Barbie | uređuje se |

6 ▬ ''Gdje si krenula, Barbie?''

Sjedio sam blejeći u onu knjigu nad kojom sam proveo većinu noći. Ne mogu da ponavljam. Ja to ne znam. Znam koliko znam. I taj glupi čas biologije, kao da će mi ikada trebati u životu. Toliko lica. Sreći s tim gdje se nalaze. Stalno mislim - biće bolje, samo da se završi srednja. Ali, možda neće? I ako mi mama i tata samo još jednom spomenu onog psihijatra.. Imam potrebu da popijem nešto. Ne, nemam. Ne smijem imati.
Pogledao sam u Ryana. Skrenuo je pogled, kao i Chaz. Ubija me to što se toliko trude, a ja se ponašam kao zadnje govno na planeti. Nisam vidio Christiana.
-Hej, Justin!- Ryan me dozovnuo. Samo sam ga pogledao. -Hoćeš SPK?- podigao je kesu. Zna da ako dođe, ja ću samo da šutim. Zašto trošiti govor ili bilo šta, kad ne mogu.. kako da pričam s njima nakon svega? Sour Patch Kids, on to mrzi. Kladim se da je kupio samo da priča sa mnom. Samo sam odmahnuo glavom i vratio pogled na knjigu. Glupe slike eritrocita. Malo me prepalo kad je Christian sjeo do mene, ali refleksi mi nisu baš jača strana u ovom trenutku.
-Okej, koje ti je srednje ime tate? Jeremy..?- zapisivao je nešto, pa me pogledao kao da očekuje odgovor.
-Jack.- pažljivo sam odgovorio.
-Jeez, vi baš volite to slovo J. Okeej, a puno ime tvoje mame je Patricia, je l’?-
-Šta je to?-
-Nemoj mi reći da si se predomislio. Ako si se predomislio ja ću.. ne znam šta ću.- tako je ozbiljan i očajno me pogledao. Spustio sam knjigu sa strane i uzeo jedan list. Prijavnice za akademiju. Osmijehnuo sam se. Da, definitivno jesam. Mislio sam da je to otpalo poslije svega. Mogao sam da primjetim Ryana i Chaza. Mislim da u dugom vremenskom periodu nisam osjetio sreću poput ove.

________________________________________________________

-Pretpostavljam da nisi prije bila u Casanonni.- Justin je zaključio. Ma kako li si samo to mudro zaključio? -Italijanski je restoran.-
-Znači, neću probati ništa novo.- i ja sam izvela pametan zaključak. Samo da se ne polomim u ovim štiklama. Zašto drži tu kratku distancu od mene? Kad neko gleda, vjerovatno je neprimjetno ali ja primjetim i ne sviđa mi se.
-Bar sad znaš gdje imaju najbolju italijansku hranu kad se poželiš doma.- da, baš mi nedostaje Italija i moja preukočena porodica koju zanima samo vođenje vinarije. Jedina normalna je Anna i Jay. Ostali su svi propaliteti. Ne propaliteti kao propaliteti, nego u smislu da nikada neće znati šta je pravi život. I James je sad normalan, ali čim mu se ukaže prilika na dio nasljedstva, prihvatiće je objeručke, dok Jay neće. Jay će imati normalan život, James neće, gotovo. Nije to sad bitno, bitno je da mi definitivno ne nedostaje dom i nipošto ne želim da se vratim tamo.
Ušli smo unutra. Prelijepo je, Ugodna atmosfera, lagana muzika, dovoljno svjetla. Bar za normalne ljude, meni nikad dosta svjetla.
-Melbourne ili.. Reilly.- Justin je rekao ovoj curi za pultom. Blenula je u njega kao da je vidjela neko božanstvo. Saosjećam. Mislim da se čak krenula tresti.
-S-samo sekund.- zamucala je. On nije imao nikakvu reakciju. Samo je cupnuo prstima o drveni pult par puta dok je ona tražila u knjizi. -Evo ga, Reilly, Melbourne nema. Od-odvešću vas do vašeg stola.- nerado me odmjerila i prošla da bi nas odvela do stola. Mislim da je Justin to primjetio, ali nije nikakvu reakciju ispoljio. Kako je on savršen. Ja se tačno sramim svojih misli kad sam s njim.
Na sredini glavnog dijela restorana je bio sto sa velikim cvijećem u sredini. Stolovi su bili za 5-6 u središnjem dijelu, u uglovima u bile sećije od kože a bilo je i stolova samo za 2. U drugom dijelu restorana sam mogla da vidim stolove za 4. Odvela nas je do mirnijeg dijela, za sećiju pa smo Justin i ja sjeli na sećiju, ostavljajući mjesta za dvije stolice, tj. za Hannu i…
-Kako joj se zove dečko?- namršteno sam upitala Justina.
