Potraga za bratom/Zivot s' Nejmarom

Najbolji dan u mom zivotu

Poljubili smo se...

Cekaj... Sta se upravo dogodilo? Poljubila sam se? Moj prvi poljubac u zivotu! Vec dugo mastam o njemu i zamisljam kakav ce biti.
 Ovo je definitivno mnogo bolje od svega sto sam zamisljala. 

Nakon dobrih pet–sest minuta se zavrsio.

Oscar nije progovarao u putu.
Vrtelo mi se milion pitanja po glavi. Da li sam bila dobra? Da li mu se svideo poljubac?...

Napokon smo stigli kuci i ja sam sto pre cekala da udjem u kucu i raspremim ove stvari koje smo kupili. Midlila sam da ce mi biti dovoljna jedna polica u ormanu da slozim sve stvari, ali sam onda shvatila da je Oscar kupio sve sto sam probala, a toga je bilo jako puno.
Sedam haljina, pet trenerki, jedanaes majica, cetiri para farmerki, dvoje patika, sest pari stikli i jedne baletanke, tri parfema, i ceo set kozmetike i sminke plus ono sto sam izabrala i znala da je kupio.
Nikada u zivotu nisam imala ovoliko stvari. Bila sam pomalo ljuta na njega jer je puno para potrosio na mene.

Poljubila sam ga.
” Hej sledeci out mi reci kada ti se ljubi, jer ako me ovako iznenada budes ljubila jednom cu ostati bez vazduha i definitivno cu umreti, a to sigurno ne zelis“, nasmejano je rekao.

" Ljubavi", o cekaj da li je trebalo tako da ga nazovem? "Mislim Oscare", valjda sam se sad izvukla. "Da li bih mogla da pozovem svoje roditelje, dugo im se nisam javljala, verovatno su jako zabrinuti.", nastavila sam.

"Naravno sreco moja!", izvadio je mobilni iz torbice i pruzio mi ga.

Otisla sam u kuhinju i nazvala. Pozvonilo je par puta i taman kada sam htela da prekinem cula sam mamin glas. 

"Halo...halo... ko je to?", govorila je.

"Mama, ja sam, Rafaela. Drago mi je da te cujem. Kako ste? Sta radite? ", pitala sam sve sto mi je padalo na pamet.

" Svi smo dobro, sreco. Kako si ti? Gde si sada? Imas li novca, znas da nemamo puno, ali poslacemo ti koliko mizemo. Znas to?"

" Pa ja sam super. U Brazilu sam,zelim da pronadjem Neymara. Da izgladim odnose sa njim.Nadam se da razumes i da me podrzavas."

"Rafaella ljubavi jesi l izavrsila?",cula sam Oscara kako govori, ali nazalost cula ga je i moja mama. Cim sam ga videla na ulaznim vratima kuhinje uzela sam neki sundjer i gadjala ga njime. I to je bilo dovoljno da shvati da treba da prestane da prica, i da izadje.

"Ko je to bio?", upitala me mama sa dozom nelagodnosti u glasu.

" Pa to je moj... moj... moj decko."

" Pa kako to. Jesi li sigurna da te voli? Da te nece povrediti, nauditi?"

"Da mama, sigurna sam kao i u to da ja njega volim. On je fudbaler i sada sam kod njega i pomoci ce mi da lakse dodjem do Neymara. Ne brini, znam ga. Znam da me nece povrediti niti bilo sta slicno.

Pricale smo jos nekih pola sata,i na krsju sam joj reka

A sada moram da idem, cujemo se ponovo. Cao i pozdravi mi sve."

I pre nego sto je bilo sta rekla prekinula sam i potrcala prema Oscaru. Trazila sam ga po celoj kuci ali ga nije bilo. Izaslasam napolje i krenula ka garazi. Kada sam usla unutra mislila sam da sam pogresila i usla u prodavnicu automobila. Zar ne moze kao svaki normalan covek da ima jedan auto, a ne osamnaest. Da upravo sam mislila to sto sam rekla, nisam pomesala. I kako ja sada da znam da nema jos neki s kojim je otisao.

