Potraga za bratom/Zivot s' Nejmarom

Bolna istina

Oscar P.O.V.

Nije mi se islo, ali nisam hteo sve da ih izneverim. Kada smo stigli u klub Nejmar je otisao da igra, a mi ostali smo seli da popijemo nesto. 

Naspram mene je sedeo Hulk, koji mi se gadio. Ne mogu da verujem da sedi tu mirno i smeje se. Zeleo sam da ga izudaram pesnicama, ali to nista ne bi promenilo. 

Nisam vise hteo da razmisljam o tome. Svi su vec bili na plesnom podijumu, pa sam i ja pitao Rafaellu da li zeli da plese.

"Ne, Oscare. Idi ti, ja cu biti ovde."

"Ne, ostacu sa tobom. Ne zelim da budes sama ovde. Neko moze da mi te ukrade.", na ove reci smo se oboje nasmejali.

"Ne brini sreco, znam ja da se branim. Ako nisi znao , treci dan sam dobila crni pojas u karateu."

"O pa, ako mi bude trebao security, da znam koga da smejem." Rekao sam joj i otisao da igram sa ostalima. 

Svo vreme sam gledao u nju i razmisljao o tome koji sam srecnik. Prelepa, vaspitana devojka, kojoj je stalo do mene, a ne do mojih para i zbog toga sto sam poznat.

Svo vreme su mi prilazile devojke, koje su htele autogram, da se slikaju ili da plesu samnom. Nisam mogao da ih odbijem sve dok je to bilo u granicama pristojnosti, to se podrazumeva.

Nako nekih pola sata kada sam pogledao ka nasem stolu video sam da nije bila tamo. Prvo sam pomislio da je otisla do toaleta, ali kako je nije bilo petnaestak minuta krenuo sam da je potrazim. Trazio sam je po celom klubu,  ali je nije bilo.

_____________________________________________

Ispred kluba za to vreme...

Neymar P.O.V.

"Rafaella, moram da ti kazem nesto, jako vazno."

"Ali zar to ne moze da saceka do sutra, sada me Oscar sigurno trazi."

"Ne moram sada da ti kazem!"

"Dobro, ali pozuri, molim te. Hladno mi je malo, i zelim da se vratim kod Oscara."

"Molim te prekini da pominjes Oscara vise, sta ce ti on?!"

"Nejmare, hajdemo unutra. Nije ti dobro, pijan si."

"NE, ne idemo nigde dok ne uradim ovo."

"Sta to?"

"Ovo!", rekao sam u poljubio je pravo u usta.

Ona je pokusavala da se odbrani, ali joj nije uspevalo.

Odjednom sam zacuo neciji glas.

"NEJMARE!"

"Ko je to?"

"Oscar je."

"Sta sad ti hoces, nas dvoje se bas lepo upoznajemo, sto nas prekidas?"

"Tako mozes da se upoznajes sa onim svojim kurvicama, sli ne mozes da radis to Rafaelli. Zabranjujem ti!"

"Ko si ti  da meni mozes da zabranis bilo sta? Je li?"

"Ja mozda nisam niko i nista naspram tebe. Ali, ali... ona ti je sestra. Samo to imam da ti kazem."

"Sta, o cemu to pricas? Ja nemam nikakvu sestru!"

"Jel istina to sto on prica?"pogledao sam Rafaellu koja je sva uplasena stajalaiza Oscara.

Nista nije rekla, samo je sa suzama u ocima klimnula glavom.

Tog momenta kao da me je neko polio kofom ledene vode, nisam znao sta da radim. Otrcao sam do svog auta, seo u njega i krenuo, ni sam ne znam gde. Nije me ni zanimalo. Samo da odem sto dalje odavde. Ukljucio sam radio, na kome je isla neka emisija o ljubavi medju bracom i sestrama. Odmah sam promenio stanicu i pocela je neka tuzna pesma. Bas to mi je  trebalo. Isao sam sve brze i brze. Nisam stigao da pogledam kojom brzinom sam isao. Poslednje cega se secam je da sam udario u nesto.

_____________________________________________

Jedan kratak deo nadam se da vam se svidja.

Komentarisite, MOLIM VAS.

CAOSSSSSSSSSSSSSSSS...