Da li ste ikada imali osećaj da vas neko posmatra, čak i kada ste sami? Da li ste ikada videli u snu nešto što se zaista obistinilo? Da li ste ikada imali osećaj da će vam neko nauditi, a da je to neko vama najbliži?
Ovo je priča o tinejdžerima koj...
Nisam bio baš nešto hrabar ali sam ipak odlučio da uđem i proverim šta se to događa. Cela moja kuća je bila mračna, pa sam šibicama zapalio sveću koja je stajala na polici iznad televizora. Obišao sam celu kuću dozivajući mog ujaka, ali nisam dobijao nikakve odgovore. Pljusak je opet krenuo, ovoga puta zajedno sa grmljavinom. Ponovo sam začuo korake i ovoga puta sam odlučio da se okrenem. Crna figura je stajala na vratima i posmatrala me.
Maks: Ko si ti i šta želiš od mene?!
??: Hahahahhahaha!! Iscimao sam te, zar ne?!
Glas mi je bio isuviše poznat. Kada je upalio svetlo, jasno sam video mog ujaka kako ne može da se suzdrži, a da se ne smeje.
Maks: Čemu ovo? Zaista si me prepao!
Džejms: Pa, nisam imao šta da radim, bilo mi je jako dosadno, pa sam odlučio da je dobra ideja da te malo iscimam!
Gledao sam ga sa nevericom. Nikada mi ne bi ni na kraj pameti palo da moj ujak može biti toliko detinjast.
Maks: Idem ja na spavanje! - uzviknuo sam i otišao do kreveta besan.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Oblaci su svakim danom bili sve tamniji i tamniji. Probudio me je alarm. Nisam baš voleo da žurim, pa sam navijao svoj alarm sat vremena pred početak prvog časa. Škola je bila dvadesetak metara udaljena od moje kuće. Oduvek sam voleo prirodu, pa bih stalno razgledao okolinu dok idem u školu.
Profesor: Dakle, ko nije na času?
Vilijam i njegov zoološki vrt su po običaju kasnili.
Jana: Vilijam, Piter i Lens
Profesor: Eh, od kada ih poznajem, oni stalno moraju da zakasne. Pa, pređimo na stvar. Od danas ćete imati novog člana vašeg odeljenja.
Okrenuli smo se ka vratima i željno iščekivali dolazak novog učenika.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Mogu vam reći da sam tada zanemeo od njene lepote. U momentu kada je ona ušla u našu učionicu, oblaci su nestali, a sunce je konačno oslobodilo svoje zrake i obasjalo naše selo. Imao sam jako čudan osećaj. Kao da osećam leptiriće u stomaku, kao... da sam se zaljubio. Nikada nisam verovao u ljubav na prvi pogled, ali ona... Ne mogu vam opisati koliko je moje srce jako kucalo u tom trenutku. Činilo se kao da će svake sekunde izbiti iz mene.
??: Zovem se Penelop, d-drago mi je... - stidljivo je progovorila. Njen glas bio je tako nežan i lep, toliko divan da bih je mogao po ceo dan samo slušati kako priča.
Profesor: Drago nam je, Penelop. Možeš sesti u prvoj klupi sa leve strane, ona je prazna.
Dok je profesor predavao, ona je pažljivo slušala i prepisivala sa table. Sve vreme sam gledao u nju i nisam obraćao pažnju ni na šta drugo.
Profesor: Mogao bi da izađeš na tablu i napišeš mi celu formulu umesto što sediš i ništa ne radiš, Makse. - ljutito se okrenuo i pozvao me da budem ispred table. Ruka mi se tresla, nisam znao šta da napišem, razmišljao sam o njoj sve vreme, ali sam morao nekako da se izvučem. Baš pre nego što sam približio ruku tabli, zvonilo je.
"Dobro je", pomislih u sebi. Ostavio sam kredu i okrenuo se ka njoj. Ona me je gledala sa blagim osmehom na licu. Neko vreme smo se samo gledali. Nisam ni čuo ni video apsolutno ništa osim nje u tom trenutku. Naš momenat su prekinule devojke iz odeljenja koje su joj prilazile da se bolje upoznaju sa njom. Razočaran, izašao sam na odmor.
Prvi sunčan dan nakon nedelju dana mi je davao neku nadu. Nisam osetio nikakvo prisustvo, niti sam video bilo šta što ostali "normalni" učenici ne bi mogli videti. Raspakovao sam svoj sendvič i navalio. Nisam skidao pogled sa nje. Svirala je gitaru dok su se ostali učenici okupili oko nje i pažljivo slušali. Prelepo je svirala, samo sam ja bio isuviše stidljiv da bih prišao.
Lili: Oh, moj Bože, predivno sviraš!
Edvard: Hej, znaš li još nešto? Bilo je zaista divno!
Smetalo mi je to što je privlačila svu pažnju i to što se svi motaju oko nje. Nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da će me i ona ignorisati, baš kao i celo moje odeljenje. Udahnuo sam duboko, bacio foliju od sendviča i, taman što sam krenuo, ali me je zvono prekinulo.
Škola se konačno završila, pa sam krenuo kući. Na pola puta sam primetio da se ponovo naoblačilo. Osetio sam prisustvo silueta, potrčao sam ka kući i shvatio da sam skrenuo sa puta. Kada sam se okrenuo kako bih se vratio nazad, ispred mene je stajala visoka, crna figura koja je buljila u mene njenim crvenim, demonskim očima.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Projurio sam pravo kroz nju i trčao što sam brže mogao. Nestajala bi, pa bi se ponovo pojavljivala tik iza mene, sve dok nisam stigao do šume. Odjednom je samo nestala i nije se više pojavljivala. Oblaci su se ponovo razišli otrkivajući sunce.
