Letnja avantura

𝐅𝐨𝐮𝐫

┅

Posle dugo svađa kojih sam
vodila sama sa sobom zbog odeće , odlučila sam da obučem cvetnu haljinu koja mi je bila malo iznad kolena. Nije bila ništa preterano, ali svakako nešto što ja ne bih obukla inače. Stavila sam i malo šminke.

.
.

Bilo je pola devet. Aleks je već otišao da se nađe sa svojim drugom,dok sam ja nestrpljivo išla po sobi i razmišljala kako će nam biti. Nikad nisam bila nervoznija kada je u pitanju dečko. Čak sam i par puta pomislila da ne odem. Ali bože, toliko želim da znam kako se on zove. A i ne bi trebalo biti loše, treba mi da se malo zabavim, ako to bude moguće sa njim.
Kada je bilo petnaest do devet, polako sam krenula ka kafiću.

.
.

Ušla sam u kafić i nisam ga mogla pronaći u tom zatvorenom delu,pa sam otišla na veliku terasu gde su takođe bili stolovi. Očekivala sam da ću ja stići prva, ali onda sam ga ugledala zagledanog u more.

"Pa zdravo gospodine savršeni", rekla sam sarkastično dok sam sedala na stolicu preko puta njega.

"Dobro si se setila da se pojaviš", odgovorio je.

"Rekao si u devet, a sad je pet do devet, znaš?", prevrnula sam očima na to.

"Izvini molim te", rekao je smejući se i ponovo sam osetila zmajeve kad sam videla taj osmeh.

"Nego, hoćeš li mi reći svoje ime konačno?"

"Hm", stavio je ruku na bradu kao da razmišlja, a ja sam podigla obrvu na to. "Hajde pogađaj prvo slovo."

"Ma daj. Ja sam mislila da si ti ozbiljan momak, a ne da igraš dečije igre."

"Pa i jesam ozbiljan."

"Dokaži onda i reci svoje ime", rekla sam mu uz smešak.

"Prvo ti", uzvratio mi je osmeh.

"Ne budeš li mi sad rekao, idem",rekla sam malo grubo.

"Ah dobro", rekao je poraženo, "zovem se..", i tada ga je prekinuo konobar koji je pitao šta želimo,što me je iznerviralo.

On je naručio pivo sa ukusom jagode, a ja koka kolu.

"Pa baš si mi ti nešto fina. Koka kola, ha", rekao je provocirajućim tonom.

"Ne skreći sa teme i dovrši šta si započeo. "

"Pa šta sam započeo?". Pa da, trebala sam očekivati da će se praviti glup.

"Ma daj, ne glumi. Znaš vrlo dobro." I tad se opet pojavio konobar koji je donosio pića.

"Reći ću ti ako budeš išla sa mnom da se šetaš pored mora", uzdahnula sam dok je on imao onaj 'molim te' pogled.

"Ne budeš li mi tad rekao, stvarno ću otići."

"Nemaš brige", rekao je i namignuo mi.

Dok smo ispijali pića, nismo puno pričali. Uglavnom smo gledali u zalazak sunca i komentarisali ga.

"Idemo li onda?", odjednom sam čula njegov glas.

Počela sam vaditi novčanik a onda je dodao,

"Ja sam već platio dok si ti zamišljeno gledala u zalazak. A i ma daj, stvarno misliš da bih ti dopustio da platiš?"

"Pa ne znam, sav si misteriozan",rekla sam na šta se nasmejao i povukao me da krenemo.

Prvo smo ćutali, a onda je rekao konačno,

"Ajde da te ne mučim više. Zovem se Mason."

"Jel to bilo toliko teško za reći?" pitala sam.

"Pa, hteo sam malo da te nerviram", rekao je smejući se,na šta sam se namrštila.

"Ajde nemoj sad da budeš ljuta, nego mi reci tvoje ime."

"E vidiš Masone, ja ne želim sad da ti kažem", rekla sam to jer sam želela sad malo ja njega da mučim.

"Ma daj, ne budi takva", gledao me je tim smeđim očima.

"A izvini, šta si ti radio do sada?"

"Ali ja sam ti rekao."

"Pa dobro. I ja ću ti reći kasnije Masone."

"Zlobna si", rekao je uz osmeh i tad sam ga udarila u rame, "takođe si i nasilna."

Smejali smo se tako par minuta dok nismo naišli na jednu malu drvenu kućicu na koju smo odlučili da sednemo. Već je pao mrak i mesečina se obasjavala u vodi.

"Možeš mi sad reći ime?" pitao me je i tad sam skrenula pogled sa mora na njega, "molim te", rekao je dok je stavljao ruku na moje koleno, na šta sam ja pocrvenela.

"E hajde sad da mi kažeš nešto o sebi, pa ću ti na kraju reći ime."

"Ah dobro. Šta te zanima lepa?" i tad sam opet osetila zmajeve, po treći put, jer me je tako nazvao.

┅