Jadnica

3. DEO

"Ustaj, Andrea"- rekla je nežnim glasom gospođa Jovanović i po prvi put nežno probudila ovu devojku. Ah... Doživela je i to. Za promenu, ovo joj je prijalo. Blago je protrljala oči misleći da sanja, ali kada je shvatila da to nije san, da je to java, osmehnula se. Dopao joj se osećaj biti van doma i buditi se bez besnog glasa nadzornice. Dopalo joj se to da napokon živi život sa nekom porodicom koja će je voleti i poštovati. Vidno raspoložena Andrea ustala je iz kreveta i započela ovaj, za nju, specijalan dan. Za nju je ovaj dan bio poseban i dan koji bi mogao sve da promeni. Sada ima Davida pored sebe, najvećeg frajera u školi, i spremna je da se nosi sa tim. Bila je željna da upozna nove ljude i napokon sklopi neko prijateljstvo. Obukla je najlepše stvari koje je pronašla u ormaru, pridodala malo šminke i očešljala njenu bujnu smeđu kosu. Pogledala se u ogledalo i videla je svoj lik koji je bio drugačiji nego ranije. Bila je naspavana i sređenija nego obično. Nasmejala se i sišla na doručak. Tamo je naletela na Davida.
"Dobro jutro, seko."- rekao je David ljubazno. Odmah ju je čvrsto privukao u zagrljaj. Iz prva, Andrea se zbunila. Nije znala čemu sada taj zagrljaj. Da li mu je značila? Ali odlučila je da ne razmišlja mnogo, već da se prepusti ovom trenutku. Uzvratila je zagrljaj i odmah se osetila nekako posebno lepo. Za nju je ceo ovaj momenat bio poseban. On i ona. Samo oni u ovom momentu. Razmišljala je o njima i upala u more svojih misli koje, i pored toga što su bile kompleksne i što su zatrpale njen mozak, nisu uspele da joj pokvare trenutak. Razmišljala je čemu je ovo zaslužila i šta se sada odigrava u njegovoj glavi. Ali skromna Andrea nije sada razmišljala o njima kao paru jer je idalje smatrala da je to nemoguće i ovaj brat-sestra odnos je shvatila kao jako ozbiljan i uživala je pored njega.
"Dobro jutro, bato"- rekla je umiljato dok se odvajala od njega.
"Hajde da doručkuješ sa nama."- rekao je David. Andrea je pogledala taj uredno postavljen sto i svu tu hranu na njemu. Prosto joj je i ovo bilo neobično. Ona je navikla na jedno, tvrdo parče hleba, mleko i neku ustajalu salamu ili buđav sir. U domu nije imala apetita, ali kada je ugledala svu ovu hranu, odmah se to i promenilo.
"Am... Ne mogu, nisam gladna."- rekla je Andrea i uzela torbu kako bi krenula u školu. Ali je David sprečio u tome.
"Zašto nećeš?"- upitao je David.
"Samo nisam gladna."- rekla je i tad definitivno izašla iz kuće i uputila se ka školi. Da, bila je gladna, ali prosto nije želela da ostane i jede, a zatim i da ide sa Davidom u školu. Nije to želela do njega smatrajući sebe dosta nižom od njega. Nije želela da ona bude uzrok zbog kog je on postao manje "popularan" u njihovoj srednjoj školi. Znala je da je ona ipak "Jadnica" i zato nije želela da njemu zadaje ikakve probleme u društvu. Hodala je brzim koracima kako bi otišla daleko napred i osigurala se da je David ne stigne.
A on je zbunjen ostao kući. Ni njemu nije bila jasna njena reakcija i zašto se to dogodilo. Nije znao da li je ona bežala od njega ili je ipak postojao neki drugi problem. Samo je želeo da odnos sa njom bude dobar i da zajedno lepo sarađuju. Zato je i on ovog jutra odlučio da preskoči doručak. Zgrabio je torbu koju je prebacio preko ramena i trčećim korakom je i on krenuo ka školi. Želeo je da je stigne i da zajedno nastave put. U ovom trenutku je želeo da od pakla napravi raj, da stidljivost pretvori u samopouzdanje i od mračnog podzemlja napravi čvrsto tlo koje bi imala ova devojka. Želeo je da bude najbolji brat. Idalje je trčao osvrćući se oko sebe ne bi li je negde ugledao. Tako je hodao sve dok je u jednom trenutku nije video. Prepoznao je još iz daljine i nežno joj je prišao uhvativši je za ruku.
"Andrea, čekaj, molim te."- rekao je David još uvek je državši za ruku. Ona je znala da je to on, te je odlučila da mu odgovori i nastavi dalje sama.
"Davide, pusti me. Idi ti svojim putem, a ja ću svojim i oboje ćemo biti srećni."- rekla je i svoju ruku je izvadila iz njegove i još brže nastavila napred.
"Ja neću biti."- rekao je David nakon čega je ubrzao svoj hod i ponovo je sustigao. Ovog puta ju je uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. U tom trenutku Andreino srce je krenulo da jako kuca unutar njene grudne kosti.
"Davide..."- krenula je da priča Andrea i dalje ne odvajajući pogled od njenog brata.
"Ti si moja sestra i nećemo se razdavajati. Kraj priče."- rekao je David nakon čega ju je pustio i ostatak puta su zajedno hodali ka školi. Andrea se osećala neprijatno jer je nekako znala da ovo ne treba da bude tako i da on ne treba da bude viđen sa njom. Tačno kad su došli ispred škole, Andrea se ponovo oglasila u želji da ode.
"Idem ja."- rekla je i ponovo poželela da ode, ali je još jednom u tome bila sprečena.
"Ne, ne ideš. Ti ideš da upoznaš moje društvo."- rekao je David i uhvatio za ruku vodeći je do njegova dva najbolja drugara.
"Ljudi, ovo je moja sestra, Andrea."- rekao je čim im je prišao. Andrea se blago zacrvenela u licu i pognula glavu ka dole.
"Ja sam Leon."- rekao je jedan od njih.
"A ja sam Pavle."- predstavio se i drugi. Tada se glasno začulo školsko zvono i ovaj dan je zvanično mogao da počne.