-Paul.- odmah je odgovorio i definitivno nije namjeravao da nastavi razgovor. Konobar nam je prišao.
-Dobro veče. Ja sam Paolo i na usluzi sam vam večeras. Izvolite.- najjsssss.
-Uzećemo zasada dvije kisele vode. Kad nam se pridruže prijatelji, dođite i recite Rekli ste da se vratim po vašu narudžbu za pola sata. I požurite sa kiselim.- Justin mu je veoma ozbiljno rekao. Nije me pitao hoću li kiselu. Ali dobro, može. Paolo je klimnuo glavom i otišao. Ne razumijem Justinovu želju, pa sam zbunjeno pogledala u njega. -Mi kasnimo 15 minuta, a ja nisam ovdje da bi Paulu bilo imalo ugodno.- objasnio mi je. Okej.
-Užasan si.- odmah sam primjetila. Sjetila sam se Kellynih riječi Ali on je užasna osoba, Alison.
-Ako je ostavi kad vidi kakvog gnjavatora prijatelja ima, nije za nju.- odmah mi je objasnio. -Zato sam ja uvijek volio Phillipa, njemu smo kasnije čak i rekli da se pretvaram.- pa, hvala Bogu da se pretvaraš. Konobar je došao s dvije čaše kisele. Brz je s obzirom kako je fensi restoran. -Eno ih.- Justin  je pogledao prema pultu sa onom zbunjenom curom. Pitam se je l’ ja tako izgledam u Justinovoj blizini, kao ona zbunjena cura?
Djevojka duge ravne braon kose, sa tankim plavim pramenovima, koju je Kelly ranije predstavila kao Hannu, je stajala kod zbunjene cure sa visokim i veoma, veoma zgodnim momkom. Nosila je crvenu haljinu i štikle, i ima jako lijep osmijeh. Odavde se čini kao u redu osoba. Kao i njen pratilac. Paul, je l’? Užasna sam. I osjećam se kao da nemam zaručnika. Dobar je osjećaj. Tako ću da gorim u paklu. 
-Hej vas dvoje.- Hanna je rekla uz ogroman osmijeh. Poljubila je Justina u obraz i on nju. Nije feeeer. Hoću i ja to da uradim. -Ja sam Hanna.- pružila mi je ruku.
-Alison.- osmijehnula sam se i ja njoj. Ova cura zrači pozitivnom energijom.
-Vidjele smo se u.. mallu prije neki dan, ali nismo imale priliku da se upoznamo.-
-Da, žao mi je zbog toga.- nesigurno sam rekla. Očekivala sam da će se Justin na drugačiji način upoznati sa Paulom, ali je sasvim normalan bio. I ja sam se upoznala s Paulom.
-Dobro veče. Rekli ste da se za pola sata vratim po Vašu narudžbu gospodine. Izvolite.- Paolo je prišao i savršeno odigrao svoju ulogu. Paulu je već bilo neugodno. Paul, Paolo. Hanna je okrenula glavu na drugu stranu da suzbije osmijeh. Zašto je sjela bliže Justinu, a ne meni?
-Da.- Justin je potvrdio. -Šta preporučujete?-
-Preporučujemo našu najpoznatiju pastu, špagete sa Casanonna umakom, pržene račiće uz Deloberto pavlaku, sve posebno italijansko.-
-Može.- Justin je slegnuo ramenima. -Svima.- nije pitao Hannu ni Paula. Ni mene.
-I, i..-  nesvjesno sam zaustavila konobara na šta su me svo troje pogledali. -Je l’ poslužujete Deloberto pavlaku sa mrvicama origana i cimeta?-
-Odličan izbor, gospođice. Svima?- prešao je pogledom na sve nas.
-Ja preporučujem.- brzo sam rekla. -Iz Italije sam, vjerujte mi.- osmijehnula sam se pogledavši u Hannu i Paula.
-Onda da.- Hanna je odgovorila uz osmijeh. -I crno Reed vino.- konobar je klimnuo glavom i otišao. Reed. Hh.
-Cimet i origano?- Justin me odmah zbunjeno pogledao. -U pavlaci?-
-Da, cimet se ustvari stavlja u mnogo vrsta jela samo što ga ne osjetiš.- rekla sam mu.- Držao je lakat na stolu. Ne mogu da ga gledam. odrasla sam na ovakvim restoranima, ne možeš da držiš lakat na stolu.
