Jadnica

5. DEO

David je stajao u bolnicu i nervozno šetao levo-desno. U ovom trenutku se nije znalo da li je bio više nervozan ili zabrinut. Nije razumeo njen postupak. Čak i nakon onog pisma i svih onih reči on nije razumeo njenu želju za samoubistvom. Možda nije bila cenjena u domu, ali u njegovoj porodici jeste. Želeo je da bude pravi brat i osoba koja je uvek tu, ali je odmah pogrešio i to ga je zaista uznemirilo. Njegov mozak nije mogao da primi i prihvati informaciju da ona više nije sa njima, da je sada na nekom drugom mestu. Nije verovao u to da je ona oduzela sebi život i da se sve to dogodilo u toku noći dok je on bio u krevetu sa drugom. Ispao je budala i to će ga koštati u budućnosti. On je u ovom trenutku mogao, a i želeo da primi samo informaciju da je ona dobro i da je van životne opasnosti. Nekako je to želeo i sebe ubeđivao da će biti tako i nikako drugačije. U jednom trenutku je video doktore koji su sa sobom nosili ogromnu kesu i ušli nazad u njenu sobu. Kad je David to video, hladan talas je prostrujao njegovim telom. Bes se sakupljao u njemu. Nije bilo moguće da je mrtva, ne. Ili to samo David nije želeo da prihvati tu činjenicu. On je znao da je ona mlada i da nije proživela ništa u životu i zato nije dozvoljavao to da ona bude mrtva. Ona nije doživela mnoštvo predivnih stvari u životu, a on je već došao do samog kraja, on to nije želeo da dozvoli. Ona je bila njegova sestra i za kratko vreme ju je jako zavoleo, te nije želeo da dozvoli da se ovako završi. Nije mogao da se pomiri sa tom činjenicom, te je jako rukom udario o zid i niz ruku mu je odmah potekla crvena tečnost poznatija kao krv. Njegova majka mu je zabrinuto prišla u nadi da ga smiri i da mu da nadu da će sve biti okej.
"Sine, krvariš."- rekla je gospođa Jovanović zabrinuto.
"Ma boli me ona stvar."- drsko joj je odbrusio David. Njega trenutno nije bilo briga za njegovo zdravlje i njegovo zdravstveno stanje, zanimalo ga je samo njeno. U ovom trenutku je vrveo od besa i jedva se kontorilisao. Što je više vremena provodio u ovom pustom hodniku bolnice, to je bio besniji. Bes je tekao njegovim venama u tolikoj količini da su njegove beonjače postale crvene, a šake sakupljene u pesnicu. U ovom trenutku je mogao da ubije za nju.
Neko vreme se David kontrolisao, ali je u jednom trenutku bes postao jači od njega i u potpunosti ga savladao, te je on uleteo u sobu koja se nalazila ispred njega. Tu je ugledao Andreino beživotno telo i mnoštvo doktora koji je okružuju i rade nešto u nadi da je ožive. Davidov ulazak nije mogao da bude neprimećen, a kada su doktori uvideli njega koji je bio pun besa, odmah su se ponudili da pomognu.
"Šta vam je gospodine?"- upitao je ljubazno jedan od njih Davida.
"Kako se usuđuješ to da me pitaš? Ti si kriv za sve! Ti i tvoje neznanje medicine! Ona mora da preživi, potrudi se malo."- govorio je David. Ustvari, on nije govorio, on je sav bes iskalio vikanjem na ovog nevinog čoveka koji je samo radio svoj posao i davao sve od sebe da spasi ovu mladu smeđokosu devojku. U Davidovoj glavi se samo vrtela činjenica da je Andrea mrtva, a da oni ne mogu zbog manjka znanja da je spase. Za njega je ova današnja medicina bila propast. On je tvrdio da svi ovi doktori imaju samo kupljenu i nezasluženu diplomu. Eh... Takvi ljudi su lečili naš narod. Cela bolnica bila je puna ljudi koji su se borili sa nekom opakom bolešću, a medicina je zaostala i nije mogla da im pomogne. Takvo je bilo Davidovo razmišljanje.
"Ako umete bolje, pokušajte vi, nemam ništa protiv."- odgovorio je ovaj doktor. Njegov odgovor je sada bio znatno neljubazniji. Nije voleo i nije dozvoljavao da ga neko vređa i ponižava. Na njegovu rečenicu, David je duboko udahnuo i sa puno samopouzdanja uzeo u ruke aparat za reanimaciju pacijenata. Vešto je baratao njime, ipak je i on išao u medicinsku školu i bio je obučavan za to. Prislonio je aparat njenom srcu i dva puta je udario strujom. Nakon toga njegov pogled završi na aparatu koji je pokazivao rad Andreinog srca. Linija je i dalje bila ravna. Andrea nije odavala nikakve znake života i to je bolelo Davida koji je u sebi samo vređao zaposlene lekare gradske bolnice, a i sebe što je dozvolio to da ne bude uz nju i da se sve ovo desi. Sada se njegovo srce cepalo. Nakon još par pokušaja, David je odustao i vratio aparat.
"Jebem ti sve."- rekao je više za sebe dok se spremao da uradi reanimaciju koju je učio na prvoj pomoći. Prisećao se koraka koje su morali svi da nauče i kad je bio siguran u njihov redosled, započeo je sa kardio-pulmonalnom reanimacijom. Proverio je da li u njenim usnama ima stranih predmeta, otvorio disajne puteve i proverio disanje i puls. Nakon što je ustanovio da Andrea ne pokazuje znakove svesti, niti je prisutno disanje ili puls,pristupio je realizaciji dva najteža koraka. Osetio je blagu tremu u trenutku kad je njegove usne naslonio na njene i snažno dva puta upumpao vazduh u njene disajne puteve. Nakon toga je svoje šake spojio u pravilan položaj i prislonio ih njenom grudnom košu i krenuo sa masažom. Postupak je ponovio tri puta, a nakon što je shvatio da rezultata nema, nekako je prešao preko svog ponosa i upitao dokotra za savet mnogo mirnijim tonom, ali i ne sa manje nervoze.
"Šta radim pogrešno?"- upitao je. A kad je to doktor začuo, nasmejao se i progovorio.
"Ništa, sine, sve si uradio kako treba."- rekao je.
"Pa zašto nema onda nikakve reakcije?"- nastavljao je da navaljuje David koji je bio uveren u to da ima nade.
"Zakasnili smo. Izgubili smo je."- izgovorio je doktor sa dozom tuge u glasu. Nije mu bilo lako da sruši sve nade ovom momku, ali nije imao izbora. Andrea je bila mrtva. David je tužno izašao iz bolničke sobe. Nije želeo da se ovo ovako završi. U njemu je još uvek postojao tračak nade da sve ovo nije istina, da će se ona probuditi, ali je ipak tuga bila ta koja je preovlađivala. U hodniku je zatekao njegove roditelje koji su pročitali pismo koje su dobili i plakali su zbog teških i dirljivih reči koje je napisala devojka koja ih je poznavala izuzetno kratko. Andrea je njima uputila prelepe reči koje su im bile, prosto rečeno, neočekivane. I oni su je mnogo zavoleli i vezali se za nju. Od jednom, Andrea je postala voljena. Njena želja se ispunila, ali kasno, nije više bila živa.

...