Dream come true

3

Posle treninga,gde sam verovatno ispustila dušu negde na terenu,vratila sam se do svlačionice i presvukla se. Tek kad sam počela da oblačim farmerice sam shvatila koliko sam se ustvari oznojila,fuj. Ne shvatite me pogrešno,obožavam kad imam naporniji trening jer onda mogu sve iz sebe da izbacim,bes,nervozu i ostalo,ali ipak je to mnogo znoja za mene. Mislim da ću se jednom vratiti sa treninga cedeći majcu u kojoj sam predhodno trenirala.

Sve vreme mi je bilo u glavi o čemu mama želi da priča sa mnom,time je samo nervoza više porasla.

Ozbiljno mislim da će se nešto desiti,jer i dalje imam taj čudan osećaj u stomaku koji me tera da se vratim na teren,well,sad je kasno za to.

"Alooooo,zemlja zove Sašku?", trgla sam se iz misli kad sam čula Draganu kako me zove. " A-šta? Šta je bilo?" "Izgledaš kao da treba da upoznaš Justin Bibera za koji trenutak. Koji ti je djavo?", počela sam da se smejem njenoj izjavi i verovanju da sam njegov fan. " Ti stvarno misliš da bih ja volela njega da upoznam? Draga,očigledno me ne znaš dovoljno.",samo je prevrnula očima i sela pored mene. "Šta je bilo Bebi?", odugovlačila sam nekoliko trenutaka pre nego što sam odgovorila," Ma ništa,ceo dan imam osećaj u stomaku da će se nešto desiti,ozbiljno me plaši,još ko uz djavola mama rekla da moramo pričati kad dođem kući." "Ne znam šta bih ti rekla. Šta kažeš da ideš sa mnom i Sofijom do kafića malo da se opustiš,ja častim.", nasmejala sam se njenoj ponudi,tačno zna šta mi je potrebno posle crkavanja na terenu. "Kad već častiš,diži dupe.", počela je da se smeje koliko u stvari volim besplatnu hranu i kafu. "SOFIIII,diži tu tvoju Beogradsku guzicu i kreni,Dragana nas časti kafom.", viknula sam devojci sa plavim očima u koje bi svako neprestano buljio. Ja možda malo više...
" EEEJ,rekla sam da samo tebe častim,ne i nju.",napravila je tu njenu 'nisi fer' facu,Sofi i ka smo počele da se smejemo. "Sad je prekasno Draga,zlo je već učinjeno." "Sledeći put ti častiš Bebi." "Može. Od moje prve penzije možda i izvučem nešto.", prevrnula sam očima Draganinom detinjastom ponašanju,a ja sam ovde najmlađa.

Došli smo do kafića,zauzele mesto i pocele smoda pričamo praktučno niočemu. Konobarica je došla,uzela naše narudžbine i otišla.

" Bebi,pa šta ima kod tebe? Neki dečak aaaaa?",Dragana me je pitala sa tim njenim smeškom na licu. "Ma šta će mi to u životu,samo se upropaštavam." "Nemoj tako Saškice,sigorno ima neki dečak ili neka?",what the actuall fuck? Izbečila sam oči na njen dobačaj i počela sam da se gušim o vazduh. "M-molim? Sofi molim te ćiti. Tad si pametnija."

Konobarica se vratila sa našim kafama i ponovo otišla od dakle je već došla.

Dragana i ja smo pogledale u Sofiju verovatno iz istog razloga. "Šta?", pitala je kao da ne zna o čemu se radi. "Odakle ti ono 'neka' malo čas?", Dragana je pitala i ja za njom klimnula glavom. "Da,i sama znaš da sam strejt kao daska.",iskreno,ne znam šta više da mislim. Imala sam jedan period gde sam razmišljala o tome,jer sam u zadnje vreme opsednuta samo ženskim slavnim ličnostima. 

Sofija je slegla ramenima i u tom trenutku mi je zavibrirao telefon. Izvadila sam telefon iz džepa i videla poruku od mame.

Madre🙈: Požuri kući,i dalje moramo pričati o nečemu.

Totalno sam zaboravila da treba da pričam sa mamom,fuck.

"Šta je bilo Babo?", pitala me je Sofija. "Mama me želi kući što pre da bi pričale.", popila sam kafu na eks. Velika greška. Jauknula sam od bola koji je bio na jeziku. Moram se ja praviti pametna i popiti vruću kafu od jednom. Bravo Alex. Dragana me je zabrinuto pogledala," Ne brini mala,sve će biti u redu." "Nadam se.", uzela sam torbu i samo sam izletela iz kafića trčajući kući.

***
Konačno sam došla kući sa poznatim bolom u kolenima. Imam problema sa kolenima već neko vreme. Išla sam kod lekara,ali uvek govore kako je sve u redu i kako je do rasta,tako da sam samo ignorisala bol.

Ušla sam i videla da je mama jedina u kući. "Gde su svi ostali?", pitala sam i zbunjeno je pogledala. "Otišle su kod tate na nekoliko dana." "A,ok."
Sela sam pored nje i pogledača je. "O čemu si htela da pričamo?", pitala sam je sa onim čudnim osećajem koji se vratio u međuvremenu. "Moraš mi obećati da nećeš biti ljuta. Znam da će ti promena teško pasti i sve to,ali me moraš razumeti da se samo brinem za tebe.", ustala je i pogledala me je direktno u oči. "Sad me već plašiš. Šta je bilo?", duboko je uzdahnula i ponovo me pogledala. "Seliš se u Majami."

---------------------------------------
TAM TAM TAAAAM😹
Ko zna šta će biti posle ovoga😹ni ja sama ne znam.

818 reči. Wow,najduže poglavlje do sad. Svaka mi čast😹💪💪

Izvinite ako ima nekih grešaka,nije do mene,do telefona je😹

Nadam se da vam se sviđa za sad. Imam mnogo toga u planu,sve i svašta će se desiti tako da vas molim da budete strpljivi.