***

Časovi su se završili, a Andrea je odmah krenula kući. Nije želela da čeka Davida i zadaje mu još problema. Užurbanim koracima je išla putem koji nije poznavala baš najbolje. Išla je u krug i pokušavala da pronađe kuću Davidovih roditelja. Ali to joj nekako nije išlo. Uvek je poromašila neko skretanje i završila u nekoj nedođiji. Ali njen spas se tu pojavio u pravi čas. Tu se pojavio Leon.
"Šta ti radiš tu?"- upitao ju je.
"Pokušavam da pronađem kuću."- rekla je iskreno Andrea i pogledala ga stidljivo.
"Hajde da ti pomognem"- rekao je i zajedno su krenuli da koračaju ka kući. Ovog puta je pažljivo posmatrala put trudeći se da ga zapamti, trebaće joj.
Za to vreme, David je premirao od brige. Zajedno sa Pavlom je ispijao pivo u jednom kafiću u blizini, ali je mogao da misli samo o njoj.
"Ja stvarno ne znam gde je nestala."- rekao je David. Pavle je nakon te rečenice samo prevrnuo očima i odgovorio mu.
"Zar je bitno? Ona je samo Jadnica. Nije nam potrebna."- rekao je Petar i tom rečenicom u trenutku pogodio Davida tamo gde nije trebao.
"Da, bitno je. Brate, ona je meni sestra, moram da pazim na nju. I nije Jadnica, njeno ime je Andrea."- rekao je David i lupnuo šakom od sto.
"O'ladi, brate. Nego gde je Leon? Ceo dan je nekako čudan."- govorio je Pavle dok je ispijao pivo.
"Stvarno ne znam."- rekao je David i trenutak nakon toga ispred njega se pojavila najveća seks bomba cele škole. Pripitog Davida je lako zavela i odvela ga u svoj stan lakše nego što je zamišljala. Dotična devojka, u gradu poznatija kao kurva, je oduvek želela Davida, a danas ga je i dobila. Nežno ga je ljubila i uživala u svakom trenutku znajući da se možda više neće ponoviti.

...