Jadnica

7. DEO

Od tog nemilog događaja prošlo je mesec dana. Na reč, to nije bio neki dugačak period, ali je to za Andreu bila večnost. Mesec dana je provela u bolnici kako bi se njeno stanje stabilizovalo. David je dolazio svaki dan i zajedno su provodili sate i sate pričajući. Mnogo su se zbližili i jedno drugom su postali navika. Dan nije mogao da prođe bez njihovog razgovora. David bi dolazio kod nje sa osmehom na licu. Za njega je taj period bio njegov omiljeni deo dana. I sada je konačno došao trenutak da Andrea ide kući. Dokotor je dao odobrenje i ona je izašla iz bolnice. Ispred je ugledala Davida, gospodina i gospođu Jovanović kako je strpljivo čekaju. Osmeh joj se nacrtao na licu u tom trenutku.
"Evo moje male Jovanovićke."- rekao je David i zagrlio je. Da, krenuo je da zove "njegova mala Jovanovićka". Svaki put kad bi to rekao, Andrea bi se istopila. Volela je taj nadimak koji joj je dodelio. Kratko se pozdravila i sa njegovim roditeljima i sa osmehom na licu je ušla u kola. Na putu do kuće su se smeejali i zabavljali kao nikada do sad. David je pričao najrazličitije viceve i smešne priče zbog kojih je terao Andreu na smeh bez prestanka. On je voleo njen osmeh, a ona njegovu duhovitost. Marina i Dušan, Davidovi roditelji, bili su srećni zbog toga što su videli da su se njihov sin i ova devojka koju su usvojili odlično slagali i ovoliko zbližili. U početku su se plašili njegove reakcije i ponašanja, ali je ispalo super, i bolje od onoga šta su očekivali.
U trenutku kada se automobil zaustavio ispred njihove kuće, Andrea je izašla iz njega i sa osmehom na licu je krenula da uđe unutra misleći da je sve normalno jer je samo ona znala važnost ovog dana u njenom životu. U trenutku kad je upalila svetla u kući, iskočilo je mnoštvo tinejdžera sa svih strana ovog velikog dnevnog boravka.
"Srećan rođendan, Andrea!"- začulo se. U tom trenutku se Andrea nasmejala. Nije znala odakle je David saznao za njen rođendan, ali je morala da prizna da je osećaj prelep. Prelepo je imati rođendansku žurku.
"Srećan rođendan, mala moja Jovanovićka!"- rekao je David koji se prikrao iz njenih leđa i zagrlio ju je. U tom trenutku su se leptirići u njenom stomaku pojavili i krenuli da je zaposedaju. Bio je ovo magičan osećaj za nju. Samo ju je i dalje zanimalo kako je saznao datum njenog rođenja. Kako?
"Davide... Ovaj... Bez teksta sam."- rekla je Andrea koja još uvek nije uspela da proceni šta tačno oseća u ovom trenutku.
"Drago mi je da ti se sviđa."- rekao je kratko šaputajući ka njenom uvetu nakon čega se izgubio u masi momaka i devojaka koji su bili tu. Kad se Andrea malo sabrala zbog ovog iznenađenja, odlučila je da ode i prošeta malo kako bi videla ko je sve bio tu. Nije verovala koliko je zapravo tu bilo poznatih, a ipak nepoznatih ljudi. Svi oni su bili samo zbog nje tu. I niko joj se nije smejao, niko je nije zezao zbog nečega u njenom životu, u njenoj prošlosti, niko je nije nazivao pogrdnim nadimcima... Ništa. Na uglu sobe je ugledala njenu bivšu najbolju drugaricu. Odmah se upitala zbog čega je ona zapravo bila tu. Nije znala Andrea, ali je odlučila da u ovom trenutku ne razmišlja o njoj, već da uživa u ovoj žurci.
David je stajao sa strane i uživao u sreći koju je osećao unutar sebe jer je ona bila srećna. Voleo je njenu sreću i činio je sve da je učini srećnom. Smejao se i ispijao svoje piće sve dok mu nije prišla osoba koja mu je sada najmanje bila porebna.
"Srce."- rekla je ova devojka plave kose.
"Jao... Odjebi."- rekao je David u nadi da ona ode i ostavi ga na miru da uživa.
"Proveli smo noć zajedno, ljubavi. Zar ćemo to samo zaboraviti?"- upitala ga je. Sećate se devojke sa kojom je David spavao? To je bila ona. To je bila devojka sa kojom je proveo onaj nekili dan umesto da bude sa svojom sestrom, to je dan kada je Andrea podigla ruku na sebe.
