Konačno je osvanulo jutro, jedva sam čekala. Rekli su nam da se spakujemo i da čekamo kod ulaza. Sve tri smo čekale i pričale međusobno. D: Bozeee jedva čekam da odemo odavde. - iz čizme je izvadila nož i pomazila ga je. Koliko dugo nisi video svetlost dana. - dodala je. Aleks: Mogu da vidim? - klimnula je glavom nasmejana i pružila mi ga. Vik i ja smo ga gledale, bio je prelep.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Vratila sam joj ga i ona ga je ubacila u čizmu. Pa kad svi pokazuju oružje i ja sam izvadila svoj bokser iz džepa.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Obe su se divile. Ali je Vik tužno gledala. Vik: Ja nemam ništa. Nisam mogla da sakrijem kalašnjikov nigde. - rekla je i tužno se nasmejala. Zagrlile smo je. Baš tada je zazvonila sirena auta. Iz auta je izašao isti onaj dekica koji je već dolazio. James ako se dobro sećam. James: Ahhh lepotice moje, upadajte žurimo, ovo nije lepo mesto za okupljanje. Sve tri smo klimnule glavom i usle u auto. Vik: Izvinite, možemo da svratimo na jedno mesto, tamo mi je nešto jako značajno? James: Naravno. Posle nekog vremena stigli smo na groblje. Vik je izašla, a D i ja smo išle za njom. Stigla je do jednog groba, ali nista nije pisalo na ploči. Verovatno joj je tu majka. D: Šta radimo ovde, svi su ionako mrtvi nema zabave? - rekla je i igrala se s kosom. Vik se okrenula ka nama uplakana. Aleks: Šta je bilo? Vik: Mislila sam da nije ovde,ali jeste hvala Bogu! - viknula je i izvadila kalašnjikov. Nisam ni shvatila da je otvorila kutiju koja je bila zakopana u zemlji. Sve tri smo se smejale. Otišle smo i ušle u auto. James: Jel treba još negde da svratimo?-pitao je veselo. D: Da moram da idem po moju bebicu. James: Po šta? - iznenađeno je pogledao u D pa u nas dve. Aleks: Po svoj omiljeni nož. James: Ahaaa, pa imam i ja noževa. Koji god poželiš. - okrenuo se ka D. D: NE! Ni jedan nož nije kao moj. Moramo otići po njega. Kada smo konačno stigli na lokaciju D je istrcala iz auta a mi smo je čekali, posle nekog vremena vratila se s punom torbom noževa, samo je jedan držala u ruci. Ušla je u auto i krenuli smo. D: Da vas upoznam ovo je moja koalica. - rekla je i pokazala nam nož.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
D: Nije li predivan? - Vik i ja smo klimale glavom. Zove ga koalica jer su joj koale omiljene životinje, inače ima ime za svaki nož. Konačno stigli smo do vile u kojoj ćemo od sada živeti.