-Paul radi u onoj advokatskoj firmi što ja nisam mogla da dobijem posao tamo.- Hanna je rekla Justinu, ali nije nimalo bio iznenađen. Počeli su da pričaju o tome, a ja nisam mogla da se smirim zbog glupog lakta na stolu. I Justin je upravo ponizio Paula doslovno mu govoreći da ako jednom kaže pogrešnu riječ u toj firmi da će dobiti otkaz i da je vjerovatno na listi onih za otkaz. Sad shvatam njegovu misiju. Je li dio misije da držiš laktove na stolu, care?
-Justin, koliko je sati?- vidjela sam da mu se telefon ocrtava u desnom džepu, a desnu je ruku držao na stolu.
-Zašto, je l’ se žuriš?- nije se ni potrudio pomaknuti.
-Trebam popiti lijek, a već smo dugo ovdje, izgubila sam malo pojam o vremenu.- slagala sam. Osmijehnuo se jer misli da učestvujem u maltretiranju Paula. Lijek trebam popiti tek u ponoć, ha! Lijevom rukom je izvadio telefon iz desnog džepa, nepomjerajući lakat sa stola. Pokazao mi je koliko je sati. Ko još desnom rukom vadi iz lijevog džepa?
-Alison, ti studiraš engleski, zar ne?- Hanna me upitala. Onda smo nastavili da pričamo o tome i kako i Paulova sestra u Bostonu studira isto. Hanna se čini tako super. Ne znam zašto bi je iko nazvao droljom, kao Kelly.
Konobar nam je donio večeru i vina. Reed vina. Ironija, toliko je skupo, a mogli smo da ga pijemo besplatno.
-Obožavam ovo vino.- Hanna je prokomentarisala. -Ima neki poseban ukus.- čudi me da Justin nikada ništa nije spominjao u vezi toga. Možda ne zna da sam iz te Reed porodice. Znam da zvuči apsurdno da on nešto ne zna, ali bi mi dao do znanja da zna, zar ne? Moguće je. To mi je nabacilo malo samopouzdanja. Ja znam nešto šta ti ne znaš, tntntnn. Ponašam se tako nezrelo u svojoj glavi.
-I posebnu cijenu.- Paul se nasmijao. -Ali vrijedi.- vrijedi, naravno. Berba ‘46, nije nešto posebno. Ali neću ništa da komentarišem, svakom rječju mogu dati Justinu povoda da posumnja nešto.
-Hm.- Justin je slegnuo ramenima kao da nije nešto. Bolje bi mu bilo da je to samo zato da se usprotivi Paulu.
Hanna me čudno i zamišljeno gledala. Ne, ne zlobno. Više kao da sam ispunila neka njena očekivanja. I veče je prošlo prilično dobro. Justin se čak jednom nasmijao na nešto šta je Paul rekao. Ali to ga nije spriječilo da diskretno izvrijeđa njegovu porodicu, profesiju, način odijevanja i izgled.
Bilo je vrijeme da mu zaprijeti, pa me Hanna odvukla do toaleta. Mogla bih malo da popravim ruž.
-Sad je dio kad Justin njemu prijeti, je l’?- nasmijala sam se kako je to prirodno zvučalo.
-Da.- odgovorila je kroz osmijeh namještajući kosu. -Paul mi se stvarno sviđa i stvarno mi znači Justinovo mišljenje.- sjetila sam se onoga šta je Kelly rekla za Hannu i Justina. Istina ili ne? Pa, stalno gleda u Justina. I ako joj se toliko sviđa Paul, zašto dopušta Justinu da ga toliko maltretira? Sigurno je luda za Justinom. Raniću je nečim. Ne, raniću sebe zbog svojih misli. Ustvari, Ryan je rekao da Justin hoće zauzetu curu. Hanna je zauzeta, ona ima dečka. O moj Bože! Justin hoće da Paul prekine sa Hannom! Paul i ja smo treći točak! A ja sam maloumni treći točak. trebam da smirim svoje misli. Ovo ne bi trebalo da me zanima, jer ja imam zaručnika, je l’ tako? Tu sam samo da pomognem prijatelju, to je sve.
-Baš si.. dobra s Justinom.- primjetila sam. Nadam se da nisam pretjerala.
-Dugujem mu život. Doslovno.- gledala me u odrazu u ogledalu. -Tako smo se upoznali. Spasio mi je život.-
-Oh.- pogledala sam u nju, okrenuvši glavu njoj. -Nisam znala to.-
-Pretpostavljam da niste ni pričali o tome.- rekla je uz onaj svoj lijepi osmijeh.
