Maks: Penelop?! Šta se dešava?! - paničio sam. Nisam mogao da verujem. Zar zaista nisam jedini koji ih može videti?
Penelop: Bojim se da nismo na pravom mestu da govorimo o ovome. S obzirom da poznaješ ovo selo, možeš li me odvesti na neko mesto gde nas niko neće uznemiravati u razgovoru?
Da li sam je dobro čuo? ONA ŽELI DA BUDEMO SAMI?! Dan je postajao sve bolji, definitivno.
Maks: Znam jedno mesto. To je zapravo mesto gde ja često provodim vreme kada mi je potrebna samoća. - odgovorio sam, a zatim smo krenuli.
Hodali smo zemljanom stazom kroz mračnu šumu. Zaustavili smo se kod jednog velikog kamena, seli smo, a zatim je ona započela:
Penelop: Sve što znam jeste da ove siluete ne pripadaju našem svetu. Znam da mi ne bi verovao, ali vidiš, barijera je probijena. Moja majka takođe poseduje dar da vidi bića koja obični ljudi ne mogu videti. Pričala mi je o tom svetu i napomenula je da postoje knjige koje sadrže drevne rune, samo što su jako retke.
Maks: Iskreno da ti kažem, nakon svih ovih silueta, ne postoji razlog da ti ne verujem. - rekao sam nagoveštavajući da joj zaista verujem.
Penelop se nasmešila i pogledala u mene. Srce je ponovo brzo lupalo, osetio sam leptiriće u stomaku.
Penelop: Srećna sam što nisam jedina koja ih može videti. Jako mi je drago što sam te upoznala, Makse.
Zagrlila me je. Bila je tako nežna i topla, a neka jako neobična, pozitivna energija je vrvela iz nje.
Penelop: Postoji još nešto na šta te moram upozoriti... nemoj nikako dopustiti da te obuzmu. Jedini način da se oslobodiš toga jeste da se izvrši poseban ritual koji se izvodi na "Svetom krugu". Problem je taj što se on nalazi u paralelnom svetu.
Maks: Kako mogu da izbegnem to?
Penelop: Tvoja energija je abnormalna, baš kao i moja. Moraš da naučiš da je kontrolišeš. Ako želiš, ja ću ti pomoći. Bilo bi mi zadovoljstvo da imam učenika. Samo nemoj da me ne slušaš kao našeg profesora u školi! - uzviknula je na šta smo se oboje smejali.
Otpratio sam je do njene kuće i shvatio da živimo jako blizu. Kada sam se vratio svojoj kući, legao sam, zagrlio jastuk i prisećao se našeg prvog zagrljaja.
Džejms: Šta se dešava sa tobom? Zašto si crven kao paradajz?
Maks: Pa... vidiš...
Džejms: Heh, mislim da razumem. - izgovorio je, namignuo mi i zatvorio vrata moje sobe.
-----------------------------------------------------------
Te noći nisam oka sklopio. Sve vreme sam razmišljao o njoj, ali i o svetu koji je ona spominjala. Ako je zaista istina da postoji barijera koja je uništena, onda moramo pronaći način da je nekako popravimo. Najpre bismo morali da pronađemo knjigu koja govori o tom svetu.
Konačno je došlo jutro. Pripremio sam stvari za školu, izleteo iz kuće i zaputio se ka biblioteci pre časa, ne bi li tamo pronašao nešto što bi mi moglo pomoći. Na putu do škole sam sreo Penelop, pa smo zajedno krenuli u školu. Ispričao sam joj za moju ideju na šta me je ona pogledala i upitala me:
Penelop: Zar zaista misliš da ćeš tamo pronaći nešto?
Maks: Nisam siguran ali smatram da vredi probati.
Otišao sam do biblioteke i krenuo da tražim. Na svu sreću, biblioteka je bila prazna i mogao sam tražiti na miru. Imao sam tačno pola sata da pronađem ono što mi je potrebno. Penelop je uzela neku knjigu, sela i čitala je. Primetio sam da voli knjige, baš kao i ja. Nasmešio sam se i nastavio sa traženjem.
Bilo je uzalud. Nisam mogao pronaći ništa što bi nam moglo pomoći. Ubrzo smo začuli zvono i otišli do učionice.
-----------------------------------------------------------
Penelop: Nemoj biti toliko uzrujan, pronaći ćemo ih na nekom drugom mestu. - govorila je pokušavajući da me uteši. Zaista joj je uspevalo, njen umilan glas me je sve više smirivao.
Maks: Tako je. Hvala ti. Jako mi puno znači.
Tada sam se setio nečega što je moj ujak govorio. Nešto što bi nam definitivno moglo pomoći da pronađemo odgovore i nekako otkrijemo kako stupiti u paralelni svet. U kući postoji jedna jedina prostorija koja je oduvek bila zaključana. Ujak mi je govorio da se tamo nalazi nešto što će mi jako pomoći da bolje upoznam sebe. Sve vreme je govorio... o tavanu...
YOU ARE READING
Đavolji naslednici
ParanormalDa li ste ikada imali osećaj da vas neko posmatra, čak i kada ste sami? Da li ste ikada videli u snu nešto što se zaista obistinilo? Da li ste ikada imali osećaj da će vam neko nauditi, a da je to neko vama najbliži? Ovo je priča o tinejdžerima koj...