"O čemu si htela da pričamo?", pitala sam je sa onim čudnim osećajem koji se vratio u međuvremenu. "Moraš mi obećati da nećeš biti ljuta. Znam da će ti promena teško pasti i sve to,ali me moraš razumeti da se samo brinem za tebe.", ustala je i pogledala me je direktno u oči. "Sad me već plašiš. Šta je bilo?", duboko je uzdahnula i ponovo me pogledala. "Seliš se u Majami."
Ne,ne,ne,ne. Ne mogu otići. "ŠTA?! NE IDEM JA NIGDE!" "Saška,moraš me saslušati-" "NE ŽELIM DA ČUJEM! NE IDEM I TO JE ZADNJE!" "Samo me saslušaj.", nisam htela u opšte da je slušam naravno. Ne želim da odem. Šta sa mojim prijateljima,košarkom,hell,šta sa školom? Odjurila sam u svoju sobu i zaključala se. Mama je kucala na vrata i molila me da otvorim. Ne želim da je vidim trenutno,niti da je čujem. Izvukla sam slušalice i telefon iz džepa i pustila sam "Shameless" od Camile i dozvolila da me ritam i njen glas opuste.
Samo jednu stvar ne razumam. Zašto? Zašto želi da se odselim? Da li je zbog mene? Da li je zbog nečega što sam uradila? Šta sam u opšte uradila?
Razmišljanje mi je prekinula poruka sa Instagrama.
a_k.16
Ej Šašo,jel možeš da pričaš?Nasmešila sam se na poruku. Dame i gospodo,vreme je da vas upoznam sa najboljom drugaricom. Znate šta? Precrtajte to. Dozvolite da vas upoznam sa sestrom. Ana Kovačević,jedina osoba koja me zove 'Šaša'. To ime joj je palo na pamet jer je mrzelo da izgovara 'Saška'. Ona je bukvalno jedina osoba koja me razume. Fun fackt about as: obe smo dupli blizanci u horoskopu,u prevodu,ako nas srušiš,pomoli se Bogu da ne ustanemo.
Uvek je bila tu kad mi je bilo najteže,ali jednog dana,tačnije 28.avgust 2018. morala je da se odseli u Češku/Prag. Taj dan nisam izlazila iz sobe. Dva dana nisam mogla niti da jedem ili pijem. Dušu sam isplakala i od tada više nikad nisam zaplakala. Neki prijatelji me zovu bezdušnom bez obzira što ne znaju šta se desilo. Jednostavno ne znaju našu povezanost.
Trgla sam se iz sopstvenih misli i počela sam da kucam odgovor.
saskaa2 (btw,ovo je moj pravi insta)
Ejj Anice,naravno da mogu,u stvari i ja bih htela sa tobom da pričam.Uvek me je fasciniralo kako je znala kad tačno da pošalje poruku,kao da zna kako se tačno osećam,bez obzira na udaljenost. Jedno vreme sam se tripovala da je postavila kamere po kući.
a_k.16
Prvo ću te pitati kako si,jer imam neki osećaj da nešto nije u redu.Šta vam rekoh. Tačno zna.
saskaa2
Ja se sad stvarno plašim. Uvek mislim da si postavila negde kamere ili tako nešto😹
YOU ARE READING
Dream come true
Teen FictionŽivot srednjoškolke se totalno menja nakon sto je dosla kući sa treninga.Kako? To ćemo još videti.