2

19 1 0
                                    

U prošlom poglavlju:

Kad sam stigla do škole uletela sam u učionicu i pokušala da se odšunjam do mesta a da me profesor ne primeti.

Sadašnjost:

"Hajdukovićeva." Shit,zašto lik mora da ima dobar vid,još dekica od 80 godina? Polako sam se okrenula prema njemu i nevino se nasmešila.

"Kasniš,opet." "Znam profesore,izvinite,nisam čula alarm." Što se mene tiče ne bih ni išla u srednju,ali sam mami obećala da ću ići i u višu,tako da mi ne preostaje ništa drugo nego da trpim profesore koje očima ne mogu da pogledam. "Preneću ovo razrednoj", samo sam slegla ramenima jer znam da ću se kod razredne izvući,tako da HA gospodine Maraviću!

Sela sam na mesto pored Jovana koji mi je najbolji drug još iz osnovne. " Saška tebra,koji ti je ovo put?",počeo je da se smeje dok je to izgovarao. "Daj Jovane ćuti molim te,ne znam koji mi je sa svim tim spavanjem još me ti ovde zajebavaš.", toliko sam prevrnula očima da mi se učinilo da sam videla mozak.

                     ***
Čas se odužio,kao i ceo školski dan,ako ništa drugo na velikom odmoru sam mogla lepo da jadem i da zapalim cigaru. Da,pušim cigare,znam da to nije zdravo i bla bla,ali zapalim samo kad sam nervozna ili ljuta,nisam ljuta,samo imam neki čudan osećaj da će se nešto desiti.

Nakon časova,odmah sam krenula kući jer imam trening odmah posle škole,a i želim da jedem,jer blago rečeno crkavam.

Ušla sam u kuću (utrčavajići),da bih stigla na trening,uzela sendvič,pozdravila sam se sa mamom i sestrama,uzela sam sportsku torbu i opet izašla. Čula sam mamu kako viče zamnom da moramo pričati kad dođem. FUCK,šta sam sad uradila?

                     ***
Došla sam do hale,ušla u svlačionicu a njoj su već moje dve saigračice Daragana i Tatjana. E sad,fora u tome je što svi koji igraju samnom su od 3 do 4 godine stariji od mene,ali su me lepo prihvatili i zovu me " Beba",kontam ima smisla ali opet mogli su barem po prezimenu,ali nema veze.

"Beboooooo pa gde si ti meni?", nisam ni stigla da prevrnem očima već me je uhvatila u mnogo jak zagrljaj. Auć. Blago meni pored nje. Javila sam se i Dragani,presvukla se i krenula tamo gde mogu da budem ko sam i šta sam. Teren.

---------------------------------------
Yoo,ljudi šta imaa?
Osećam se velikodušno,soooo here you go,još jedan deo✌

Ponosna sam na sebe,400 reči🙌🙌ko bi rekao😹
Uglavnom moja grešna deco nadam se da je ovo bilo dovoljno dobro za vas.

-Alex

Dream come trueWhere stories live. Discover now