L.T. Kao jučer

8.

Nakon doručka Louis me odveo kući ušao je za mnom i sjeo do mene na kauč.

- Tea ljubavi moram ti nešto reći.

Rekao je tužno.

- Što je bilo?

Rekla sam zabrinuto.

- Danas nam je zadnji dan, sutra idem na turneju koja će trajati jako dugo, ne znam kada ću se vratiti u London.

Rekao, a ja sam se malo rastužila.

- Ljubavi vidjet ćemo se nakon turneje  u ostalom imamo Skype moći ćemo se čuti svakog trenutka.

Rekla sam te ga zagrlila.

- Što je sa tvojom slikom kako napreduje?

Upitao je, a ja sam do jela prazno platno.

- Vidiš kako..

Rekla sam uz smijeh.

- Mislim da bi ti trebao pomoći oko završnog rada.

Rekao je te smo počeli slikati nešto što je na kraju ispalo jako lijepo.

- Ah hvala ti.

Rasplakala sam se.

- Uvijek.

Rekao je te me zagrlio.

Većinu dana smo proveli zajedno, kada je otišao poljubio me mahnuo.

Ujutro sam ga dočekala na airodromu među mnogim fanovima.

- Louis!

Viknula sam, a on se okrenuo.

- Tea?!

Nije vjerovao svojim očima.
Zagrlila sam ga i poljubila.

- Došla si se pozdraviti?

Upitao je u suzama.

- Da mnogo te volim nedostajt ćeš mi svaki dan, ali ne brini križa ću dane na kalendaru dok ne dođe taj dan.

Rekla sam, ap smo se na smijali.

- Volim te malena.

Rekao je još jednom sam upila njegov miris, još jednom sam ga poljubila, zagrlila i pogledala.

- Čuvaj se i volim te.

Rekla sam te mu mahnula.

- Volim i ja tebe.

Rekao je te ušao u avion.

Gledala sam kako avion odlazi bilo je tužno i emotivno.

Otišla sam kući i promatrala sliku koju smo jučer na slikali zajedno.
Već sad mi ne dostaje.