Potraga za bratom/Zivot s' Nejmarom

Boyfriend

”Sta je sada? Nisi vise onako hrabra, a? ”, rekao je smejuci se.
Iskreno nisam znala sta da kazem. Priblizavao mi se sve vise i vise. Odjednom sam vrisnula.
Poceo je jos glasnije da se smeje.

“ Izvini, sta je smesno?“, rekla sam mu.

” Cekaj nisi valjda mislila da cu... O Boze, pa ja nisam takav... To nikad nikome ne bih uradio... a pogotovo ne tebi.“

Smirili smo se oboje i seli za sto da razgovaramo. Ok,sad mi se bas svidja.

"Nego Rafaella sta te dovodi u Brazil?,upitao me je.

Nakon toga sam mu ispicala sve sto mi se izdesavalo u poslednjih nekoliko nedelja. Naravno da mi nije poverovao. Mislim ko bi jos poverovao da mu neko dodje i kaze kako je sestra jednog od najboljih fudbalera sveta. Ne biste, pa iskreno ne bih ni ja. Ali, jebiga sada kad sam u takvoj poziciji ne znam sta da kazem.

" Cekaj, i ja kao sada treba da poverujem da si ti Neymarova sestra za koju on ne zna da postoji? To si sve izmislila sigruno!",bila sam potistena nakon ovih njegovih reci,da li je moguce da misli da samo zelim da se docepam Neymarovog novca.

" Sada cu ti dokazati da ne lazem. "Krenula sam na sprat da uzmem papir sa DNK nalazom, ali onda sam se setila da nemam nista od svojih stvari, da su sve ostale tamo,... tamo... Pocela sam da placee, i nakon nekoliko sekundi tu se pojavio Oscar. Ooo,moj heroj. Uvek kad mi je potreban zagrljaj i uteha on se pojavi.

" Nemoj da palces molim te, sve ti verujem. A sada se sredi, idemo u soping. I to je naredjenje, da znas.", rekao je sa osmehom.

"Ali ja nemam nista novca kod sebe, kako da idem?",rekla sam tiho.

" Ej, nemoj da me izludjujes. Mislim da ti je Monica donela neku njenu haljinu i stikle. Mozda ce ti biti veliko, ali to je najbolje sto sad imam da ti ponudim, ili ako zelis uzmi sta ti se svidja iz mog ormana,hahahhaaha."

" Neka hvala, mislim da ce mi bolje stajati Monicina odeca, ipak...",potrcala sam u sobu.

Ne mogu da verujem da je tako divan,i sigurna sam da ce mi pomoci sa Neymarom,mislila sam dok sam se oblacila.

" Znaci nikad necu razumeti sto zenama treba toliko da se spreme. Kako mi, muskarci zavrsimo za pola sekunde, a one ne. ",cula sam kako Oscar prica sam sa sobom.

" Pa ne znam, mozda zato sto so mi zene takve. Sisla sam niz stepenice, i dalje namestajuci haljinu, Oscar je bio u pravu, stvarno mi je bila velika. A i sandale su bile broj 39. O ne mislim da cu se skotrljati niz stepenice, vrisnula sam "Oscare", iako nije bilo potrebe, on je vec dotrcao i spasio me da ne polomim sve kosti u mom telu. Zar prosto nije divan,dusa moja. Mislim da sam se ozbljno zaljubila.

Usli smo u njegov auto, bio je tako veliki i udoban. Kao de se vozimo na oblacima. Svo vreme sam se okretala. Gledala kroz prozor, i bilo mi je jako zanimljivo jer sam mogla da vidim druge ljude, a oni mene nisu jer su staka zatamljena.

"Rafaella ponasas se kao malo dete. Ovo je samo obican auto, kao i svaki drugi."

" O ti mene zezas. Kao i svaki drugi. Ja sam ovakve automobile vidjala samo na filmovima i mislila sam da samo tamo i postoje, a sada sam u jednom od njih." , isplazila sam mu se i nastavila da gledam kroz prozor.

Stigli smo u jedan veliki trzni centar i tamo proveli ceo dan. Isprobala sam milion stvari, ali nisam zelela da trosi toliko na mene. Pa sam odabrala jednu halnjinu, farmerke, nekoliko majci i dva para cipela. Iako sam mislila da je i to previse. 

Nakon iscrpljujuceg sopinga otisli smo u neki jako lep restoran da rucamo, jer kuci naravno nista ne bi zatrkli jer je gospodin dao Lupe nekoliko slobodnih dana. 

"Oscare, stvarno zelid da ti se izvinim nakon onoga danas. Ali kada sam videla u novinama nasu sliku totalno sam poludela.", rekla sam mu.

" Ma sve je ok, ali u buduce molim te mirnije reaguj. Vazi."

Uhvatio me je za ruku i poljubio je, upravo u tom trenutku sam videla neko jako svetlo kako dopire iz nekog zbuna. Oscar je odmah skocio i potrcao da stigne tog novinara koji nas je slikao, ali bilo je kasno on je vec pobegao.

Kada se vratio u restoran trazio je sefa. Nisam znala sta se dogadja. Svi gosti su gledali u nas. Bilo mi je jako neprijatno.

"Kakav je ovo nacin? Dosao sam u restoran da na miru rucam sa svojom devojkom, ali ne mogu zbog zbog vase neprofesionalnosti! Trebalo bi da vas bude sramota? Vi ovo nazivate najboljim restoranom u gradu?! Tuzicu vas!!"

Sef restorana je poceo da se izvinjava, rekao je da ne treba da platimo, da nam donesu flasu Moet sampanjca i sve sto zelimo. Naravno nismo pristali, ali Oscar je trazio da nam narednih nedelju dana donose kuci hranu svaki dan da ne bi morali da dolazimo. Ovaj naravno da je pristao samo da mu se ne bi ugrozio ugled restorana. 

Izasli smo napolje i krenuli ka kolima.

"Izvini zbog svega ovoga, nisam zeleo da se to desi."

"Ma ok je, ipak kao tvoja devojka moracu da se naviknem na to. Zar ne?", rekla sam sa osmehom.

"I da, izvini i za to samo nisam znao kako drugacije da te predstavim. Puno mi se svidjas.", pocrveneo je.

"I ti meni. Volela bih da budem tvoja devojka. Bilo bi zanimljivo.", ok mislim da sam sad pocrvenela kao paprika.

Priblzio mi se i prislonio svoje usne na moje...