-i nismo. Poznajemo se svega mjesec dana od čega je on 20 bio van New Yorka.- osjetila sam se slobodnom da prevrnem očima.
-On je takav.- odmahnula je rukom i preokrenula krupnim, smeđim očima. -Meni ste baš slatki zajedno.- jesmo???
-Izvini?- to sam upitala jer je red da to kažem. A u sebi sam se osjećala, kako bi Anastasia Steele rekla, moja unutrašnja boginja pleše od sreće.
-Znam da imaš zaručnika, ali cura sam i znam prepoznati kad se neko nekome sviđa.-
-Ja.. imam zaručnika.- dobro, Alison, shvatili smo da Hanna to zna.
-U redu je, neću nikome reći.- nasmijala se. -A i normalno je da cure tako reaguju na Justina, tako da ne treba da brineš. Samo nije normalno da on tako reaguje na cure, ali dobro, srediće se on.- ima li nešto šta bih trebala da znam?
-Bolje da se vratimo.- rekla sam i već krenula van.
-Izvini, pretjerala sam.- brzo je rekla. Iskreno joj je bilo žao.
-Ne, u redu je. Sama si rekla, mnogo cura ima takvu reakciju na njega, ali on mi je samo prijatelj i želim da ostanem na tome.- slegla sam ramenima i krenula vani. Došla je do mene.
-Nisam htjela da te uvrijedim. Izvini.- iz nekog razloga mi stvarno više nije bilo neugodno. Ni glupo to šta je rekla. Samo nije normalno da on tako reaguje na cure, njene riječi su mi odzvanjale u glavi. Ali dobro, srediće se on, šta bi to trebalo da znači?
Ja trebam da se liječim negdje. Ili srediće se on. Pa ne ludi, ili tako nešto. Ili ludi? Ma daj, Justin da ludi? Mojoj mašti nema kraja. Stvarno imam neki poremećaj. Zaboravila sam vrijeme utrošeno na putanju od toaleta do stola.
-Barbie, jesi dobro?- Justin me zabrinuto upitao. Time me trgnuo iz misli.
-Mhm.- automatski sam odgovorila i ispila par gutljaja vina. Odmah je pogledao u Hannu, i mislim da su pogledima izmijenili par riječi u 3 sekunde dok sam pila vino.
-Onda, koliko ste vas dvoje zajedno?- Paul je pogledao u mene i Justina. Justin opet drži lakat na stolu. Ubićuse.
-Mi nismo zajedno.- čak sam i snalažljivog Justina preduhitrila odgovorom. Šta mi je? Zvučala sam kao tinejdžerka koja krije da smo u vezi, pa nisam tako dobra u tome.
-Oh, izvinite, mislio sam.. izgledate kao.. izgledate.. zoveš je.. ništa.- Paul se totalno izgubio, pa odmahnuo rukom.
-Nastavi, zanima me.- Justin je zainteresovano rekao. Baš moraš sad da ga maltretiraš? Nađi nešto drugo da ga maltretiraš, njegovu profesiju ponovo ili roditelje..
-Ništa, samo sam pogrešno pretpostavio.- nažalost. Više se neću ni truditi da suzbijem misli. Jače su od mene. Tek kada se Justin ponosno okrenuo meni i nasmijao, shvatila sam da gledam u njega, proučavam mu crte lica i uši i.. ja sam bolesna.
Osjećala sam se krivom. Ne zato što je Justin nastavio da maltretira Paula, a ja nisam ništa uradila (a trebala bih), nego zbog Ethana. Nisam se čula s njim. Rekla sam mu da ću da učim ostatak dana zbog one sedmice. Ali prije nego što je Justin pozvao. A ja ne moram da govorim sve Ethanu.
Ne, čak ni racionalno razmišljanje ne pomaže da se osjećam bolje. Mislim da me neko od njih nešto pitao.
-Šta?- nekako sam ih sve pogledala.
-Lijek.- Justin me pogledao. -Rekla si da moraš popiti lijek.-
-Popila sam ga. Maloprije.- zbrzala sam odgovor.
-Trebali bismo krenuti.- Hanna je rekla i počela da ustaje.
-Ja plaćam.- Justin se brzo podigao na noge. -I ne, ne smijete se suprostaviti.- izašao je i otišao da plati. Okej, meni je svejedno, ja sam ovdje pozvana, nisam ni planirala da plaćam nešto.
-Ne vrijedi mu se suprostavljati.- Hanna je rekla Paulu. Raširio je oči u smislu i know right, jadan, ako nije imao trauma iz djetinjstva, Justin mu je to nadoknadio.
