Letnja avantura

𝐒𝐢𝐱

                             ┅

Posle nekog vremena se začuo neželjeni zvuk u ovakvom trenutku.

Bzz bzz

Dap. Moj divni brat me je zvao i pokvario trenutak.

"Izvini, moram se javiti. Brat je. Sigurno je zabrinut",rekla sam oklevajući jer sam morala da se odvojim od Masona, a on je samo klimnuo glavom.

*
"Molim?" mrzovoljno sam se javila.

"Gde si ti do sad?! Već je 11,a nema te", čula se zabrinutost u njegovom glasu.

"Samo sam htela malo prošetati. Dolazim za 10 minuta. Ne brini."

"Nemoj kasniti", rekao je i prekinuo vezu.

*

Sišla sam polako sa drvene kućice. Htela sam da kažem Masonu da moram ići, ali je on već krenuo pričati nešto.

"Stvarno nisi mogla reći da si se šetala sa susedom?Ne bi mi smetalo ni da si rekla sa dečkom ", namignuo je.

"Ti si se stvarno već zaljubio u mene Masone?" bio je red na mene da zadirkujem i ponosno sam to rekla.

Već smo bili krenuli ka apartmanu.

"Ma daj El, ti si mala još."

Da, tako je prošao ceo put do hotela. Samo me je zezao i ja sam se naljutila jedno sedam puta za tih 10 minuta što smo išli.

"Pa, bilo je zabavno, pretpostavljam",rekla sam uz osmeh.

"Pa pretpostavljam da jeste. A biće i sutra",zbunjeno sam ga pogledala, "isto vreme,isto mesto.A mogla bi i kupaći poneti", nasmejao se i ušao u apartman. I ja sam za njim, smejući se kao luda.

Kad sam ušla, ugledala sam Aleksa koji je nervozno kružio po sobi. A onda sam ugledala plavu devojku koja leži preko kreveta, kao ošamućena.

"Imamo mali problem", rekao je Aleks nervozno.

"Ko je ovo?", pokazala sam na devojku, "i šta dođavola radi na mom krevetu?"

"Ovako, ukratko da ti objasnim. Bio sam u klubu sa drugom i video sam je kako plače. Bilo mi je žao, prišao sam joj i pitao je šta se dešava. Raskinula je sa dečkom i očajna je sad. Napila se, a ja nisam hteo da je ostavim tako samu i doveo je ovde. Ne znam šta da radim, ne znam gde joj je apartman, da li su joj roditelji tu, možda brinu.. "

"Okej Aleks, smiri se. Pored tog malog problema", pokazivala sam navodnike prstima, "samo mi još fali tvoje paničarenje", rekla sam iznervirano.

"Šta da radimo Ela?"

"Skuvaću kafu, da se malo otrezni. A ti je budi kako znaš i umeš mladiću", pogledala sam ga oštro i otišla u kuhinju.

Stavila sam vodu, a onda sam čula glasove iz sobe. Otišla sam u sobu i videla devojku koja plače. Aleks nije znao šta da radi. Otišla sam do njega i rekla mu da pripazi na kafu.

"Ja sam Ela. Aleksova sestra. Molim te, smiri se. Šta se desilo?" pitala sam pomalo zabrinuto. Videla se tuga u njenim očima.

"Bila sam sa tim dečkom dve godine. Dve proklete godine da bi me ostavio zbog neke kučke", pogledala me je sa tim tužnim očima. "Boli mnogo Ela."

Bez razmišljanja sam je privukla u zagrljaj i rekla:"Sve će biti okej. Nisi vredna toga."

Nisam je poznavala, ali joj se nekako videlo u očima da je dobra.

Tad je Aleks došao sa kafom i dao joj je na šta se ona nasmešila.

"Hvala vam mnogo. Ne znam šta bi sad uradila da nije bilo Aleksa", rekla je iskreno. "Uzgred, zovem se Ema."

"Drago mi je, Ema", rekli smo Aleks i ja u isto vreme, na šta smo se svi nasmejali.

"Trebala bih ići u moj apartman. Mama sigurno umire od brige."

"Da li treba da pozovem taxi ili nešto? Gde je tvoj hotel?" pitao je Aleks.

"Zapravo sam u ovom hotelu. Samo, koji je broj vaše sobe?" pitala je.

"20",brzo sam odgovorila.

"Oh pa ja sam pored vas. U sobi 19. Još sam i dobro prošla", rekla je uz osmeh.

Pored nas. Soba 19. Mason.
Bože! Mason je rekao da je ovde sa porodicom. To je njegova sestra!

Koliko god sam bila u šoku zbog ovoga, nisam htela spominjati Masona sad. Bilo je kasno, i svi smo bili umorni.

"Pa, idem da je ispratim, da joj se još ne desi nešto na ovih par metara hodanja", rekao je zadirkivajući je na šta se nasmejala.

Klimnula sam glavom i tad sam otišla da se istuširam. Bio je ovo dug prvi dan na moru.

┅