"Gabrijela, nije ni mesto ni vreme sada."- rekao je David u nadi da ga sada ostavi. Ali bilo je uzaludno. Gabrijela je poznata kao najveća seks bomba u školi. Ne postoji momak sa kojim nije bila i zbog toga se David sada kajao. Ona je bila njegova najveća greška. Ona ni ovog puta nije odustala, već mu je samo prišla i agresivno ga pojubila. Na to je David samo odgurnuo od sebe ne želeći probeme.
"Šta radiš ovo?"- upitao ju je.
"Podsećam te na onu noć."- rekla je zavodljivo. Ali to nije više radilo kod Davida. On ju je odgurnuo i krenuo u potragu za Andreom. Video ju je malopre tu, u njegovoj blizini i onda je samo nestala. Prošao je kroz celu sobu, ali nje nije bilo, te je odmah otišao do njene sobe i zatekao je tamo samu u suzama. Čim je to video, prišao joj je i krenuo da se raspituje o izvoru njenih suza sada kada je mislio da je ona bila srećna.
"Andrea, mila moja, šta je bilo?"- upitao je nežno.
"Ljubio si se sa njom...Mojom drugaricom izdajicom."- govorila je Andrea neprestajući da lije suze. Još jednom je David shvatio da je sve one večeri bila greška, ogromna greška.
"Izvini, malena, izvini."- rekao je David iskreno. Čvrsto ju je zagrlio i tešio psovajući sebe.
"Hajdemo dole, sigurno nas traže."- rekla je i obrisala posednju suzu i bila je sada spremna da siđe dole i provede najlepšu noć u svom dosadašnjem životu. Svi su se zabavljali kao nikada do sad i uživali u žurci i nisu ni primećivali odsustvo dve glavne osobe. Samo je jedan momak bio izuzetak, Leon. U trenutku kad je ugledao njih dvoje, laknulo mu je i odmah im je prišao.
"Gde ste bili? Šta se desilo? Jel'..."- krenuo je da postavlja mnoštvo pitanja sve dok ga David nije prekinuo svojom rečenicom i vratio u normalno stanje.
"Opušteno, brate. Sve je u redu."- rekao je David i izgubio se u masi, ponovo. Andrea je ostala da stoji sa Leonom.
"Sve je..."- nastavio je zabrinut Leon da ispituje Andreu, ali ga je i ona prekinula.
"Jeste. Sve je u redu."- rekla je i sa osmehom na licu je ponovila Davidovu rečenicu. Još neko vreme je tako stajala i posmatrala svoje goste sve dok se ispred nje nije stvorila njena bivša drugarica Gabrijela.
"Tražiš nekog?"- drsko je upitala.
"Zašto bi to trebalo tebe da zanima?"- nastavila je Andrea konverzaciju u istom stilu.
"Odjebi od Davida."- rekla je i tad ju je Andrea pogledala čudno. Nije verovala u to šta je čula.
"Molim?"- iznenađeno je upitala.
"Odjebi od Davida."- ponovila je svoju rčenicu Gabrijela.
"Gabrijela, izgleda da nisi lepo razumela. On je moj brat."- rekla je i prošla hladno pored nje što je Gabrijelu iznerviralo. Izašla je na terasu kako bi udhnula malo svežeg vazduha. Tamo je zetekla Davida, a nakon što ju je on primetio, odmah je svu pažnju usmerio ka njoj.
"Šta radiš ovde?"- upitao je.
"Izašla sam da malo udahnem svežeg vazduha."
"Jesi za piće?"
"Pa može."- rekla je Andrea i David je otišao unutra da im donese piće. Ona se okrenula i pogledala u nebo uživajući u blagom vetru koji joj je prijao u ovom trenutku. Tako je uživala sve do trenutka kad je osetila nečiji zagrljaj. Znala je da to nije David odmah, njegov zagrljaj joj je bio poznat i poseban.
"Davide?"- rekla je ne znajući kako da započne razgovor sa ovom osobom.
"Nije David, Leon je."- rekao je kratko i tad je Andrei bilo jasno sve. On se ponovo zabrinuo i raspitivao se gde je otišla kod Davida, te kad je sazao gde je, otišao je odmah da je vidi. I evo ga, tu je.
"Leone."- rekla je i okrenula se ka njemu gledajući ga pravo u oči. Uzvraćao je pogled sve do trenutka kad mu srce nije dalo signal da pokuša nešto više. Osećao se čudno, osećao je da je ona njegova suđena, da je ona prava za njega. Bez odugovlačenja i rizika da neko uništi trenutak, naslonio je usne na njene. Poljubio je. Oboje su se u ovom trenutku osećali neverovatno. Uzvraćali su poljupce i osećali se kao da su u drugoj dimenziji.

...