Barbie | uređuje se |

34 ▬ ''Sam.''

-Mislim, ko se još useljava zajedno? Ja to ne volim. Ne bih to mogla da uradim Kate. Ni sa Ethanom se nisam uselila. Ne dok ne završim fakultet i nađem posao. Ko se još useljava zajedno prije nego što su zaručeni? Ne znam ni zašto sam pristala da se udam za Ethana. Neću ja to. Ne dok ne završim fakultet i nađem posao. Glupost. Mislim, ko to još radi?- frknula sam i prevrnula očima, nogom sam nervozno cupkala, a Justin je bio u ukočenom položaju šolje kafe približene usnama i pogleda koji nije baš obećavao da i dalje misli da sam normalna.
-Pričali smo o odlasku u Atlantic City.- progovorio je nakon nekoliko sekundi, pa spustio šolju. -Pretpostavljam da to otpada. Šta te muči?-
-Ništa. Ništa, ništa posebno. Samo, znaš, komentarišem, razgovor, normalne konverzacije o društvenim djelima.- zbrzala sam lupkajući prstima o sto.
-Barbie?- polako je progovorio, i pažljivo me gledao kao da proučava svaki trzaj mog lica u potrazi za odgovorom.
-Ništa, rekla sam ti. Šta za Atlantic City?- samo neka mi skrene misli. Ne znam šta mi je. On izgleda tako smireno. Mislim, pričao bi sa mnom o tome? Zar ne? -Je l’ možeš sve da mi kažeš?- upitala sam ga prije nego što je dobio šansu da mi odgovori na prvo pitanje.
-Šta? Da? Kako to misliš?- namrštio se.
-Mislim, je l’ možeš da pričaš sa mnom o bilo čemu?- zatreptala sam malo. On je tako divan. Te kestenjaste oči, i taj ten, i ta raščupana podignuta kosa, i taj blagi pregib na njegovoj gornjoj usni i “brkovi” koji užasno nerviraju, i sve. Ja njega previše volim.
-Vjerovatno.- slegnuo je ramenima. -A ti?-
-Da.- napravila sam neki smiješak. -Izvini, pričao si o Atlantic Cityju.- otpila sam gutljaj svog cappuccina. Nalazimo se u Starbucksu, što je dobro. Dobro je da smo na javnim mjestima ili u krevetu. Onda me ne ispituje previše šta mi je.
-Pa, znaš da sam tu išao u srednju. I Ryan, Chris i Chaz. I bez obzira na sve, ipak sam bio u tom nekom društvu, nisam bio izolovan. I, bila je ta cura. Grace.- nekako je proučio moju reakciju. Ali sam samo otpila još jedan gutljaj. -Ona je bila ona, kao, popularna kučka ili tako nešto.-
-Kao Kate.- klimnula sam glavom, kao da razumijem o čemu priča.
-Kao Kate.- potvrdio je. -Kate?- iznenađeno se namrštio.
-Da.- nasmijala sam se.
-Nisam znao da one imaju prave prijateljice.- nasmijao se. -Koje ih ne bi napustile u slučaju da se zaruče.- osmijehnuo se kao da me zajebava, ali meni nije smiješno. -Okeeej..- zbunjeno je malo suzio oči. -Uglavnom, to je to moje društvo iz srednje, momci koji su se uvijek takmičili sa mnom, cure s kojima sam bio i koje su htjele da budu sa mnom..-
-A ti si bio savršeni, hladnokrvni momak koji je obraćao pažnju samo na curu koju on hoće i nikoga više.- brzo sam zaključila. -Frienzonirao si ostale cure.-
Zakikotao se malo. -Preuzeo sam Samu tu ulogu.- nasmijao se. Ja se nisam nasmijala. Mislim, zar nije zbog toga pretučen toliko da je završio u bolnici? -To jeste bilo bar za mali osmijeh.- podignuo je jedan prst.
-Nisi li zbog toga završio u bolnici?- upitala sam, pa se i on uozbiljio.
-Nije mi to bitno, Barbie. Uopšte. Ja nisam ispao pička, on je.- slegnuo je ramenima. -I to je bilo prije 6 godina, sada sam u potpunosti druga osoba. Osim što sam i dalje savršen.- nabacio je onaj neodoljivi šeretski osmijeh.
-You got that right.- naslonila sam se laktom na sto i sanjivo ga pogledala uz uzdah, a on se ponovo zakikotao.
-Uglavnom, Grace svake godine organizuje tu neku zabavu, kad se vrati u grad, i.. pa, mi obično idemo.- rekao mi je.
-Kad je to?- ispravila sam se da budem normalna. Ipak smo na javnom mjestu.
-Prekosutra.-
-Dobro, preživjeću jedno veče bez tebe.- nasmijala sam se.
-Jedno veče bez me..!?- zastao je začuđeno. -O čemu pričaš? Hoću da ideš sa mnom.-
-Oh.- izduvala sam vazduh kroz usta. -Okej. Kakva vrsta zabave?-
-Mogu da ti kažem da Grace obično nosi uske haljine.- slegnuo je ramenima. -Svake godine do sada sam imao curu, a ni jednu nisam vodio.- zainteresovano je rekao. -Baš si posebna.-
-Haa.- napravila sam neki osmijeh.
Opet to! Posebna sam. Ne smije da me zaprosi. Uzeo me za ruku s nekim osmijehom, savršenim naravno.
-Haaa, da. Kasnim kod frizera, možeš li da platiš, hvala ti, ćao.- poljubila sam ga na blic i samo izašla brzo. Ja sam užasna osoba. Ali ne mogu dozvoliti da me zaprosi. Možda čak i ne namjerava. Pa, dobro, za svaki slučaj.
Glupa si, Alison. Sama si rekla: To je Justin. Prije ćemo izumiti leteća auta. Ili je možda USA to već izumila? Nećemo koristiti leteća auta. Neću uopšte razmišljati o tome.