12 days | n.h.

iii

Nisam znao sta da radim dok se ne probudi, pa sam samo sedeo na kaucu u sobi. Hteo sam da pridjem, da vidim kako izgleda. Da znam jel musko ili zensko, jer niko mi nije nista hteo reci. Zeleo sam da vidim kako izgleda jos jedno ljudsko bice koje ce preci na onaj svet u tako ranim godinama, kao da mu neko oduzima pravo da zivi zbog njegovih gresaka.. ali nisam smeo.

‘Sta ako ga probudim? Lepo cu sacekati da se sam probudi’ – pomislio sam, I u tom momentu sam cuo zvuke pucanja kostiju, rastezanja, sto bi znacilo budjenja. Postao sam uzbunjen kao malo dete koje jedva ceka da vidi sta su mu roditelji kupili.

Nisam hteo da palim svetlo, to nikako ne bi prijalo. Prebacio se na ledja, I protrljalo oci. Kad sam shvatio da je vec onako razbudjeno, tiho sam rekao ‘hej’.

Nekoliko sekundi je bila tisina, a onda sam mogao videti kroz mrak, kako ustaje I seda na ivicu kreveta. Nedugo zatim se culo tiho ‘cao’, I srce mi je stalo. Tako mekani glas, pun nevinosti, hrapav. Zvucao je kao slavuji kada pevaju na granama, rano ujutru.

Devojka

22 godine

Umire

Jel ovaj zivot mogao biti gori? Tek je pocela da zivi, da se raduje, zaljubljuje, da bude srecna. Ovo bi trebao da je njen pocetak samostalnog zivota, da pronadje sebe, da otkrije ko je ona ustvari, da sazna sta zeli biti dalje, sa kim zeli provesti ostatak zivota, kakve gluposti zeli da pravi. Nece dobiti sansu da se za pedeset godina smeje svojoj mladosti. I to sve zbog smrti koja nas jednom sve sustigne, neke pre, neke posle.. sto uopste nije fer.

Ustala je sa kreveta, I stala.

“Ko si ti?” Srce mi je ponovo poskocilo, dok sam u mraku gledao u nju. Bar njenu siluetu jer I dalje nisam mogao nista da vidim.

“Ja.. ja sam Niall.” Jesam li joj trebao reci da sam doktor? Pa logicno da jesam, kretenu, sta bih onda radio ovde? Pocesao sam se po bradi, dok je ona ispustila jedno ‘mhm’ I krenula da koraca ka kupatilu. Kako je mogla ista da vidi u ovome mraku?

Stojao sam sve vreme kao zaledjen dok ona nije izasla I vratila se u krevet.

“Jel smem da upalim svetlo ili mi je zabranjeno?” Nasmejao sam se, ali cim je progovorila moj osmeh je nestao, I shvatio sam koliko sam pogresio. Glupi, glupi ja.

“Zar nije upaljeno?” Tiho je prosaputala, a ja sam hteo da se zemlja otvori I ja da propadnem.

Okrenuo sam se, I za nekoliko sekundi svetlo je bilo upaljeno, a ispred mene se nalazila devojka prekrasne frckave plave kose, zelenih tamnih ociju I prelepog osmeha. Srce je pocelo da mi ludo udara, dok nisam mogao da skinem pogled sa nje.

Sta ti je zivot, unistava najlepsa stvorenja na zemlji koje je iko mogao da vidi. 

"Secao sam se nacina na koji se smejala moji salama. Smeh joj je prodirao skroz do mojeg srca, grejao me. Oci su joj se caklile, dok sam je pribijao uza sebe.. Ne zelim da je izgubim, nikada. Ne sme napustiti moj zivot, inace cu ja biti niko i nista bez nje. Napravila je od mene potpuno novu osobu, cuj mene napravila, ustvari pronasla je pravog mene koji se skrivao negde duboko sakriven u meni. Jedina devojka koja je uspela.. a sada je gubim."