-Idemo.- Justin je prišao stolu. Nije mu bio toliko zapovjednički glas, ali smo svi ustali. Izašli smo vani.
-Ima dobar film u kinima sada, možemo otići.- Hanna je predložila. I mislila sam da se ovo neće svoditi samo na večeru. U glavi mi se stvorila slika Kate kako skače, brzo priča i muči me da joj dam sve detalje dejta, i da li me poljubio. Poljubio. Odjednom sam željela da me poljubi. Sad, odmah. To bi bilo.. ostvarenje mojih fantazija? Užasnula sam se na svoje misli.
-Ne.- prilično uspaničeno sam rekla, zbog čega su me čudno pogledali. Sad misle da sam frik. -Mislim.. ja bih trebala kući. Imam puno da učim.-
-Petkom?- Hanna me tužno pogledala.
-I ja imam puno posla.- Justin se ubacio. -Ludnica je u zadnje vrijeme. Ali, vidimo se, Hann.- poljubio je u obraz ponovo. Hoću i ja. Ali da malo promaši obraz. Meni trebaju lijekovi za zaustavljanje misli. Pozdravio se sa Paulom, pa sam i ja sa oboma i krenuli smo ka Justinovom autu. -Ima li poseban razlog zašto ne želiš da ostaneš večeras?- on je znao da nije zbog učenja. Iako, to jeste pomalo istina. Imam i previše da učim. Sjetila sam se Kelly i njenih riječi Ali on je užasna osoba, Alison. 
-Ne.- slagala sam. Ne bih trebala da mu lažem, znam da zna da lažem.
-Moram nešto da ti objasnim. Ja sam prošao kroz najteže svjetske obuke, ne samo borilačkih vještina i tih gluposti, nego kroz čitavu ljudsku psihologiju. Mogu da zaključim o čemu razmišljaš samo iz jednog pogleda. Ne možeš da mi lažeš.- to je zvučalo kao zapovijed. Ne možeš da mi lažeš. Hh.
-Možda te se ne tiče.- to definitivno nije ličilo na mene.
Ne taj ton, ne ta grubost u glasu. Htjela sam odmah da mu se ispričam, ali nisam mogla. Samo me pogledao i ušao u auto. Uzdahnula sam. Šta da mu kažem? Toliko sam isfrustrirana, ljuta, uplašena, ni sama ne znam šta sam više. Od kako si ušao u moj život i sve promijenio. Harmonija mog života je bila savršena. Dobre ocjene, prijatelji, predobar momak koji me voli do kraja života. A sada mi se stomak prevrne od muke kad pomislim na tog momka, a ne od ljubavi.
Znam da zna da gledam u njega. Čvrsto je držao vilicu i skupljene oči uperene ka cesti. Vratila sam pogled na skoro praznu ulicu.Misli su mi i više nego zbrkane. Više ne znam ni šta da mislim. Ne mogu da budem sa Ethanom. Eto, priznala sam sebi, ne mogu. Ne mogu ni da prekinem s njim. Ali moram. Ili ne?
Toliko mi Kate sada treba. Nemam Justinov broj. Ako ostanem na tome da on šuti, vjerovatno se nikada više nećemo vidjeti, niti čuti jedno za drugo. Osim ako se Kate i Ryan vjenčaju, a to je šansa 1:7 000 000 000. Ili 2:7 000 000 000. Nije bitno sada.
-Prekinuću sa Ethanom.- prekinula sam ovu užasnu tišinu. I sebe i njega sam iznenadila. Pa, hoću ili neću prekinuti, ovo je zvučalo iskreno jer ozbiljno razmišljam o tome. Napravio je neki pokret glavom i promijenio brzinu. Isprekidano je uzeo vazduha, a ja sam zabacila glavu nazad i duboko uzdahnula. Neće ništa reći. Ostaću tako isfurana.
-A to si sada odlučila jer..?- podstakao je moj odgovor. Koji je meni? Zašto bih prekinula s Ethanom? Zbog Justina?
-Neću. Hoću. Ne znam. Samo.. treba mi vremena.- moj odgovor bi značio da me pita o tome više, i zahvalna sam što je shvatio to. A kakav ja njemu signal šaljem ako mu govorim o svom ljubavnom životu?
-Onda.. je l’ se u vašoj zgradi smiju imati kućni ljubimci?- upitao me. Pogledala sam u njega. Gledao je u mene, pa je vratio pogled na ulicu. Nasmijala sam se. Rekla sam mu da me ne pita o Ethanu i on me pita o kućnim ljubimcima? Kako mu takvo nešto uopšte može pasti na pamet?  Nasmijala sam se naglas. Ovo mi je tako smiješno. Mislim da sam i njega prvi put vidjela da se nasmijao naglas. Nije bilo naglas, kao ja, nego se smijao, ali nije samo osmijeh. Neki bezvučni kikot.
