je kao da sam se saplela. Odmah su lekari dotrčali i odveli me na mesto koje sam i zamislila. Nosili su me a ja sam gledala na kojim vratima piše D, jer na svakim vratima piše ime osobe koja je u njoj. Najzad ugledala sam ih. Zapamtila sam gde su. Kada su me pregledali pustili su me da idem. Za mnom je išla jedna doktorka jer je ovo ipak specijalno odeljenje nisam smela da šetam tek tako. Trebao mi je plan da je se rešim.
Aleks: Ahh doktorka stomak me boli moram u toalet.
Doktorka: Jel sve u redu, daj da te otpratim.
Aleks: Ne, ne pa nisam malo dete znam otići sama.
Gledala me je u neverici, kada je htela nešto da mi kaže brzo ju je neko zvao.
XXX: Hitan slučaj novi pacijent dolazi, moramo biti oprezni sa njom.
Doktorka: Dobro idem. - pogledala je u mene a ja sam se samo slatko nasmejala. Budi dobra nemoj da praviš probleme, jasno? - klimnula sam glavom i ona je otrčala. Hvala bogu na ovom novom pacijentu. Sreća pa je ovaj deo zgrade bio stari tako da nije imalo kamere, ionako nisu bile potrebne jer su doktori uvek ovde zbog mnogih pokušaja samoubistva. Uputila sam se ka njenoj sobi. Lagano sam otvorila vrata a ona se prevrtala na konopcima koji su bili zakačeni za plafon, kada me je ugledala nasmejala se. Ušla sam i zatvorila vrata za sobom, i jedna i druga smo se smejale.