Barbie | uređuje se |

2 ▬ ''Ja sam... pilot.''

-Hajde, molim, molim, molim teee!- Kate je krenula da skače po meni na mom krevetu što me odmah probudilo. Stvarno, nisam imala vremena ni da se izležavam ili pomislim na nešto drugo a vjerujte mi, željela sam da mislim na nešto drugo.-Pokaži mi tortu, molim te!- osmijehnula sam se trljajući oči i ne željeći da izađem iz kreveta. Ali pošto joj je rođendan... svakako je mogla sama da otvori frižider i vidi tortu... popustiću.

-Srećan rođendan ponovo.-

-Da, da, šta god, hajde!- otkrila me pa sam napokon otvorila oči. Još je u pidžami. Kladim se da se i ona upravo probudila. Ili možda vratila od onog momka od sinoć, kako mu biješe ime? Markus ili Dimitri ili tako nešto.

-Okej, evo. Siđi sa mene.- promrmljala sam i uspravila se kad je sišla sa mene. Nekako sam se, kroz svoju sobu, zakačivši ramenom vrata, odteturala kroz dnevni boravak i iza keramičkog šanka crne boje do velikog sivog frižidera sa jednim vratima i pokušala ga otvoriti teatralno. -Tanana.- nimalo entuzijastično sam rekla.

-Jao!- ciknula je. -Je li ovo smeđi šlag?-

-Ne, to je Nutella.- odgovorila sam. -Sviđa ti se?-

-Šališ se!?- oduševljeno je uzela jednu m&m bombonicu sa vrha i ubacila je u usta. -Hajde da otkažemo zabavu, ja ne mogu ovo da dijelim sa drugima.- nasmijala sam se na to i zatvorila frižider pa otvorila viseću da uzmem neke pahuljice.  Moram da jedem da bih mogla normalno da funkcionišem. Iako, umiti se bi možda bila bolja ideja. Ali ko sam ja da odlučujem da su neke ideje dobre ili ne?

Sjele smo da jedemo, a ona je brbljala o večerašnjoj zabavi. Polovično sam je slušala, jer bih trebala da je obavijestim o sinoćnjim događajima, pogotovo ako nam iz nekog razloga zakuca policija na vrata, a ona počne da se opravdava kako nije znala da može upasti u nevolju ako ukrade nešto. -Naćemo se sa Robbiem i Ethanom poslije predavanja, pa onda ćemo ići da kupimo još onih stvari, znaš.- brzo je govorila.

-Predavanje?- smrknula sam se. Ne volim predavanje u ovom trenutku.

-Pa da.- raširila je oči.

-Mislila sam da ne idemo danas.-

-Ako hoću da ostanem student generacije moram da idem na sva predavanja. A i svi će da mi čestitaju rođendan.- veselo je rekla. Oduvijek željna pažnje. Ona da se pojavi u najotrcanijoj odjeći privlačila bi pažnju. Jer je savršena. Duga i jarko naranždsta kosa, zelene oči, a i pored toga želi pažnju... Ljudi ne mogu, a da je ne primijete.

-U redu.- slegnula sam ramenima. Dobro, možda bih mogla da odem na neko malo predavanje.

-Rekao mi je Robbi da ste se ti i Ethan sinoć posvađali.- rekla je neobavezno, mada znam da želi sve detalje i možda da zadavi Ethana. U jednom trenutku ga voli, u sljedećem preda mnom smišlja kako da nas rastavi. Znate, kako to obično rade najbolje prijateljice tvrdeći da su one zapravo pokazatelji mojih pravih osjećanja. 

-Ma da. Znaš nas, sad će sve biti u redu i gotovo.- ponovo sam slegnula ramenima. To je uglavnom jer nemam živaca za još svađanja. Posvađamo se, prespavamo i opet je sve u redu. Kod Ethana volim to što nikada nije neugodno, mada to i nije baš zdrava veza. Ali, koga briga. Možda smo mi savršeni.

-Šta je bilo?-

-Ma ljubomoran je previše, kao i inače.- rekla sam tonom jasnim da ne želim više da pričam o njemu. Stvarno, sinoć me baš naljutio. Nisam nikada onako dramatično izašla iz auta. Sad mi je malo i krivo.

-Nego, nisam primijetila da je nosio kožnu jaknu. Ili da on uopšte nosi jakne.-

-I ne nosi.- pogledala sam u nju, pitajući se da li je uopšte spavala i da li je nastavila da pije kod onog momka od sinoć... Aaron, je l'?