-Kako ti takvo nešto uopšte padne na pamet?- upitala sam kroz smijeh. Naslonila sam se i pogledala u njega. Pogledao me sa osmijehom, zaustavljajući se na semaforu.
-Samo sam znatiželjan.- osmijehnula sam se na to ponovo. -Izvini. Nisam htio da se miješam.-
-Nisi mogao da znaš.- razmazala sam ruž usnama. Nije mi više bilo neugodno pored njega. Iznenađujuće, bilo mi je ugodno. Jeste da moji vitalni organi su malo ludili, ali bilo je bolje nego inače. Nisam strahovala da ću zamuckati ili nešto. Vjerovatno jer šutimo. Upalilo se zeleno svjetlo, pa je krenuo. -Mogu li nešto da te pitam?-
-Možeš, ali ne znam da li možeš dobiti odgovor.- ozbiljno mi je odgovorio. I trenutak ugodnosti je prošao.
-Šta je bilo sa Paulom?- idemo polako. Nasmješio se nakratko.
-Rekao sam mu da ako samo pokuša da je povrijedi, neće dobro završiti i da ne želi da zna posljedice. Rekao je tipično Stalo mi je do Hanne, neće joj se ništa desiti, i za razliku od ostalih izgledao je iskreno.- 
-Izvrijeđao si mu porodicu, profesiju, a najviše njega samog.-
To mi je posao.- nasmiješio se. Uživa da Hanni plaši momke. Hanna mi više nije ličila na čudovište. Pitam se kakvi su joj roditelji, ako joj je prijatelj ovakav prema momku.
-Kako si upoznao Hannu? Rekla mi je da si joj spasio život.- tiše sam rekla. Bojala sam se odgovora.
-To ti je rekla?- iznenađeno me pogledao. -Inače ne voli da priča o tome.- okej, nije strašno kao što sam pomislila.
-I nije. Samo je to spomenula.-
-Znam, ali inače kaže da smo se upoznali u klubu. Hanna..- uzdahnuo je. -Hanna se uglavnom motala oko opasnih likova. Bio sam na jednoj od misija i baš njenog lika sam trebao da zatvorim.- objasnio mi je. Mislim da je ovo najduža priča koju ću dobiti od njega. Ako ništa, očigledno nam planiram dugačku budućnost. Sjetila sam se Yage. Smiješna bakica.
-Kako ste ostali prijatelji?- bila sam znatiželjna.
-Am.. ne bih radije o tome. Nije baš epski, ni za mene, ni za nju.- nakratko je stisnuo usne u ravnu crtu i uzdahnuo. Već smo kod moje zgrade? Izgleda da je dio šutanja baš bio dugačak. Zaustavio se kod stepenica. Pogledao je u zgradu, pa u mene. -Zaručnik ti je gore.-
-Ma daj, kako možeš to da znaš?- mrzovoljno sam upitala. Kako može tako nešto da zaključi po svjetlu u mom stanu? Ja se kladim da je to Kate sa listom pitanja.
-Svjetlo?-
-Kate je rekla da će me čekati.-
-Ako ti zaručnik bude gore, duguješ mi film koji smo propustili večeras.- zajedljivo mi je rekao. YAAAAS, VIDJEĆEMO SE PONOVOOO! Ako je Ethan gore. Ali i ako nije, vidjećemo se ponovo, je l’ tako? moramo.
-Nije.- odmahnula sam glavom. -Vidimo se?- krenula sam da izađem ali je to zvučalo više kao pitanje.
-Gdje si krenula, Barbie?- Justin me upitao s nekim podsmijehom u glasu. Vratila sam se nazad i pogledala u njega. Bio je svega 10 centimetara od mene. 10! To je malo! To nikako nije puno, 10 centimetara je previše malo. Lagano se nagnuo i ostavio mi lagan, nježan, mekan, savršen poljubac na obrazu. Totalno sam se zbunila. Samo sam se odmaknula, gledajući ga u oči. -Vidio sam večeras kad sam poljubio Hannu da si htjela da to uradim.- rekao mi je ozbiljno s podsmijehom u očima.
-Užasan si.- odmahnula sam glavom i izašla iz auta. Ovo je bilo tako neugodno.
-Vidimo se, Barbie.- to je zvučalo kao odgovor na moje na moje pitanje. Zatvorila sam auto bez riječi. On je takvo ispunjenje tinejdžerskog sna. Misteriozan, savršen, vozi dobro auto i sve šta uradi ili kaže je taaaako kul. Nasmijala sam se sama sebi i otključala zgradu. Već sam zapela za prvu stepenice, ali hvala Bogu, postoje ograde.
Moram se pomiriti s tim. Justin me tjera da se osjećam kao tinejdžerka. Kako može da bude takav? U jednom trenutku je mrzovoljan i šutljiv, a već u drugom zbija šale i smješka se i ljubi me u obraz. Nesvjesno sam dodirnula obraz. I doslovno je dogovorio još jedan izlazak.
Ethan. Moram da se sad nosim s njim ako je tu. Uzdahnula sam i otvorila vrata. Sva svjetla su ugašena. Pa da, Kate je ostavila samo ono u kuhinji da vidim nešto pred sobom kad uđem. Objesila sam ključ sa strane.
-Onda, kako je prošlo učenje cijelo popodne?- trgla sam se i jauknula kad sam čula Ethanov glas.Čak ga nisam primjetila za kuhinjskim šankom. polako sam skinula štikle. Čekaću drugo pitanje, nisam u stanju da mu dam odgovor na ovo. -Ili ti je možda Bieber pomagao u učenju?-
-Ne, bila sam na večeri s nekim prijateljima.- opušteno sam rekla i ostavila štikle sa strane. Sutra ću da ih vratim u ormar. Upalila sam svjetlo.
-Stvarno? U Casanonni? Prijatelji od kojih je jedan Bieber?- imao je onaj užasni ljubomorni glas. Lagano sam mu prišla.
-Da. On i još par prijatelja.- odgovorila sam. -Nisi valjda ljubomoran?- kao ironično sam se nasmijala. Ustvari samo molim Boga da mi pomogne sada. Iako moje molitve neće biti uslišane pored onakvih misli i djela večeras.
-Ljubomoran? Da vidimo. Od kako se vratio u New York, ljutiš se ako ti se ne javi, smješkaš se kad ga vidiš i kad se vratiš a vidjela si ga, ili nakon izlaska poput ovog ili, recimo, kad meni kažeš da ćeš cijeli dan provesti učeći, a ipak si na večeri s njim. I to si mi tajila. Ne, ne vidim razlog da budem ljubomoran.- sarkastično je rekao.
-Ethan, Justin me kasnije zvao.-
-Njemu nisi rekla da ćeš da učiš cijeli dan.-
-Ne moram da ti javljam svaki svoj pokret. Gdje je Kate?- Kate, upomoć.
-Kod svog dečka. Ne, ne moraš da mi javljaš. Šta mutiš s njim, Alison?- ustao je i prišao mi.
-Mutim? Ne mutim ništa s njim. On mi je prijatelj, Ethan. Nisu Kate i Robbi jedini prijatelji koje ja imam.- pa, bar govorim djelimičnu istinu. Zaobilazim dio oko svojih misli, ali to samo ja znam, pa se to i ne računa. Nesvjesno sam izvukla svoju ruku iz njegove.
-Vidiš. Ne dopuštaš mi ni da te dodirnem! Ne možeš reći da tu nema ničega!- povisio je ton na mene. U glavi mi se stvorila slika kako bi ga Justin udario iste sekunde. To je jer sam ja htjela da ga udarim, ali to nije u mom stilu. Justina sam već vidjela da se tuče.
-Ethan!- i ja sam povisila ton. I više nego on. -Kako da te dodirujem ka se ovako ponašaš? Da, bila sam sa Justinom vani, ali sa još 4 prijatelja i čak me nije on dovezao nego Hanna.- ja sam ogromni lažov. Inače sam jako dobra u laganju (što je neophodno kada odrastaš u ogromnoj porodici). Više mi nije žao mene što sam u ovoj situaciji, nego Ethana. Nije ništa skrivio. Ali njemu bar mogu da lažem. -Bila sam vani i sa Paulom, bićeš ljubomoran i na njega? I onog.. retro tipa kojem sam zaboravila ime?- sad sam ponosna na svoje umijeće laganja.
-Sa tim Paulom, ili kako već, nisi non-stop.- rekao mi je iznervirano.
-Nisam ni sa Justinom.-
-Nisi ni sa mnom.-
-Nisam.- potvrdila sam. -Ethan, ja sam ti zaručnica, a ne rob. Nosim ovaj prsten zbog tebe, a ne zbog nekakvog Justina, Paula ili retro tipa.- podigla sam ruku sa prstenom. Pa, definitivno bih se izvukla s ovim da mi je na ruci bio prsten. -Aa.- mučno sam promrmljala. Ovo nije dobro.
