12 days | n.h.

v

"Ne znam sta, ali nesto na ovoj devojci me je ocaravalo. Bio sam opcinjen njome, kao da je moja droga. Mozda mi je samo bilo zao nje, pa sam se trudio svim silama da joj udovoljim u svemu, al nisam znao da cu se zaljubiti u nju, da ce s' vremenom postati moje sve."

"Ne mozes tako pricati za oci, svako ima posebne oci koje se po necemu izdvajaju, i nijedne nisu obicne." Ljutito je rekla, dok su joj se obrve skupile jedna uz drugu, celo naboralo, a usne spojile u jednu liniju.

"U ocima coveka mozes videti njegovu dusu, mozes saznati sve o nekome, od osecanja do razmisljanja, pa cak i sta on misli o tebi. Sam nacin na koji te posmatra moze mnogo da otkrije, znas sta bih ja dala da mogu da vidim necije oci jos jednom? Da vidim svoj odraz u njima? Sve." Duboko je udahnula. Toliko o tome da cu uraditi sve za nju i da je necu nerivati. Pogresno si poceo. Niall..

"Oci su ogledalo duse, nemoj to nikad zaboraviti." Samo po ovom govoru, znao sam, imamo potpuno drugaciji pogled na svet. Razmisljamo drugacije, nisam se slagao sa ovim. Kako mozes nesto videti u tudjim ocima? Nikako, jednostavno je.

Odmahivao sam glavom, iako sam znao da me ne vidi.

"Ne slazem se sa tobom." Promrmljao sam, prolazeci rukama kroz kosu.

"Normalno je da se ne slazemo, to nam je u prirodi da se ljudi razlikuju. Zamisli kako bi to bilo da smo svi isti? Ja imam svoje razmisljane i gledanje na svet, ti imas svoje. Jednoga dana, jedno od nas ce shvatiti ko je bio upravu."

Znao sam da smo ovim zavrsili nasu malu raspravu, i pravo da kazem, nisam hteo da se raspravljamo. Ostalo mi je jos oko 45 minuta sa njom, zelim da ih iskoristim na najbolji nacin. Zelim da saznam nesto vise o njoj, ali bojim se. Bojim se vezivanja, zblizavanja, al.. sta nista nece skoditi ako je pitam.. bar da saznam nesto. Ionako vise je necu videti, bice ovo samo jedan dan iz proslosti.

"Ovaj, jel ces ici.. mislim znas na.."

"Na operaciju? Ne znam, imam jos vremena da razmislim, zar ne?" Rekla je kroz neki poluosmeh, samo da bi sakrila strah. Ali primetio sam kako joj se koza najezila, i postala je nervozna. Shvatio sam da ne trebam vise pricati o tome, i skrenuo sam sa teme.

Nisam shvatio kako je vreme brzo prolazilo dok smo pricali, smejali se.. ima tako lep osmeh, tako obican.. ali poseban. Primetio sam da ga cesto skriva, stavljajuci ruku preko usta. Hteo sam da joj kazem da to ne radi, jer uzivam da ga gledam, ali nisam. Oci joj poprime neku svetliju nijansu zelene boje kada prica o stvarima koje voli, kada opisuje kako se seca boja, drveca, neba.. svega. Dobije sjaj u njima, cakle se kao zvezde na nebu.

Hteo sam da pipnem njenu kosu, izgledala je tako mekano. Zeleo sam da prodjem prstima kroz njene male loknice, hteo sam mnogo toga, al nisam nista dobio. Vreme je prolazilo i prolazilo, oznacavalo moj odlazak. Blizio se kraj, znao sam to. Al ona nije.

"Sta ti je, sto si tako cudan?" Kako moze tako da me provali? Sve shvati. I kako da joj kazem sta me muci? Hoce li i njoj toliko znaciti moj odlazak? Nece sigurno, navikla je da joj razni ljudi ulaze u sobu i provode dosta vremena sa njom. Ali ja sam hteo da budem jedan od tih ljudi, da, priznajem.. zeleo sam ostati jos, al nisam mogao.

„Trebao bih da krenem.“ Tiho sam prosaputao ustajajuci sa kauca. Klimnula je glavom. Eto, njoj je svejedno. Logicno, poznajete tek sat i po vremena, kretenu.

"Onda, zdravo.. drago mi je sto smo se upoznali, Samantha." Izgovorio sam, pre nego sto sam uhvatio kvaku u ruku i osetio bol u grudima.

"Sta ova devojka ima u sebi pa me tako privlaci? Njena lepota, misterija il' nesto sasvim trece. Nemam pojma, ali prvi put je neko tako brzo ostavio jak utisak na mene. I to za vrlo kratko vreme. Mora da je neko glupo prolazno stanje, kao kad vidite prezgodnog nepoznatog momka, ili pak prelepu nepoznatu devojku, sto je u ovom slucaju bila ona. Samo imate zelju za njima, iako znate da ih vise nikada necete videti. Privuku vas necim, ali to brzo prodje. Zar ne?"

____________________________________________

komentarisite i votujte, zanima me kako vam se svidja, i sta bih mogla da menjam u prici. hvala svima koji citate.