.

37 2 0
                                    

Sjedimo u pizzeriji već sat i pol nismo prigovorili više od par riječi.

- Bila si odlična.

Rekao je Ed, dok je stavljao čašu na stol.

- Hvala ti.

Rekla sam malo tužno.

- Pitanja su bila glupa.

Rekao je Ed iz čista mira.

- Možda, ali vidiš ljude zanimaju odgovori na ta pitanja, ne znam zašto, što im je tu tako važno.

Rekla sam sa zanimanjem.

- Ljudi nemaju pametnijeg posla.

Rekao je Ed malo ljuto.

- Istina.

Rekla sam te pogledala u stranu.

Par sati kasnije ulazimo u kuću Eduardovih roditelja.

-I kako je prošlo?

Prišao je Paulo, a ja sam mu samo prišla i zagrlila ga.

- Bilo je teško, ali uspjela je.

Rekao je Ed umjesto mene.

- Ponosan sam da si prešla te teške izazove.

Rekao je Paulo, dok sam ga ja još uvijek grlila.

- Hvala ti.

Rekla sam, pa sam se maknula iz zagrljaja.

- Hoćeš li nešto pojesti dušo?

Rekla je gospođa Henderson.

- Ne hvala Ed i ja smo već večera li u Londonu, hvala vam na ponudi.

Rekla sam, pa sam otišla u sobu.

- Sutra bih te volio odvesti u šetnju imaš li šta protiv?

Za čula sam Paulo glas, odložila sam knjigu i okrenula se prema vratima stajo je tamo lagano naslonjeni na okvir od vrata.

- Može, nemam ništa protiv.

Rekla sam ne mucajući pogled s njihovih očiju.

- Uredu, vidimo se sutra.

Rekao je te sa smješkom otišao iz sobe.

Ujutro sam obukla crne traperice i hoodicu, te vansice koje obožavam.

Preskočila sam doručak i kada sam došla u dnevni boravak shvatila sam da su svi vani. Izašla sam van i krenula prema gospođi Henderson.

- Trašiš nekoga?

Javila se gospođa Henderson kada je vidjela da joj prilazim.

- Da, ovaj znate li možda gdje je Paulo?

Rekla sam dok sam namještali ruku kako bi sakrila oči od zraka sunca koje su me osljepljivale.

- Upravo čisti Deysi vjerojatno je planira voditi na trku u subotu.

Rekla je gospođa Henderson.

- On se natječe?

Rekla sam zbunjeno.

- Ne, on vodi školu jahanja i Deysi će jahati neka djevojka iz te njegove škole.

Rekla je ponosno gospođa Henderson.

- O Tea budna si, upravo sma završio sa poslom, pričekaj da se presvućem..

Rekao je te odjurio u kuću.

Vratio se nakon nekih 15 minuta.

- Idemo?

Rekao je, a ja sam se nasmijala.

- Da, idemo.

Šetali smo lagano, pa sam nam spojila ruke na što se on trznuo i zacrvenio.

- Nešto nije uredu?

Rekla sam, sa smješkom.

- Ne, ne sve je u najboljem redu.

Rekao je brzopleto, smješio se cijelo vrijeme.

- Hoćeš igrati istine?

Rekla sam, a on je samo klimnuo glavom.

- Prvo pitanje jesi li ikada bio u vezi?

Pitala, sam na što se on malo natjerao da razmisli.

- Oh, pa znaš, ja tada nisam našao nekoga tko mi je odgovarao karakterno.

Rekao je, a meni su se misli zadržale na onom.

- Tada? Što sada jesi?

Rekla sam, pa me on zaustavio.

- Moj red, jesi li ti imala koga?

Rekao je, a ja sam poginula glavu.

- Samo Louisa.

Rekla sam, pa okrenula očima i
smislila slijedeće pitanje.

- Naj sramotniji trenutak u životu?

Nasmijao se kada je čuo to pitanje.

- Definitivno kada sam curi koja mi se sviđala na prvom dejtu rekao volim te baka.

Nasmijala sam se, ali vjerujem da je imao i sramotnijih trenutaka.

- Što ti se sviđa kod muških?

Pitao me, pa sam se natjerala da na trenutak razmislim.

- Znaš što meni je bitniji karakter i osobine, ali kod vas se prvo primjete oči one su najiskrenije i kad ih pogledaš odlično vidiš kakav je tko.

Rekla sam, pa se on malo začudio.

- To i ja volim kod cura, mislim da je karakter važniji.

Rekao je, pa zastao.

- A evo nas.

Rekao je, pa sam se malo začudila, ali kada sam shvatila da je napravio piknik, Ostala sam u laganom šoku.

- Predivno je.

Rekla sam dok sam za uzimala mjesto na deki.

- Dao sam si truda, hvala ti što si spavala do 11.

Nasmiajo se, pa sam ga lagano lupila u rebra.

- Znaš da volim dugo spavati, a li ovo je bilo čudo da sam se ustala tako rano.

Rekla sam, pa smo se oboje na smijali.

L.T. Kao jučer Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang