Part 10.

20 2 2
                                    

Pariz, 28. Juli 1982.

Rano ujutro je stigao novi autobus za Pariz. Y/N i ja smo bili spremni i izašli pred motel sa ostalima koji su čekali.
Autobus je bio tu oko 7 sati i nastavili smo put.
Sada sam sjedio sam da bi se mogao ispružiti i odspavati do Pariza.
Na glavu sam stavio šeširić da mi ne smeta sunce koje je pržilo kroz staklo.
Brzo sam opet zaspao grleći jaknu.
Ostatak puta je trajao manje od 2 sata.

Kada sam se ponovo probudio već smo prolazili kroz Pariške ulice. Vozili smo se još par minuta do glavne stanice.
U ruci sam držao sve stvari pripremljene da bi što prije izašao.
Y/N je ustala i sjela pored vrata.
Autobus je napokon stao. Jedva sam dočekao doći poslije iscrpljujućeg putovanja.
Svi putnici su izašli i ja sam izašao zadnji.
Ispred je čekala Y/N da se pozdravimo.
Oboje smo htjeli da dođemo što prije kući.

"JK ovo je bilo naporno putovanje, ali mi je drago što smo to preživjeli zajedno."

"U potpunosti se slažem, sada jedva čekam kući da se istuširam i legnem"

Na ovo smo se oboje počeli smijati, a onda smo se dogovorili da nekada izađemo zajedno.
Zagrlili smo se na rastanku i krenuli svojim putem. Kada sam malo odmakao okrenuo sam se da je vidim još jednom.
I ona je bila okrenuta pa sam joj mahnuo.
Isto mi je uzvratila mašući šeširom.
.
.
"Napokon doma" izdahnuo sam kada sam prešao kućni prag.
Torbe sam ostavio odmah kraj vrata j bacio se na krevet.
Tako sam ležao nekih pola sata i onda se otišao istuširati. Tuširanje mi je dosta pomoglo i razbudilo me, no ipak je nešto falilo.

"Kahva"

Oko moje zgrade je bilo dosta kafića od kojih sam mogao da biram ali sam uvijek išao na jedno mjesto gdje je po meni bila najbolja.
Taj mali kafić je imao perk da možes sjediti potpuno sam, piti kahvu i čitati novine.
Ja sam preferirao da uživam u pogledu.

Nakon kahve sam otišao malo prošetati do večere i onda kući.
"20:50" je bilo kada sam došao kući.
Mogao sam nazvati Y/N.
Našao sam papirić i sjeo pored telefona.
Okretao sam brojeve 123 ... i prislonio slušalicu na uho.
.
.
.
Nije se javljala. Pretpostavio sam da sigurno spava.
Također sam legao u krevet. Planirao sam kako da provedem naredne dane i onda se sjetio da me čeka jutarnja smjena u muzeju. Trebalo je ustati jako rano.
Od toga me je zabolila glava, pokrio sam se dekom preko nje i brzo zaspao.

Smooth criminal (Jungkook)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang