Midnight Assassins

7.

Otišli smo do te nove devojke koja se zvala Viktoria.
Ušli smo u sobu i videla sam je sedela je na krevetu. Bože zašto su sve moje vršnjakinje lepe a ja nisam. Imala je kovrdzavu plavu kosu, okeanski plave oči koje su se smejale i gledale u mene.
Doktorka: Dakle ostavljam vas da se upoznate. - rekla je i zatvorila vrata za sobom.
Vik: Dakle još nas ima. - smejala se.
Koga? Na koga ona misli?
Vik: Daj zar ne znaš da će nas neki dekica izbaviti odavde? - skočila je sa kreveta i zagrlila me.  Ahh konačno ću imati porodicu,a pritom neću morati da ubijem nekog,možda.... - odvojila se od mene i obe smo krenule da se smejemo.
Aleks: Dakle ko sve ide? - pitala sam srećna znajući da odlazim odavde.
Vik: Ti, D i ja. D je tako super devojka, i ti si super o meni da ne govorim ja sam ekstra. Mislim da ćemo se super slagati. - smeškala se.
Aleks: A kad dolaze?
Vik: Sutra ujutru zamisli još jednu noć ovde i odlazimo, jedva čekam.
Nastavile smo da pričamo. Zaista je super ali nikako ne prestaje da priča. Pričala mi je o svojoj kolekciji oružja, ali se onda odjednom promenila i samo je ćutala. Pa ništa ionako je vreme da krenem. Pozdravile smo se i otišla sam u svoju sobu da spavam.
Probudila sam se,jer od uzbuđenja nisam mogla da spavam. Ali sam i dalje držala oči zatvorene i razmišljala kakav je svet izvan ovih zidina, da li se šta promenilo? Moje misli je prekinulo otvaranje prozora. Nisam smela da otvorim oči, pravila sam se da spavam. Neko me je pomazio po kosi i poljubio u obraz.
XXX: Uskoro. - je jedino što sam uspela da čujem jer je jako tiho pričao.
Prozor se zatvorio a ja sam brzo ustala i potrcala ka prozoru, možda je i dalje u dvorištu. Otvorila sam prozor ali nikoga nigde nije bilo. Ko je to bio i šta hoće od mene?