You and I?

He exists? (SEASON 2)

Part 1

Harry's POV

I ode sve sto sam ja ikad izgradio sa Emmom u picku materinu. Kako cu sad najebat,samo ce me ostaviti kao zadnju krpu,uzet ce mi Darcy i nikad necemo biti isti samo zato što se Liam vratio. Drago mi je i sve,ali nemogu preci preko toga da cu sad izgubiti Emmu. Zato i jesam bio sjeban,zato me i presijeklo kod srca.

Pozdravio sam Liama,a sad sijedi onaj teži dio. Kako ce Liam objasniti Emmi da je cijelo vrijeme postojao,samo se maknuo iz Londona i rekao svima da je umro.

"Liam?"- rekla je Emma sa poprilično izbezumljenom facom.

" Taj sam hahah..."- rekao je i uputio joj osmijeh. Zayn je ocito shvatio da Liam ne zna da je Emma samnom i da imamo dijete pa mu je napisao na papirić. Liam je pogledao mene,a zatim Emmu. Emma je dosla do Zayna i sapnula mu nesto na uho.

"Emma,pa nemoras se bojati Liama... Sve ce ti objasniti bas kao sto je nama objasnio." -rekao je Zayn dovoljno glasno da ga svi čujemo.

" Sta sad necu dobiti ni pozdrav od nikoga?" - rekao je Liam.

Louis ga je krenuo grliti,zatim Niall,pa Zayn i onda ja.

"Emma?- Liam je pogledao u Emmu.

" Dada,naravno."- rekla je zbunjeno i zagrlila ga. Podignuo ju je u zrak i zavrtio.

" Mislim da očekujem puno objašnjenja. " - Emma se obratila Liamu.

" Pa... Neznam od kud da krenem..."- rekao je Liam.

My POV

" Mozda da kreneš od onog kad si "umro"?" - rekla sam ljuto.

"Emma..."- Liam je odgovorio.

" Znas sta? Ne trebam tvoje gluposti. "- rekla sam i otišla u sobu kod Darcy.

Liam's POV

Znam da nisam zaslužio niti da me pogleda nakon toga,ali moram joj objasniti pravi razlog zbog čega sve ovo.

" Idem do nje."- Harry me prekinuo iz razmišljanja.

"Ne,molim te daj meni šansu da joj objasnim.. Kako cu zivjeti sa činjenicom da me mrzi?" - odgovorio sam mu.

" Pa kako si do sad živio... Ili nisi." -rekao je čak pomalo bezobrazno.

" Eeeee necete se sad svađati zbog moje sestre. Liam,odi do nje,želi objašnjenje. a ti Harry,smiri se." - Zayn se ubacio.

Krenuo sam prema gore,ali nisam prepoznavao kucu. Provjerio sam svaku sobu,osim jedne koja je izgledala kao dječja soba. Pretpostavljam soba od njihovog djeteta... Usao sam i u tu sobu. Vidio sam kako Emma gleda kroz prozor.

"Nemoj samo reci da neces čuti."- rekao sam.

Okrenula se i pogledala me.

" Zanima me,jako,ali neznam zelim li znati istinu. " - odgovorila mi je, pomalo uplašeno.

" Onda? Da počnem? "- rekao sam joj i uputio osmijeh.

" Da."- rekla je nesigurno.

" Ovako,sjećam se da mi je tata rekao da je mama jako bolesna,od raka,i krenuo sam prema njima, ali u prolomu emocija je došlo do te nesreće i sjećam se da sam se probudio 13.03. "- zastao sam.

" Nastavi. " - rekla je odmah.

" Znaci bio sam dosta dugo u komi,neznam zasto su vama rekli da sam umro,znam da mi je tata rekao da me nikako ne skidaju sa aparata jer to moja mama ne bi nikad rekla niti dozvolila,rade bi se ubila nego rekla da me maknu sa aparata. Ali,razmišljao sam i zaključio da je moj tata dosao u momentu kada ste vi izlazili,i vjerojatno niko nije vidio njega, a onda je on rekao da me ostave na aparatima. I da,liječnici su me pitali zelim li da jave ostalima,ali shvatio sam da ne zelim. " -rekao sam. Pogledala me čudno.