Barbie | uređuje se |

31 ▬ ''Zašto si bila kod Lukea?''

-Izvini, gdje si nju ubrojao? U mi?- Justin je iste sekunde povikao na Chaza kad je vidio Lucy.
-Mm.- Chaz je progutao gutljaj margarite. -Christian pravi odlične margarite, trebao bi probati.- malo je nagnuo čašu Justinu i značajno ga gledao. Justin je izgledao kao da hoće da ga ubije.
-Hej.- Lucy je veselo došla do Chaza. -Hej i tebi.- pogledala je u Justina. To je bilo jako smiješno, ali sam suzdržala smijeh. -Kako si?-
-Šta radiš ti ovdje? Chaz!- očajno je pogledao u njega. -Ne želim je ovdje.-
-Budimo realni. Koga ti želiš ovdje?- Chaz ga je smireno upitao.
-Pa, Alison,..- odmah je pokazao na mene. -I.. oh, jebi se.- odmahnuo je rukom i prošao naprijed, a ja sam podijelila osmijeh sa Chazom zbog Justina i krenula za njim.
-Možda ona stvarno želi da se popravi.- tiše sam rekla Justinu.
-Znam.- uzdahnuo je. -Chaz je uvjerio u sve to. Šta to praviš?- upitao je Chrisa.
-Margarite.- odgovorio je. -Malo si napet zbog Lucy?-
-Puši kurac, a šta je ovo?- Justin mu je usput rekao da puši kurac, a onda zainteresovano pokazao na limetu.
-Limeta?- Chris je ironično pogledao u Justina. -Što si plakala?- pogledao je u mene.
-Ona stalno plače, zašto uopšte pitaš?- Justin je odgovorio uz uzdah. -Hoću i ja.- pokazao je na jednu od čaša za margarite. -A i rekao sam joj sve, pa semalo uzrujala.- to je tako usput rekao.
-Došli smo u pogrešno vrijeme?-
-Da.- Justin je brzo odgovorio. -Htjeli smo da budemo sami. Cijeli dan.- Chris mu je pružio čašu.
-Hoćeš i ti?- upitao me.
Razmišljala sam koji sekund. -Ne.- odmahnula sam rukom. -Ne pije mi se.-
-Probaj.- Justin mi je zamalo uvalio u facu tu čašu. On mi je nagnuo čašu, pa sam otpila gutljaj.
-Okej, ipak hoću.- pogledala sam u Chrisa. Ovo je baš dobro.
-Odmah se vraćam, budi tu. Ili bilo gdje na jahti.- Justin mi je rekao, nije izgledao kao da nešto nije u redu, tako da se nisam zabrinula ili nešto. A navikla sam da se u vezi njega uvijek treba brinuti.

