Dream come true

5

Došla sam do Gimnazije i već sam dočekana u zagrljaj. Kaća. "Kaća,čoveče,barem mi dopusti da dišem." "Izvini Saška,samo si me jako uplašila. Šta se dešava?",tužno sam je pogledala i rekla "Ajde prvo da odemo do ostalih pa ću vam svima reći.",klimnula je glavom i krenuli smo prema klupama gde su ostali sedeli. Kad kažem ostali mislim na Bojana,Anastasiju,Ivu,Sofiju i Petra. Petar,Sovija i Iva su mi najbolji prijatelji,pored Ane,od kako znam za sebe. Zbog njih mi je bilo najteže da saopštim svima sta se dešava,ali moram. Bojana,Kaću i Anastasiju sam malo kasnije upoznala ali ih sve podjednako volim i za svakog od njih bih nekog ubila.

Svi su skočili sa klupa i zagrlili me. Osmeh mi je veći nego ikad,samo oni mogu da mi izmame toliki osmeh. Zlo sam se nasmešila i viknula "ŽELIM MOJE GUMENE BOMBONE!",svi su počeli da se smeju. Izvukla sam se iz zagrljaja i otrčala do klupa gde je stajala ogromna kesa puna slatkiša. Počela sam da preturam po kesi dok ih nisam našla.

Svi su dramatično uzdahnuli i prišli mi. Iva je bila ta koja je progovorila."Saška,da li ti stvarno više voliš gumene bombone od nas?",počela sam da se smejem i shvatila sam da je prilika sad da ima kažem. Uzdahnula sam i rekla "Izvinite,ali i sami znate da mi slatko pomaže da se smirim.",ovo ustvari nije laž,šećer mi stvarno pomaže da se opustim i koncentrišem,ne znam kako,ali pomaže."Ok,pričaj vise šta je bilo!",Anastasija i Sofija su rekle u sto vreme. Svi smo ih pogledali i poceli da se smejemo."Ok,ali prvo svi sedite i uzmite šta već želite." Svi su počeli da se guraju da uzmu svoje slatkiše. U jednom trenutku sam osetila jak zagrljaj i skontala sam da je to Anastasija."Stasija,šta to radiš?"govorila sam kroz smeh."Izvini,samo sam imala osećaj da ti je potrebno.",ako mi se srce nije do sad istopilo sad jeste.Čula sam 'awww' od ostalih i videla sam da je pocrvenela malo,ali je pokušala to da sakrije. Samo sam se nasmešila i rekla "Awww dušo,hvala ti,stvarno mi je to potrebno.",privukla sam je u još veći zagrljaj i Petar je počeo da glumi povraćanje "Prestanite,počeću da povraćam dugu."samo sam se nasmejala i uzdahnula."Ok,razlog zbog koga sam vas sve zvala je taj jer sam htela da vam kažem da se selim.",pogledala sam u zemlju jer ne želim da vidim njihove reakcije. "MOLIM?",svi su viknuli od jednom. U tom trenutku su već svi bili oko mene,a Anastasija je skočila sa klupe. Skupila sam hrabrosti da ih pogledam i rekla tiho "Selim se..." "Saška,nemoj se tako zajebavati sa nama.",rekla je Sofija sa drhtavim glasom. Već znam da je na ivici suza."Ne zajebavam Sofija,selim se u Majami prekosutra..." "MAJAMI?",čula sam kako Kaća vice."ŠTA? KAKO? ZAŠTO?",Iva mi je prišla i počela da ispituje. Do sad su već svi seli oko mene i grlili me. Izvukla sam iz džepa kutiju cigara i izvukla jednu i zapalila je jer sam već počela da se tresem."Navodno moram zbog kolena da idem,jer doktori ovde su dovoljno glupi da ne primete da imam Šlaterovu bolest. Tetka mi je doktor za takve stvari i rekla je da mora lično da se uveki za svaki slučaj. Ne može ovde doći jer nema vremena zbog posla pa moram ja da odem tamo. I ne, ne znam sta je Šlaterova bolest.",odgovorila sam na sva pitanja koje su hteli da pitaju."Ali seko,šta ćeš sa školom ovde i ostalim?",pitao me je Bojan vec sa suzama u očima."Ok,ne,ne,ne. Ne želim da plačete ljudi. Ok?",ali prekasno,već su svi plakali i sve sam ih zagrlila u grupni zagrljaj i rekla,"Ne želim da vidim ni jednu suzu kod nikog od vas,jasno? Razmišljajte na ovo kao malu ekskurziju na duže vreme. Obećavam da ću se vratiti,u to možete da se kladite. Nemojte misliti da ću vas pustiti da se zabavljate bez mene.",svi su poceli da se smeju i odvojili smo se iz zagrljaja.

