L.T. Kao jučer

O

Napravio je maleni doručak za Harrya, mene i sebe. Otišao je probuditi Harrya i definitivno sam umrla od smijeha kada sam vidjela na koji način.

- Daj makni se budalo jedna!

Rekao je Harry te je odgurno Louisa i lupio ga je jastukom po glavi.

- Dobro dobro, samo da znaš preskočit ćeš doručak.

Viknuo mu je Louis.

Harry se u 2 sekunde stvorio u dnevnom.

- Jeli ostalo šta za mene?

Upitao je, a ja sam se počela smijati kao malo dijete.

- Ima, dođi sjedini.

Rekla sam, pa nam se i on pridružio na doručku.

Nakon doručka otišla sam u bolnicu, ali sama dečki su morali na posao, a ja sam jedva imala otvorene oči u čekaonici.

- Dobar dan.

Rekla sam prvom doktoru koji je naišao.

- Dobar dan, recite.

Rekao je doktor koji još sudeći po prozoru nije popio ni prvu jutarnju kavu.

- Došla sam po svog sina, on je u ovoj sobi, Harry tako mu je ime.

Rekla sam, a on se osmjehnuo.

- Maleni je bio i više nego dobar, karta sma pod pauzom sa njime.

Rekao je doktor.

- Može li on kući?
Upitala sam, a doktor je klimnuo.

- Da naravno, ali čekajte, vi ste bili jučer u posjeti u još jednom pacijenatu?

Upiato me.

- Da, preko puta sobe moga sina, Eduardo to je njegovo ime.

Rekla sam, a on se ponovno osmjehnuo.

- Otiđite prije k njemu, mislim da je njemu potrebni ja nečija ruka i lijepa riječ, daje znakove života, uz malo sreće trebao bi se probuditi.

Rekao je doktor, a ja sam ga sa veselje. i suzama u očima pogledala.

- Hvala vam.

Rekla sam, pa sam brzim koracima otišla do Eda.

Ležao je ne pomičnom na istom krevetu, spojen na aparate
, a aj sam u suzama prolazila jer nisam imala prave  riječi za istaknuti.

- Ed? Ako me čuješ želim ti samo reći da si mi u životu puno pomogao i da bez tebe ja vjerojatno ne bi bila ovdje gdje sam danas. Edo moj ti si mi dao novi život, zbog tebe sam pronašla ljubav svog života, dobila još jednu predivnu i meni najdražu ljubav moje dijete. Ali ti znaš da moj život bez teeb nebi bio potpun ti si mi sve prijatelju moj.

Rekla sam mu sve što mi je u tome trenutku bilo na duši, i taman kada sam skrenula pogled, osjetila sam da mi netko pritišće ruku.

- Moj život bez tebe nebi bio potpun, šta lažeš ti?

Čula sam vrlo poznati glas, sledila sam se u u trenutku, okrenula sam se prema Edu i ostala u šoku.

- Ed!!?

Rekla sam veselo, te sam ga pažljivo zagrlila..

- Tea.

Rekao je, a ja sma plakala kao kišna godina.

- Kako je Harry?

Pitao je odmah.

- Sada je dobto, ruka mu je slomljena, pa je zaradio gips.

Rekla sam, a on se krenuo odmah ispričavati.

- Jako mi je žao.

Rekao je, a ja sam se počela smijati.

- Daj budalo, bolje ruka nego dva života manje.

Rekla sma te sam ga ponovno za grlila.

- A i to šta kažeš.