Justin

Slagao sam malo Alison, ali vratiću se što prije budem mogao. -Ako Alison pita gdje sam, samo reci da sam tu negdje.- brzo sam rekao Chazu.
-A ti ćeš da budeeeeš…?- rastegao je upitno da bih mu odgovorio.
-Kod Kathy. Mislim da ne bi bila baš najsrećnija da to zna.- odgovorio sam mu.
-I ja da nju sat vremena lažem?- podignuo je obrve.
-Neću biti sat vremena, samo joj to reci i nek ide kod Kate, šta ja znam. Smisli nešto.- iznervirano sam prevrnuo očima.
-Ja joj mogu reći gdje si stvarno.- Lucy mi je rekla.
-Začepi, glupa djevojko.- iznervirano sam je pogledao, pa potrčao ka pristaništu.
Trčao sam do auta i vozio najbrže što sam mogao do Kathynog stana. Toliko mi je lakše kad sam Alison rekao sve. Lakše se diše, lakše se živi.
Vrata su bila otvorena, pa sam otrčao do Kathynog stana. Pozvonio sam više puta.
-Evo, idem!- začuo sam njen iznerviran glas iznutra, i s istim entuzijazmom je otvorila. -Oh, hej.-
-Okej, imaš minut da objasniš.- ušao sam pored nje.
-Da objasnim šta?-
-Što si retardirana.- odgovorio sam i okrenuo se njoj. Slegnula je ramenima kao da nema pojma o čemu govorim. -Kathy, ne tjeraj me da na silu izvlačim to iz tebe!- povisio sam ton, ali nisam se derao. Izgledala je kao da ne namjerava da mi kaže.
-Rekla sam svoje mišljenje, šta je u tome loše?- nevino me upitala. Nešto skriva. -Ona ionako misli da sam ja kurva.-
-Ali nije te namjerno vrijeđala.-
-Pa, ja imam veća muda od nje, šta da ti kažem?- napravila je neki osmijeh.
-Kathy, ne želim da nas odnos bude na ičemu iznad profesionalnog.- ozbiljno sam joj rekao u nadi da će popustiti.
-Blefiraš.- nasmijala se. -Zašto misliš da ima poseban razlog?-
-Jer znam da ima.-
-Nisi valjda dio one sulude teorije da sam zaljubljena u tebe?- nasmijala se ironično.
-Ne, vidio bih to.-
-Onda nema razloga.- slegla je ramenima. -I šta će biti kad stvarno prekinete, i preboliš je? I dalje ćemo imati profesionalni odnos? Nisi valjda planirao da je ženiš?-
-Samo mi reci koji ti kurac smeta.- iznervirano, ali smireno sam joj rekao. Samo je gledala u mene, ušmrknula i prešla rukom ispod nosa.
-Okej.- napokon je rekla i krenula da mi kaže. -Ne mogu da ti kažem.- brzo je rekla odmahujući glavom. -Moraš sam da to shvatiš.-
-Je l’ ti mene zajebavaš?- iznervirano sam je pitao, a ona je odmahnula glavom i prišla mi malo.
-Želim da ti kažem, ali u dubini sebe ne želim i to je jače od moje realne želje da ti kažem.- polako mi je rekla kao kakvom djetetu. -Justin, pametan si. Skontaćeš šta mi je.-
-Bilo bi lakše da mi kažeš.-
-Ne shvataš.- odmahnula je glavom. -Razmisli. Želim da ti kažem, a ne mogu.-
-Nekakav uvrnut zadatak USA-e?- namrštio sam se.
-Ne, ne, ne, ne.- više je puta rekla pri kratkoj šetnji do kauča na koji je sjela. -Razmisli. Ko zna da je u problemu, ali odbija da potraži pomoć?-
-Nasilje nad ženama.- to mi je prvo palo na pamet.
-Kao da bi neko mogao mene da maltretira.- prevrnula je očima. Istina. -Molim te, razmisli. Trebam da sada to shvatiš, trebam to, trebam tebe sada. Dok nije kasno.- u očima sam joj mogao vidjeti kajanje, istinsku tugu. Trebala je pomoć.
-Samo mi reci, Kathy.-
-Ne želim da znaš. I ne želim da iko sazna. Ali znam da moraš.- tiše je rekla. Bila je na ivici plača. Nemoj sad da plačeš.
-Ne kontam, ovisna si o alkoholu?- prevrnuo sam očima i lupio to jer, Kathy ne bi mogla biti ovisna o alkoholu. Ona može biti ovisna samo o serijama. Posebno sitcomima.
-Gore.- glas joj je bio visoke frekvencije, mislim da je samo psi na Staten Islandu nisu čuli.
-Gore?- naglo sam se namrštio. -Kathy.- brzo sam sjeo do nje. Je l’ ona meni govori ono šta ja mislim da govori ili se varam?
-Žao mi je.- par suza je poteklo iz njenih očiju, dok je sjedila u zgrčenom položaju, s rukama preko stomaka.
-Trudna si?- zbog tih ruku na stomaku, moja mini-teorija o drogi je prešla na bebu.
-Ne, idiote!- iznervirano me pogledala.
-Oh.. drogiraš se? Jer to.. to je u redu. Mislim, nije u redu, ali prestaćeš, i.. i, i, ima čitav taj program za to, to..- pucnuo sam prstima par puta.
-Rehabilitacija.-
-Rehabilitacija.- ponovio sam za njom. -Ja.. i, mi, mi smo isto krivi.- zamucao sam više puta. Nisam znao šta da kažem. Kathy je narkoman? Nemam pojma šta da uradim, uglavnom ih samo zabijem u auto ili zid i predam drugim ljudima koji znaju šta da rade. -Nismo primjetili.-
-Niste mogli.- obrisala je suze. -Znaš kako oni alkoholičari, čak i ne znaš kad su pijani? Tako je i sa mnom.-
-Moraš da mi kažeš kako je počelo i da mi daš sve zalihe koje imaš kod sebe.- rekao sam joj. Da, to je bilo pametno.
-Dok sam još bila na misiji. Trebao je da bude dio zadatka, ali sam probala i htjela sam da vidim kakav je osjećaj kad si stvarno ovisan i samo sam se sjebala.-
-Primjetio sam da si drugačija, ali.. mislio sam da je jer se nismo tako dugo vidjeli.- tiše sam rekao.
-Molim te, ne daj da izgubim posao.- glas joj je pukao na kraju rečenice i naglo me zagrlila. Oh.. u reduuu…