Sjedimo u pizzeriji već sat i pol nismo prigovorili više od par riječi.
- Bila si odlična.
Rekao je Ed, dok je stavljao čašu na stol.
- Hvala ti.
Rekla sam malo tužno.
- Pitanja su bila glupa.
Rekao je Ed iz čista mira.
- Možda, ali vidiš ljude zanimaju odgovori na ta pitanja, ne znam zašto, što im je tu tako važno.
Rekla sam sa zanimanjem.
- Ljudi nemaju pametnijeg posla.
Rekao je Ed malo ljuto.
- Istina.
Rekla sam te pogledala u stranu.
Par sati kasnije ulazimo u kuću Eduardovih roditelja.
-I kako je prošlo?
Prišao je Paulo, a ja sam mu samo prišla i zagrlila ga.
- Bilo je teško, ali uspjela je.
Rekao je Ed umjesto mene.
- Ponosan sam da si prešla te teške izazove.
Rekao je Paulo, dok sam ga ja još uvijek grlila.
- Hvala ti.
Rekla sam, pa sam se maknula iz zagrljaja.
- Hoćeš li nešto pojesti dušo?
Rekla je gospođa Henderson.
- Ne hvala Ed i ja smo već večera li u Londonu, hvala vam na ponudi.
Rekla sam, pa sam otišla u sobu.
- Sutra bih te volio odvesti u šetnju imaš li šta protiv?
Za čula sam Paulo glas, odložila sam knjigu i okrenula se prema vratima stajo je tamo lagano naslonjeni na okvir od vrata.
- Može, nemam ništa protiv.
Rekla sam ne mucajući pogled s njihovih očiju.
- Uredu, vidimo se sutra.
Rekao je te sa smješkom otišao iz sobe.
Ujutro sam obukla crne traperice i hoodicu, te vansice koje obožavam.
Preskočila sam doručak i kada sam došla u dnevni boravak shvatila sam da su svi vani. Izašla sam van i krenula prema gospođi Henderson.
- Trašiš nekoga?
Javila se gospođa Henderson kada je vidjela da joj prilazim.
- Da, ovaj znate li možda gdje je Paulo?
Rekla sam dok sam namještali ruku kako bi sakrila oči od zraka sunca koje su me osljepljivale.
- Upravo čisti Deysi vjerojatno je planira voditi na trku u subotu.
Rekla je gospođa Henderson.
- On se natječe?
Rekla sam zbunjeno.
- Ne, on vodi školu jahanja i Deysi će jahati neka djevojka iz te njegove škole.
Rekla je ponosno gospođa Henderson.
- O Tea budna si, upravo sma završio sa poslom, pričekaj da se presvućem..
Rekao je te odjurio u kuću.
Vratio se nakon nekih 15 minuta.
- Idemo?
Rekao je, a ja sam se nasmijala.
- Da, idemo.
Šetali smo lagano, pa sam nam spojila ruke na što se on trznuo i zacrvenio.
- Nešto nije uredu?
Rekla sam, sa smješkom.
- Ne, ne sve je u najboljem redu.
Rekao je brzopleto, smješio se cijelo vrijeme.
- Hoćeš igrati istine?
Rekla sam, a on je samo klimnuo glavom.
- Prvo pitanje jesi li ikada bio u vezi?
Pitala, sam na što se on malo natjerao da razmisli.
- Oh, pa znaš, ja tada nisam našao nekoga tko mi je odgovarao karakterno.
Rekao je, a meni su se misli zadržale na onom.
- Tada? Što sada jesi?
Rekla sam, pa me on zaustavio.
- Moj red, jesi li ti imala koga?
Rekao je, a ja sam poginula glavu.
- Samo Louisa.
Rekla sam, pa okrenula očima i
smislila slijedeće pitanje.- Naj sramotniji trenutak u životu?
Nasmijao se kada je čuo to pitanje.
- Definitivno kada sam curi koja mi se sviđala na prvom dejtu rekao volim te baka.
Nasmijala sam se, ali vjerujem da je imao i sramotnijih trenutaka.
- Što ti se sviđa kod muških?
Pitao me, pa sam se natjerala da na trenutak razmislim.
- Znaš što meni je bitniji karakter i osobine, ali kod vas se prvo primjete oči one su najiskrenije i kad ih pogledaš odlično vidiš kakav je tko.
Rekla sam, pa se on malo začudio.
- To i ja volim kod cura, mislim da je karakter važniji.
Rekao je, pa zastao.
- A evo nas.
Rekao je, pa sam se malo začudila, ali kada sam shvatila da je napravio piknik, Ostala sam u laganom šoku.
- Predivno je.
Rekla sam dok sam za uzimala mjesto na deki.
- Dao sam si truda, hvala ti što si spavala do 11.
Nasmiajo se, pa sam ga lagano lupila u rebra.
- Znaš da volim dugo spavati, a li ovo je bilo čudo da sam se ustala tako rano.
Rekla sam, pa smo se oboje na smijali.
KAMU SEDANG MEMBACA
L.T. Kao jučer
AcakNisam ni sanjala da će onaj kojeg sam na početku zamrzila postati dio mog života i okrenuti mi život za 360°.