U tom trenutku su prestali da se smeju i pogledali jedne u druge pa u mene. "Šta? Jel imam nešto na faci?",Kaća mi je prišla i prstima je prešla preko mojih obraza."Ne Saškice,nemaš ništa." "Šta je onda?",Anastasija takođe prišla i rekla "Plačes ljubavi.",čekaj, ŠTA? Ne,ne smem da plačem,ne smeju da me vide ovakvu,bukvalno niko ne zna kako izgledam kad plačem sem Ane."Šta? Ne moguće!",prešla sam rukom preko obraza i shvatila da stvarno plačem.U tom trenutku nisam više mogla da izdržim i počela sam jače plakati.

Svi su me opet zagrlili i počeli da šapuću stvari na fazon 'Biće sve ok' ili 'Ne brini,tu smo za tebe'. Stvarno mi je drago što imam prijatelje kao što su oni i nikad ih ne bih menjala ni da mi plate.

Nakon što smo se svi isplakali odlučili smo da ovu noć provedemo kao da nam je zadnja. Išli smo do centra i skakali u fontanu. Šta? Bilo je prilično toplo. Nije nas bilo briga. Posle toga smo pravili debile od sebe na sred ulica tako što bi pustili muziku i vikali reči pesama. Možda smo imali par pretnji od ljudi koji žive u tim ulicama da će zvati policiju,ali opet nas nije bilo briga.

Posle svega toga,otišli smo do svakog od nas da se presvučemo jer nam je odeća bila skroz mokra. Roditelji su nas razumeli zašto smo to uradili i bili biste iznenađeni koliko me njihovi roditelji vole. Bukvalno kao svoju ćerku. Bilo je par suza i od njih ali sam svima obećala da ću se vratiti što brže mogu. Posle mnogo jakih zagrljaja od svakog,krenuli smo do moje kuće da se i ja konačno presvučem.

Uz put smo pričali kako bi mi bilo u Majamiju. Svi su imali lude ideje,ali Anastasijina i Kaćina je bila najluđa."Saška?" "Reci?" "Zamisli upoznaš Lauren i Camilu tamo.",počela sam da se smejem jer znam da se to nikad neće desiti s obzirom koliki sam srećnik."HAHAHAHAH,da baš.",rekla sam dok sam pokušavala da smirim smeh. Bojan i Petar su nas čudno pogledali. "Ko su te?",čula sam kako svi sem njih dvojice dramatično uzdišu. "Bilo vas je dobro poznavati.",rekla je Iva."Srećno sa preživljavanjem.",nastavila je Sofija. Kaća i Anastasija su samo rekle "Bolje bežite."

Njih dvojica su me pogledali sa uplašenim izrazima lica i shvatili šta se dešava."Dajem vam 5 sekundi prednosti počevši od SAD!" "Šta? Samo 5?" Bojan je počeo da se žali,"Imate još 3...2...1...",i u tom trenutku su počeli da beže a ja da ih jurim. Na kraju sam ih obojicu uhvatila i dovukla do mesta gde su ostali koji se valjaju od smeha. "E sad kad sam vas obojicu uhvatila vreme je za edukaciju." "Edukaciju?",obojica su pitali u isto vreme. Nisam se trudila da odgovorim samo sam pustila 'Worth it' od Fifth Harmony. Nas 5 je počelo da peva i pleše dok su njih dvojica gledali u nas kao da nismo normalne. Kad se pesma zavrsila samo smo počele da se smejemo i Pera je rekao "Da,i dalje ne znam ko su one",Bojan je samo klimnuo glavom slažući se sa njim."Da nisam ovliko iscrpljena opet bi vas jurila samo što bih vas sad i istukla",svi smo počeli da se smejemo.

Kad smo stigli do moje kuće,shvatili smo da je 2 ujutru i da bi stvarno trebalo da uđemu kuću,da se presvučem i da legnem da spavam jer moram ustati ujutru da se spakujem.

Svi su me tužno pogledali a ja sam se tužno nasmesila."Znate da će te mi mnogo nedostajati jel da?" "I ti ćes nama Saška",rekao je Petar dok mi je prilazio da me zagrli. Posle njega su svi redom i Sofija je bila zadnja. Zagrlila me i tiho mi rekla "Nemoj da radiš išta što ja ne bih. I daj više nađi nekog dečka sunce ti jebem.",svi smo počeli da se smejemo.

Odbila sam da kažemo zbogom jedni drugima jer zbogom znači zaboraviti,a ja to ne želim da se desi. Previše ih volim da bih to dopustila.

Kad sam ušla u kuću mama je već spavala,sestre su bile kod tate tako da sam je pustila da spava. Presvukla sam se i legla u krevet sa suzama u očima.