I da bila sam u pravu, upavo sam zacula zvuk kola, odnosno DEVETNAESTOG auta. Sakrila sam se iza jednog i cekala da udje unutra. I kada se uparkirao, docekalo ga je iznenadjenje kojem se nije nadao. Skocila sam mu na ledja, ups...

"Ovo je za to sto si uradio i zato sto si otisao bez da se javis i sto si me ostavio samu. I ozbiljno me zanima zasto imas devetnaest automobila?"

"A sta sam ja to uradio,... ako mislis na ono u kuhinji, stvarno sam mislio da si zavrsila razgovor.

"Otisao sam zato st osi me gadjala prljavim sundjerom i mislim da me ne volis,... i da da ti kupimjos jedan pokloncic, pa da me mozda onda zavolis."

"Budalice moja,volim te najvise,najvise... Nemoj to dami radis vise, okej? I nemoj vise da mi kupujes poklone!!! Bankrotiraces!!!!"

"Pa, nema veze drago mi ja da ce to biti zbog tebe!", poljubio me u celo, a ja sam ga udarila po ramenu.

"Auc,to boli, bleso."

" Ma da siguro. Velikog gospodina boli mali udarac njegove devojcice!", nasmejali smo se oboje i usli u kucu.

Bas me je zanimalo sta mi je to doneo. Molila sam ga i preklinjala mi pokaze,ali nije hteo. Neko vreme, ali on mene nije znao ja ne odustajem dok ne dobijem ono sto hocu! Pa zar bih bila ovde, u Brazilu da nije tako.

Napokon mi je dao to. Pocela sam da otvara onaj paket i radovala sam se kao malo dete. Kada sam napokon skinula taj jedan ukrasni papir, a ispod njega jos jedan, pa jos jedan. I vise ih nije bilo. Ispred sebe sam ugledala kutiju na cijem poklopcu e nalazila slika telefona, i to ne bilo kog nego Iphona 6, iako sam bila siromasna zelela sam ga celog zivota. Dobro ne bas celog, poslednjih par meseci otkad se pojavio u prodaji. Ustala sam i poljubila ga pravo u usta. Vratio mi je poljubac i jos neko vreme smo sedeli zagrljeni u dnevnoj sobi i gledali TV.

Vec je bilo kasno, a sutra je bila vazna utakmica. Popeli smo se na sprat i videla da je krenuo u drugom smeru.

"Oscara, nemoj da me nerviras, nego dodji ovamo. Ne zelim da te izbacim iz tvoje sobe, ai moras da se odmris lepo zbog sutrasnje utakmice."

"Jesi li sugurna?", pitao je nesigurno.

" Da, neravno da jesam. Ali samo ako obecavas da ces biti dobar.!"

"Obecavam"

Uhvatila sam ga za ruku i povela ka sobi. Uzela sam jednu njegobu majicu i otisla u kupatilo da se presvucem, za to vreme se i on presvukao. Opet je bio brzi od mene...hahahahahahahahahah...

Kada sam izasla iz kupatika rekla sam mu : "Ipak si bio u pravu, bolje mi stoje tvoje stvari nego Monicine." Nasmejao se i pozvao me da legnem pored njega.

Na putu od kupatila do kreveta sam razmisljala zasto sam to uradila, pozvala ga da spava samnom, da li je to trebalo da uradm, sta ako pomisli da sam neka obicna fufica koja zeli samo sex sa njim.

"Ne ,mislim da si jedna prelepa devojka koja zasluzuje mnogo!"

"Jesam li ja to naglas razmisljala?", pocrvenela sam.

"O da!"

Legla sam pored njega brzo i on me je zagrlio kao i ja njega i zapali smo.