Potraga za bratom/Zivot s' Nejmarom

Istina 0 - 1 Laz

Rafaella P.O.V.

Kad mi je Lupe prisla pocela sam da joj se obracam na engleskom, nisam zelela da neko cuje o cemu razgovaramo.

"Lupe, draga dodji. Necu ti nista samo zelim da razgovaramo. Pridji, sedi.", obratila sam joj se. Primetila sam da je sva ukocena, da ne zna sta bi sada trebalo da uradi. Da li da sedne, ili ipak ne. Posle nekog vremena sam je ubedila da mi se pridruzi, iako je smisljala razne izgovore samo da bi otisla.

Ali dobro razumem je.

"Lupe,vidi ovde sam skoro vec jedan citav dan, u ovako velikoj i lepoj kuci. Mozes li mi reci ko je tvoj gazda. Nesto o njemu. Da li je ona devojka sto je bila ovde stvarno njegova sestra? Da li mozda ima devojku?", upitalasam je sramezljivo. Ali sta cu, da je ne pitam, pa kako bih saznala? Svidja mi se, i to puno. Iako sam ga videle svegana par minuta. Ali bez odece. Wau, kakvo telo ima. Savrsenstvo. Iako sam svakodnevno vidjala bilborde po gradu i na TV-u manekena koji skoro izgledaju, bila sam ubedjena da je sve to kompjuterski napravljeno i da nema teorija da neko tako izgleda. Sada sam ubedjena da nije tako i da raj ipak postoji. He,he...

"Pa gospodjice Rafaella, cini mi se?" , upitala me je zbunjeno.

Samo sam klimnula glavom odobrenja i rekla jo da nastavi.

"Moj gazda se zove Oscar Dos Santos Emboaba." - pocela je Lupe sa pricom.

Bilo mi je poznato to ime, ali nisam mogla da se setim odakle. I dalje sam mislila na sinocni dogadjaj, koji bih jako volela da zaboravim, ali ne verujem da cu ikad uspeti, nazalost. Ali dobro, bilo bi mi dovoljno da nikada vise ne sretnem tog skota u zivotu.

"Veovatno znate ko je on, ali dobro za slucaj da ne znate on je fudbaler. Igra u Celziju, ali je inace odavde, tj. iz Brazla i sada igra na Svetskom prvenstvu. Ove godine je poceo da igra za reprezentaciju Brazila, i stvarno mu dobro ide." , pricala je i dalje.

Tako je! Sad razumem zasto mi je poznato. Ne mogu da verujem da se ranije nisam setila. Znam da sam bas gledala njegovo predstavljanje na Tv-u.

"Ona devojka sto je bila, odnosno gospodjica Monica je stvarno njegova sestra, ali ne zivi ovde. Zivi par ulica dalje sa njenom i gospodina Oscara majkom. I tako,kada gospodin Oscar nije ovde, odnosno u Brazilu, ja radim kod njegove sestre i mame. One su stvarno divne, kao i on... Sta ste me jos ono bese pitali,.. a da, da li ima  devojku. Trenutno nema. Imao je jednu devojku koju je stvarno jako puno voleo, ali mu je ona slomila srce. I dalje ne shvatam zasto i kako je to mogla da uradi. On je stvarno divan mladi gospodin. Ali od tog dogadjaja je u potpunosti prestao da veruje zenama, od tada mu sluze samo za zabavu,bude sa njima i onda ih izbaci usred noci. Ne znam sta ste mu vi uradili cim vas je doveo ovamo. Jako bih volela da se to sve sa njim promeni i da mu neka devojka pomogne da izleci te rane na srcu. Iako vas ovako kratko poznajem, zelela bih da vi budete ta koja ce mu pomoci i biti mu podrska koja mu je puno potrebna." ,nakon svega ovoga sam ostala bez teksta, nisam znala sta vise da kazem. 

 Lupe je ustala i otisla do kuhinje, nisam znala zasto. Ali dobro, rekla je da ce se brzo vratiti. Mislim sigurno nece pobeci. 

Nakon par sekundi vratila se. I u rukama je nosila novine. Nisam znala sta sad ovo  znaci, mislim da joj nisam trazila da donese novine. Ma ne, nisam sigurno. Pa valjda bih se secala, to je      bilo pre svega par sekundi. 

"Mislim da biste zeleli da vidite ovo.", rekal mi je smirenim tonom.

Uzela sam novine iz njenih ruku i videla ni manje ni vise nego Oscara i mene na naslovnoj strani, zagrljene. Tek sad mi nista nije jasno, na pamet mi podaju svakakve stvari. Sta ako je Oscar uradio ono sto je hteo onaj,onaj... Najezim se pri samoj pomisli na to. Ne zelim da mislim o tome, da verujem u to, ali sve cinjenice ukazuju na to. Bacila sam one novine i potrcala gore u sobu. Morala sam da proverim, ako mi je to uradio na posteljini bi moralo da bude bar malo krvi,jer bi mi to bio prvi put. Stigla sam do vrata, i zamislila se, ne bih volela da se moje sumlje potvrde. Onda bi mi jedino preostalo da se ubijem. Po Lupinim pricama mogucnost da mi je oduzeo to sto je moje dok ja ne odlucim nekome da ga dam, nije bila iskljucena. Ali i dalje ne mogu da verujem u to.