Čak ni prsten ne nosiš.- rekao je kroz ironični osmijeh. -Stavi se u moj položaj, pa kad shvatiš, javi mi kako tebi ovo izgleda.- zaobišao me, uzeo jaknu sa naslonjača fotelje i izašao iz stana. Znam, ni meni ne izgleda dobro. Ali ethan je tako super lik. I mojoj porodici se sviđa, što je ustvari jako čudno. Ne mogu da se borim protiv osjećaja krivice. Povrijedila sam ga. Čak ni prsten nisam nosila. Mogu misliti šta mu je sve prošlo kroz glavu i šta je sve umislio. I šta nije umislio…
Osjećam se tako užasno. Toliko mi je lijepo sa Justinom. Neugodno, ali opet tako ugodno. Toliko je odbojan, a opet tako privlačan. Ne smijem ovo da radim Ethanu. Oh, Kate, gdje si kad mi najviše trebaš? Imala sam potrebu da čujem od nekoga Riješi ga muka i prekini s njim.
Spremila sam se za spavanje i legla u krevet. Nisam mogla da suzbijem suze.Ja sam užasna osoba. 
-Alisooon, jesi tu?- začula sam Katein glas. Spasilac! Hvala Bogu! Brzo sam ustala iz kreveta, istrčala iz sobe i zagrlila je. Ustvari sam pala na nju jer sam se spotakla sama o sebe, ali računa se kao zagrljaj.
Ispričala sam joj sve. Osjećam se bolje kad joj sve kažem. I kad znam da me sluša. -Znaš da ne mogu da ti dam rješenje, zar ne?-
-A znam.. ali..-
-Ali mogu nešto da ti kažem.- prekinula me. -primjećuješ li razliku? Kada govoriš o Justinu, govoriš kako se ti osjećaš i kako je tebi lijepo, ti si srećna, a kad pričaš o Ethanu, govoriš da ne smiješ da ga povrijediš, razočaraš porodicu?- možda ima smisla to šta govori. Ima poentu. Ali ću je saslušati do kraja, možda ima bolju poentu nego što ja mislim. -Da se razumijemo, ja Ethana obožavam, a sa Justinom sam se i maloprije posvađala, on je toliki kreten.- prevrnula je očima. -Ali čak i ja vidim da bi bila srećnija bez Ethana.- zagrizla je usnu. -Mislim, ne moraš ti biti ni sa jednim. Justin ti je pomogao da shvatiš kako se zapravo osjećaš u vezi Ethana. Ne moraš biti sa Justinom. Budi slobodna. Budi normalna, mlada, slobodna američka cura.- veselo je predložila iako je bila ozbiljna. Imala je poentu. To jeste bila istina. Valjda. Odkud ja znam. 
-Misliš da bih trebala ostaviti Ethana?-
-Ne!- prevrnula je očima. -Ne predlažem ti ništa. Ovo traje već mjesec dana, Alison. Sjećaš se kad sam ti rekla da si daš par dana? Ustvari, to ti je Anna rekla. Potrajalo je. Ustvari, predlažem ti, kako bi u filmovima rekli, da slušaš svoje srce.-
-Da, a moje srce kaže Glupačo ne ostavljaj Ethana zbog Justina jer i sama znaš da to ne bi moglo potrajati.-
-Alison.- uzdahnula je. -To ti glupi razum kaže. Idemo ovako. Šta bi sada više voljela da radiš? Ideš na bungee jumping sa Justinom ili Ethanom?-
-Justinom, to bi bilo zabavnije.-
-Okej, to sam i mogla da predviim. A s kim bi više voljela poeziju da čitaš?- u glavi se stvorila slika ozbiljnog čitanja i komentarisanja sa Ethanom, i ismijavanje Shakespeara s Justinom. S Justinom bi to bilo tako kul.
-Justin.- tiše sam odgovorila.
-Mislim da sama sebi daješ odgovor. Imaš 21, daj si vremena.- Kate mi je rekla dubokoumno kao da ona ima 100, a ne 22.
-Imaću 22 još malo.-
-To te ne čini nimalo različitom od 21. Hoćeš reći da sam stara?- kao uvrijeđeno me upitala.
-Paa..- napravila sam neki potvrdni izraz lica na koji smo se nasmijale.
-Mislim da se trebaš malo riješiti muškaraca na neko vrijeme. Vidiš da ti samo zapetljavaju život. A zašto živjeti zapetljan život, kad možeš imati jednostavan?-
-Ti imaš dečka.-
-Da, jednog, ne dva.-
Pa da. Lako je tebi, Kate. Ti si lijepa.