Jadnica

2. DEO

"Ustajte, spavalice jedne glupe! Ustajte, kakvo je ovo izležavanje!"- ušla je nadzornica u sobu i krenula da viče na ovu nedužnu decu od ranog jutra. Tek je svanulo, a oni su bili na nogama i spremali se za školu. Svako dete je sada spavalo i ustajalo tek kasnije, ali su zaposleni u domu smatrali da je ovo za nedužnu decu u domu bilo dovoljno da se naspavaju. Svako jutro je počinjalo isto. Nadzornica bi ušla u sobu gde su svi zajedno boravili i krenula da viče na njih i da ih izvlači iz toplih kreveta. Jedna od njih, devojak koja je glavni akter ove priče, se ubrzo spremila, pojela malo bezukusnog doručka i uputila se ka školi nadajući se jednom od boljih dana.

***

Nakon što su se deca vratila iz škole, a odrasli sa posla, usledio je ručak. U normalnim porodicama on je bio miran, bez svađe i galame i svi bi uživali u ručku koji je spremljen, a u domu je to bilo malo drugačije. Pre svega, ručak nije mogao da protekne, a da se neko od njih ne posvađa i ne napravi haos u menzi, a to bi se završilo tučom u koju bi se umešala i nadzornica koja nije bila baš blaga prema njima, a onda su i sledile kazne. Zatim, što se samog jela tiče, kuvarica je davala sve od sebe i to se videlo, ali njena hrana nije bila baš najukusnija i nešto šta biste jeli sa užitkom. Prosto to je bilo tako i to niko od njih nije mogao da promeni, ali se ova deca nisu žalila jer je glad uvek radio svoje. Nakon ručka svi su otišli nazad u prostoriju u kojoj su živeli i zatvorili vrata dok su sa nestrpljenjem čekali da dođe ta porodica i da saznaju od kog se opraštaju danas. Neki su ležali i odmarali se, neki su se igrali, neki učili... Ali je atmosfera bila prelepa.
U jednom trenutku je ušla nadzornica u sobu i, kao i obično, njenim dubokim glasom je izgovorila ime naše glavne junakinje. Ona se na samom početku zbunila i nije verovala u to da se ovo zaista dešava. Ta porodica je došla po nju. Njoj je ta vest bila šokantna i iznenađujuća, ali je i bila srećna što je dobila priliku za novim životom. Nasmejala se i otišla do kancelarije u kojoj je sedeo jedan simpatičan par. Prvo je ugedala ženu srednjih godina kojoj je lice krasio osmeh iz kog je izbijala sreća i ljubav. Bila je skromna žena, prelepa i zaista lepo stilizovana. Pored nje je sedeo njen muž. Njemu se u licu videlo da je poslovan čovek koji je savršeno išao uz ovu ženu. I njemu je na licu sijao osmeh, a njegovo telo je bilo savršeno izvajano, ali ipak je to sve bilo u granicama normale. Zaista se videlo da je gospodin. Pogledala je njegove plave oči koji su joj delovale poznato i u njima videla da je zaista čovek za poželeti u porodici. Smeđokosa devojka ih je pažljivo odmerila i shvatila da je ovo možda prava porodica za nju, da je možda pronašla sreću sada.
"Ovo je naša Andrea. Andrea, ovo su Marina i Dušan Jovanović."- rekla je nadzornica i upoznala smeđokosu devojku sa ljudima koji su sedeli ispred nje. Andrea se ljubazno nasmejala i pružila im ruku kako bi se rukovali.
"Jako mi je drago"- rekla je Andrea koja nije skidala osmeh sa lica koliko je zapravo bila srećna zbog ovoga šta se upravo dešava.
"I nama je, dušo."- rekli su ljubazno gospođa i gospodin koji su došli da je usvoje. Nakon kraćeg upoznavanja porodice sa Andreom, krenuli su da razgovaraju sa nadzornicom. Andrea je sedela i slušala razgovor koji su oni vodili. Nije verovala da je nadzornica zapravo umela da bude fina, da ne povisuje ton i normalno razgovara. Ali je manje mislila o njoj, a više o ovoj porodici koja je sedela. Slušala ih je i shvatila da su ljudi zaista kulturni i poslati ovde da ulepšaju život ovoj devojci. Nije verovala da postoje ovako dobri i fini ljudi, ali je danas demantovana.
