Midnight Assassins

4.

Smejala se i polako se odmotavala iz konopaca. Kada je konačno stala shvatila sam da je prelepa, bila je visoka i mršava, smeđa kosa sa nebo plavim pramenovima joj je bila vezana u rep. Prišla mi je i s osmehom koji je bio psihopatski nastavila da se smeje. Za razliku od osmeha oči su joj bile veoma hladne, pogled ubitačan a boja tamno smeđa gotovo crna. Shvatila sam da samo ćutim u buljim u nju pa sam progovorila.
Aleks: Pa znaš kako ovde sam već neko vreme i bilo mi je jako dosadno jer nema naših vršnjaka, onda sam čula za tebe i došla da te upoznam. - smeškala sam se.
Odjednom je prestala da se smeje i samo bledo gledala u mene. Nisam znala šta da uradim.
D: Hejj pa ti si ta koja mrzi ponedeljke? - krenula da se smeje, malo je reći da se po osmehu znalo da je psihopata.
Aleks: Uff super ne moram ti objašnjavati zašto sam ovde. - nasmejala sam se.
D: Mogle bi biti super prijateljice. Naprimer mogle bismo da očistimo ovu zgradu od drugih ljudi i da se same ovde super provodimo. - još se više smejala.
Ali devojka je zanimljiva, zaista mislim da ćemo se lepo slagati.
D: Ne, ipak je to previše.
Aleks: Samo da odemo odavde, nema šta da se radi ovde. - klimala je glavom. Ništa moram da idem da me ne bi uhvatili,a ti vidi da nekako dođeš do mog odeljenja, pa da se družimo. - dodala sam otvarajući vrata.
Klimnula je glavom i dalje nasmejana i mahnula mi. Zatvorila sam vrata i brzo otrčala u svoju sobu. Stigla bi u svoju sobu da nisam udarila u nekoga.