L.T. Kao jučer

10.

Ivana i ja smo otišle do moje rodne kuće, pokucala sam na vrata.
Vrata mi je otvorio tata.

- Tea!?

Razveselio se, te me zagrlio.

- Ne dostajao si mi.

Rekla sam te nas je pustio unutra.

- Nera dušo dođi imamo goste.

Rekao je tata.

- Joj evo me.

Rekla je ne zainteresirano.
Došla je sa kata te ušla u dnevni boravak počela se plakati kada me je ugledala.

- Što je nećeš da zagrliš sestru?

Rekla sam smijući se.

- Tea.

Plakala je, te me zagrlila.

- Hey srećo moja falila si mi.

Rekla sam te sam je još čvršće zagrlila.

U prostoriju je ušla mama, bila je iznenađena, ali ne baš sretno.

- Vidi vidi tko se vratio, propala umjetnica.

Rekla je podrugljivo.

- Ista ta propala umjetnica ima najbolje ocjene na akademiji.

Pohvalila me sestra.

- Mogla si završiti Medicinu i raditi negdje u Njemačkoj ili Poljskoj, a ne studirati glupost koju radiš u slobodno vrijeme.

Rekla je mrzovoljno, Ivani ništa nije bilo jasno.

- Moj djed je jako dobro zarađivao od umjetnostu, ne vidim razloga zašto i moja šogorica nebi.

Ivana je stala u moju obranu.

- Dosta bi bilo svađe.

Rekao je tata, pa smo se svi umirili i sjeli za stol.

- Tea pričaj nam malo o Akademiji, Londonu, koga si našla tamo.

Rekla je Nera.

- Akademija je odlična stvarno mi se sviđa, a London isto tako stvarno krasan grad. Što se tiće dečka imam dečka i mislim da će vam se svidjeti.

Rekla sam, a svi osim Ivane su ostali u šoku.