"Usvajamo je."- rekao je gospodin Dušan kad je shvatio da je ona zaista dete kakvo zaslužuje tako nešto. Oni su se rukovali sa nadzornicom u znak sklopljenog dogovora,a Andreine oči su se napunile suzama radosnicama.
"Pa nemoj da plačeš."- rekla je gospođa Jovanović i prišla joj stavljajući njene ruke oko njenog sićušnog tela. Tad se prvi put osetila kao da je u zagrljaju njene prave mame i tad je shvatila koliko je ta toplina zagrljaja koji dolazi od ove žene posebna i koliko je njen zagrljaj pun ljubavi.
Andrea se brzo spakovala i uskoro se našla u kolima na putu ka njihovoj kući. Tu je saznala da oni imaju još jedno dete koje je njeno godište i koje, na Andreinu žalost, ide u istu školu kao ona. Saznala je da je u pitanju osoba muškog pola i da je taj momak zaista nezreo i razmažen. Ali ništa to njoj nije bilo bitno. Njoj je bilo bitno to da ona ima brata kog je oduvek želela. Želela je da ima brata koji bi bio uz nju i koji bi bio njen zaštitnik. A sada joj se ta želja i ostvarila. Auto se zaustavio ispred jedne kuće koja je bila prelepa. Nesigurnim koracima je izašla iz automobila i razgledala je kuću i njen eksterijer. Bila je na tri sprata i svaki sprat je imao veliku terasu. Spolja je sve izgledalo prelepo. Dvorište je bilo posebno uređeno i videlo se da je u njega posebno ulagano vreme. Izbetonirana stazica je vodila do vrata kuće, a ostali prostor je bio ispunjen travnatom površinom koja je bila održavana i podšišana. Bilo je jedno drvo jabuke koje je ulepšavalo ovo dvorište, ali i rađalo plodove koji su Andrei bili omiljeni. Dvorište je bilo oivičeno drvenom ogradom i sve je bilo zaista kao iz bajke.
"Prelepo je."- pohvalila je spoljašnji izgled Andrea.
"Ja mnogo volim dvorište i mnogo vremena provodim u njegovom sređivanju. Hajde da vidiš kako je unutra."- rekla je gospođa Jovanović i uvela Andreu u kuću. Ni unutrašnjost nije bila ništa drugačija. Sve je bilo dekorisano i lepo uklopljeno.
"Zaista je prelepo. Vidi se da vodite računa o detaljima."- nastavila je da Andrea hvali izged kuće.
"Nemoj mi persirati, molim te, smatraj me svojom majkom."- rekla je ponovo gospođa Marina na šta je Andrea klimnula glavom. Nije znala da li može ovu ženu da smatra majkom i da li je ta titula uopšte mogla da se upotrebi u njenom životu. Tad je ušao i gospodin Dušan u kuću i odmah je pozvao svog sina da siđe dole.
"Lenjivče, silazi odmah! Moraš da upoznaš svoju sestru."- dozivao ga je, a on je mrzovoljno došao dole. Tad su se pogledali i zajedno uvideli da se poznaju, te je nastala neprijatna tišina.
"Jadnice?"- rekao je nakon nekog vremena. Na njegovu rečenicu ona je samo spustila glavu i povređeno sela na kauč. On je to, naravno, primetio, te joj je prišao i seo pored nje.
"Ovaj... Izvini... Ja... Jako sam loš brat."- rekao je i svi su se nasmejali.- "Dobrodošla, Andrea."- nastavio je da govori i zagrlio je.
"Hvala ti, Davide. Nadam se da ću biti dobra sestra."- rekla je Andrea koja je uživala u zagrljaju koji je dobila od momka u kog je zaljubljena. Uživala je u njemu i znala je da joj je ovo definitvno najbolji dan u životu. Znala je da će joj ovde biti lepo, a kad je videla Davida shvatila je da će biti još lepše. Samo nije znala da će joj ovo promeniti život za 180 stepeni.
"Od danas započinješ novi život, princezo."- rekao je David i poljubio je u čelo što je nju nateralo da se blago zacrveni u obrazima i blago nasmeje. Da, od danas započinje novi život, lepši život. Živeće život kakav je oduvek zamišljala, biće srećna nakon svega.

...