¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Pre nego sam uspela uhvatiti sledeći dah, moja leđa su bolno udarila u beton, a stomak me je boleo od kontakta sa njegovom nogom. Pokušavala sam doći do vazduha koji je on nasilno izbio iz mojih pluća, a dok je koristio priliku da me zadrži na podu.
Kolenima je držao moje ruke prikovane na čvrstom tlu, pa je sa osmehom na licu cepao moju majicu, ispod koje, naravno nikada nisam nosila ništa. Dovoljno puta smo bili zajedno u ovakvim situacijama da je već sve o meni znao.
Zaječala sam, ne znam da li zbog bola koji sam osećala u zglobovima, da li zbog besa jer sam ostala bez još jedne majice ili pak zbog osećaja koji se polako gomilao u donjem delu mog stomaka. Onaj koji je od mene pravio nezasitnu zver, koju je jedino i samo Jake uspeo da obuzda.
Ritala sam se nogama, izvijala u leđima, grizla ga zubima za remena dok se on tiho kikotao, uživajući u mojoj potčinjenosti.
To nije dugo trajalo jer se umorio od moje borbe pa me je okrenuo na stomak jednim snažim pokretom što je izazvalo suze u mojim očima. Pitala sam se, kako nikada nije imao potrebu prema meni postupati sa nežnošću, nego me je uvek mučio i izazivao bol, kao da me mrzi, kao da jedino ovo zaslužujem, samo što nije imao razloga, nikakvog.
Ruke mi je čvrsto uhvatio iza leđa pa je sa iscepanom majicom čvrsto zavezao čvor koji je presekao moju cirkulaciju. Kao što rekoh..
Mržnja.
Levom rukom uhvatio me je za kosu te me je snažno povukao na svoje grudi dok je zadihano dahtao na moje uvo, mumlajući reči koje nisam mogla razaznati jer me je bol u kolenima dekoncentrisala.
Desnom rukom mahnito je gnječio moje grudi dok je palcem i kažiprstom bolno uvrtao moju bradavicu. Taj potez, moje bolesno telo navelo je da se grči, a ja da navlažim više i jače nego ikada.
„Ovo ti treba, kučko? Ovo, što samo ja umem da ti pružim, ha bolesnice? Želiš li me jače, želiš li grublje? Poslednji put da te označim i zauvek ostavim ožiljke na tom tvom srcu željnom bola?“
Nisam progovarala, ali je moje ubrzano disanje, pa i suze koje su se slivale niz lice kazale sve.
„Trebao sam ovo davnih dana završiti, ali si se uvek vraćala po još. Nisi htela prestati sve dok ti to ne kažeš, zar ne? Ti si glavna, ha?“
Pomerio je ruku sa moje bradavice pa je spustio u šorc, ni malo nežno, gurnuo je svoj žuljeviti prst između mojih nabora pri tome grebući mi klitoris noktom. Glasno sam udahnula želeći da zavrištim od bola koji sam osetila, od napada koji se nije razlikovao od silovanja, samo..
Ja sam bila voljni učesnik.
Naglo mi je pustio kosu pa je ni malo nežno spustio na moja usta, stežući ih silinom zbog koje sam bila sigurna da će mi ostati modrica.
I dalje sam tiho plakala želeći da me napokon dovede do vrhunca, da ga osetim u sebi poslednji put, ali to nije bila njegova namera, prstom me je iz inata dovodio do vrhunca.
Vrisak koji sam ispustila iz dubine svog napaćenog bića nije mogao prigušiti rukom, nego se trgao i pustio me da padnem ravno na beton, udarajući pritom nos. Istog trenutka začulo se pucanje kosti i topao mlaz krvi širio se ispod njega. Nisam imala snage da se pomaknem, nisam imala hrabrosti da se oglasim, nego sam kao krpena lutka ležala na stomaku, čekajući konačno zbogom.
Ovo sam ja.
Ovakva sam uvek bila u njegovim očima.
Urlanje, vriska, udarci, sve sam ja to negde čula iza sebe, ali nisam imala volje da se pomerim.
Tek kasnije, puno dana kasnije, shvatila sam kako je naš zadnji sastanak izgledao, kako su ga svi doživeli, kako su mislili da me je silovao, da me je prinudio, a ja...
Ja to nisam porekla, jer sam ga mrzela isto onoliko koliko sam ga volela.
